Sedam godina je prošlo od kada je kosovski Ustavni sud nakon 16 godina dugog sudskog procesa potvrdio odluku Vrhovnog suda Kosova – da 24 hektara zemlje pripada manastiru Visoki Dečani. Iako odluka postoji, ona sve do dan danas nije sprovedena u delo, tj. zemlja nije uknjižena u katastar. Kao i prethodnih godina, na današnji dan stižu osude međunarodnih zvaničnika – ambasadora zemalja Kvinte i EU.
Drugi put za nedelju dana oglasili su se šefovi misija Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država i Evropske unije na Kosovu. Ovog puta da podsete na sedmu godišnjicu neizvršavanja obaveza kosovskih vlasti prema Visokim Dečanima.
U saopštenju su ponovili poziv kosovskoj vladi da u potpunosti i hitno sprovede zakonitu registraciju zemljišta manastira Dečani.
„U maju 2016. Ustavni sud Kosova potvrdio je vlasništvo manastira nad nekoliko hektara zemlje. Uprkos ovoj pravnoj odluci i kasnijim predstavkama, sedam godina kasnije odluka Suda još uvek nije sprovedena“, podsetili su ambasadori.
„Jedinstveni smo u podršci demokratskoj i evropskoj budućnosti Kosova. Sprovođenje vladavine prava i poštovanje nezavisnosti pravosuđa su obaveze za sve demokratski izabrane vlade i neophodni preduslovi za integraciju Kosova u evropske i evroatlantske institucije, uključujući dalji napredak u podnošenju zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope. Dalje odlaganje samo je prepreka tom napretku“, naglasili su u Kvinti.
Osmani pre 10 dana u SAD: „Brine“ me odluka suda jer je diskriminatorna
Nasuprot njima, i ranijih, kao i ove godine, kosovske vlasti ne samo što ne izvršavaju odluku svog Ustavnog suda, već je najviši zvaničnici preispituju i kritikuju.
Tako je ranije ovog meseca, kosovska predsednica Vjosa Osmani kazala da je „zabrinjava“ odluka Ustavnog suda Kosova po pitanju manastira Visoki Dečani, jer je u pitanju „Miloševićeva odluka“ i kao takva je „diskriminatorna“.
„Zabrinjava me činjenica da je ovo pitanje Miloševićeva odluka. Čak je i UNMIK utvrdio da bilo kakve odluke ili zakoni od 1989. do 1999. godine ne bi trebalo da se primenjuju zbog njihove diskriminatorne prirode“, kazala je Osmani pre deset dana i to u SAD.
Uprkos tome, kako je dodala, Ustavni sud Kosova je „iz nekog razloga“ odlučio da to učini izvršnom.
Dodatno je brine da bi takva odluka mogla da stvori „opasan presedan za svaku Miloševićevu odluku koja je doneta tokom 1999“.
„To bi stvorilo potpunu zbrku oko toga ko poseduje koju imovinu, jer kao što znate, pod Miloševićem su sve odluke bile proizvoljne“, poručila je tada Osmani.
Slične navode u kontinuitetu iznose i kosovski premijer Aljbin Kurti, te ministar za kulturu i sport Hajrula Čeku, kao i ostali zvaničnici.
Manastiru 1946. oduzeto 700 ha
Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje.
Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opštinske vlasti počinju da osporavaju vlasništvo manastira nad tih 24 hektara.
UNMIK je tada odlučio da Manastir nastavi da koristi ovo imanje sve do rešavanja spora na sudu.
Maja 2016, nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud Kosova doneo je odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o potvrdi vlasničkog prava manastira Visoki Dečani nad 24 hektara sporne zemlje.
Odluka je tada dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih od strane rukovodstva opštine Dečani, koja do danas odbija da primeni odluku suda i zemlju u katastru zavede kao manastirsku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
