Laplje Selo: „Ne tražimo krivce, već čist vazduh i vodu”

Laplje Selo - Reka
FOTO: RTV Kim

Nepodnošljivi smrad iz reke Gračanke širi se Lapljim Selom i Preocem godinama unazad. Najteže je meštanima koji žive tik do rečnog korita, posebno u letnjim mesecima kada nivo vode opada, a temperature rastu. Oni su na ovaj ekološki problem ukazivali organizovanjem sastanaka, peticijama i protestima, ali odgovora od nadležnih nema.

Nekada reka iz koje su se vadile ribe, sada je izvor zagađenja. U njoj, kako tvrde meštani, trenutno nema živih stvorenja, jer tu stanuju teški metali koji dolaze iz anonimne fabrike u Ajvaliji. Tok Gračanke koji prolazi kroz Laplje Selo i Preoce godinama unazad menja boju i miris, u zavisnosti kakve se materije u nju slivaju.

Oni koji automobilima prolaze kroz Laplje Selo zatvaraju prozore, a meštani koji žive do same reke ih i ne otvaraju. Međutim, smrad koji iz nje dolazi svakako dopire i do njihovih kuća.

Na kući Kostadina Mitića su roletne spuštene, u dvorištu smrdi, a strahuje i od zagađenja bunara.

„Ni vrata od hodnika ne možemo da otvorimo jer smrad ulazi u kuću. Nema ni deset metara između kuće i reke. Ali nije to samo kod mene problem, nego i kod ostalih koji žive pored reke. To je sve zagađeno. Ovo ranije nije bilo, ovo je nekada bila najčistija reka, tu smo pecali ribe”, kaže Mitić.

„Ako ovde ostanete desetak ili petnaestak minuta videćete koliki je to smrad. Taj smrad se pojačava noću, najintenzivnije je negde posle 12h, ili jedan sat. Pre pet ili šest noći nisam mogao da zaspim do četiri sata ujutru, ustajao sam nekoliko puta zbog smrada, nije moglo da se diše. Ja već imam problema sa grlom, operisao sam rak, ali se moje stanje pogoršalo mnogo u odnosu na prethodnih pola godine”, kaže Stević.

Prema tvrdnjama meštana, ali i po rezultatima analiza koje su urađene, u Gračanku se slivaju teški metali, među kojima i živa. Koja je fabrika odgovorna za ovakvo stanje, to niko ne zna ili ne želi da kaže. Ali znaju da su posledice po zdravlje ljudi moguće, što potvrđuju i dokumenti iz zdravstvenih ustanova u Gračanici i Beogradu, odnosno iz Gradskog zavoda za javno zdravlje i Centra za higijenu i humanu ekologiju.

„Mi imamo sve dokaze da je reka zagađena. To smo predali Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Imamo analize Hitne službe (Gračanica-Laplje Selo) koje pokazuju da je ta voda toliko zagađena da šteti zdravlju. Analize iz Beograda pokazuju da postoje teški metali od kojih i živa i nikl”, kaže predstavnik sela, Slaviša Todić.

Problem sa zagađenjem reke datira od 2012. godine. Na njega su više puta ukazivali meštani, organizujući proteste i sastanke sa nadležnima ali, kako tvrde, odgovora nema. Razočarani u institucije najavljuju preduzimanje radikalnijih mera.

„Da pokušamo sa blokadom puta i ako to ne da rezultate jedino što nam preostaje, jer mi ovde ne možemo da opstanemo, je da se selimo”, kaže Todić.

Dragan Stević kaže da meštani nisu dužni da utvrđuju šta je problem i koje su materije prisutne u vodi, niti da traže krivca, već: „Mi tražimo od nadležnih organa, opštinskih pre svega, da nam omoguće da jednostavno imamo čist vazduh”, kaže Stević.

Iz opštine Gračanica kažu da razumeju nezadovoljstvo građana, uz opravdanje da su, ono što je bilo u njihovoj moći, učinili, te da je sada sve na Opštini Priština kojoj Ajvalija teritorijalno pripada, a pre svega na Ministarstvu za zaštitu životne sredine kao centralnoj instituciji.

„Mi nismo naišli na raspoloženje od strane centralne vlasti da se ti problemi reše jer, pre svega, postoji komunalni inspektor na centralnom nivou koji ovo treba da reši, i mi smo to prijavili kod njih jer naša inspekcija iz Opštine Gračanica ne može da vrši svoje delatnosti na teritoriji Prištine”.

Odgovor nadležnih iz Ministarstva za zaštitu životne sredine RTV Kim nije dobila. Do objaviljvanja vesti u sredu pokušavali su da uspostave kontakt sa zamenicom ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja ali i meštankom Lapljeg Sela, Milenom Zdravković, međutim, ona se nije javljala.

RTV Kim

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.