Osmani o zemljištu V. Dečana: Zabrinjava da je Ustavni sud izvršnom učinio Miloševićevu odluku; Iz manastira reaguju

V dečani slava
FOTO: KoSSev

Kosovska predsednica Vjosa Osmani, izjavila je sinoć da je zabrinjava odluka Ustavnog suda Kosova po pitanju manastira Visoki Dečani, kojom je ovom manastiru priznato vlasništvo nad 24 hektara zemljišta, pre svega jer je u pitanju „Miloševićeva odluka“ i kao takva je „diskriminatorna“. Iz Visokih Dečana reaguju: „Slobodan Milošević lično nije bio uključen u odluku iz 1997. godine kojom je vraćeno 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani“.

Osmani je od juče u Sjedinjenim Američkim Državama, a sinoć je govorila na Atlanskom savetu.

Na pitanje o manastiru Visoki Dečani, odnosno odluci kosovskog Ustavnog suda o zemljištu koja još uvek nije primenjena, prvobitno je poručila da to i nije u njenoj nadležnosti već u nadležnosti službe katastra.

Međutim, imala je i komentar:

„Zabrinjava me činjenica da je ovo pitanje Miloševićeva odluka. Čak je i UNMIK utvrdio da bilo kakve odluke ili zakoni od 1989. do 1999. godine ne bi trebalo da se primenjuju zbog njihove diskriminatorne prirode“.

Uprkos tome, kako je dodala, Ustavni sud Kosova je „iz nekog razloga“ odlučio da to učini izvršnom.

Dodatno je brine da bi takva odluka mogla da stvori „opasan presedan za svaku Miloševićevu odluku koja je doneta tokom 1999“.

„To bi stvorilo potpunu zbrku oko toga ko poseduje koju imovinu, jer kao što znate, pod Miloševićem su sve odluke bile proizvoljne“, poručila je Osmani.

Navela je da Kosovo mora da nađe „put napred“ i da se postara da institucije daju sve garancije pravoslavnoj crkvi da niko ne dira u njihovu imovinu.

„Nije bilo ozbiljnijih incidenata u poslednjih 10 godina. Njih štiti kosovska policija i zaista cenimo ulogu svih religija na Kosovu, jer verujemo da je raznolikost nešto na šta smo ponosni“, poručila je.

Reakcija manastira Visoki Dečani na izjavu ove predsednice započela je nizom pitanja:

Zašto hiljade, možda desetine hiljada, sudskih odluka i imovinskih ugovora na Kosovu i Metohiji, koji su doneseni i zaključeni za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a koje su bile od koristi kosovskim Albancima, nisu takođe automatski nezakonite? Zašto bi ovaj diskriminativan stav trebalo da se odnosi samo na zemljište manastira Visoki Dečani?
I zašto odluka Ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visoki Dečani nije sprovedena već sedam godina, bez ikakve pravne odgovornosti lokalnih predstavnika?

Poručili su da bi trebalo razmisliti o razmerama pravnog haosa koji bi nastao kada bi se, kako su naglasili, sve sudske odluke iz vremena Miloševićeve vladavine na KiM od 1989-1999 pravno osporile.

Istakli su da onog trenutka kada je pravo manastira Visoki Dečani na 24 hektara zemljišta konačno potvrđeno odlukom Ustavnog suda Kosova – to više nije bila samo odluka iz 1997. godine, već je postala odluka najvišeg suda Kosova iz 2016.

Podsetili su iz Visokih Dečana da se još od tada svi međunarodni predstavnici na KiM, zajedno sa svojim pravnim timovima – jednoglasno slažu da sudsku odluku Ustavnog suda o zemljištu manastira Dečani treba sprovesti i upisati zemlju u katastar.

„Ovaj stav je nekoliko puta u poslednjih sedam godina ponovljen od strane predstavnika EU, OEBS-a, ambasadora Kvinte u Prištini i mnogih drugih“, dodaju.

Naznačili su da ništa do sada nije učinjeno, a da se suprotno tome suočavaju sa redovnim izjavama kosovskih zvaničnika koji osporavaju legalnost odluke Ustavnog suda i ugrožavaju prava manastira.

Posebno su napomenuli da „Slobodan Milošević lično nije bio uključen u odluku iz 1997. godine kojom je vraćeno 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani“.

„Ova odluka tadašnjih vlasti zasnovana je na pravu manastira da dobije barem deo od 700 hektara, koliko je bilo oduzeto manastiru od strane komunističkih vlasti 1946. godine i da zemlja bude vraćena svom pravnom vlasniku. Povratak zemljišta crkava i verskih zajednica, oduzetih od strane komunističkih vlasti u nekoliko zemalja EU kao i drugih zemalja u regionu, od visokog je pravnog značaja“.

Istakli su i to da su i Vrhovni i Ustavni sudovi na Kosovu razmatrali sva pitanja vezana za slučaj zemlje manastira Visoki Dečani pod punim međunarodnim nadzorom, dozvoljavajući svim stranama da slobodno predstave svoje argumente.

Podsetili su da su sudski procesi na različitim nivoima trajali gotovo 16. godina, te da je Ustavni sud Kosova doneo konačnu i obavezujuću odluku „res judicata“ 2016. godine.

„Tri godine kasnije, 2019. godine Ustavni sud Kosova je poslao pismo manastiru kao odgovor na žalbu zbog nesprovođenja sudske presude o zemlji, i još jednom potvrdio da je odluka Ustavnog suda iz 2016. godine pravno obavezujuća“, preciziraju.

Ipak, kako su dodali, čvrsta odlučnost kosovske vlade i opštine Dečani da ne sprovedu tu odluku i da je nazivaju nezakonitom „u potpunoj je kontradikciji gore pomenute spremnosti vlade u Prištini da garantuje zaštitu imovine Srpske pravoslavne crkve na KiM“.

„Štaviše, takvo ponašanje prema manastiru Visoki Dečani predstavlja ozbiljno obeshrabrenje svima onima koji veruju da sudske odluke koje štite imovinska prava treba sprovoditi, i kompromituje vladavinu prava na Kosovu“, ističu iz manastira.

Naglasili su da upravo takav stav dodatno obeshrabruje i Srbe na Kosovu, ali i druge građane da slobodno ostvaruju svoja prava da zaštite svoju imovinu kroz pravni sistem na Kosovu.

„Negativno utiče i na verske i etničke odnose na KiM“, zaključili su iz Visokih Dečana.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.