Kurtijeva platforma od 9 tačaka: Dijalog sa Srbijom odložiti na najmanje godinu dana

Pokret Samoopredeljenje će započeti razgovore o vladi od odozdo prema gore – sa svim etničkim manjinama; i kosovskim Srbima. Oni će se u dijalogu smatrati građanima "Republike Kosovo", sa naglaskom na profesije koje obavljaju i društvene klase kojima pripadaju. Tako ćemo izgraditi poverenje, a nestaće strah čija je namera da odvaja i deli. Etničke manjine će uživati sva prava po evropskim standardima. Stari dijalog ne bi trebalo slepo nastavljati, jer je imao malo koristi, a i ne tako malo štete. Njegov "ozloglašeni proizvod" je sporazum o Zajednici (ZSO), a prvi Briselski sporazum Tači-Dačić poslaće se Venecijanskoj komisiji na razmatranje. Potrebna nam je i skupštinska komisija za ispitivanje – da razmotri i proceni dosadašnje sporazume. "Država Kosovo" treba da ojača i ne možemo da dozvolimo da naš "nacionalni plan" bude "isključivo okupiran" dijalogom sa Srbijom. Sa dijalogom nećemo da žurimo, potreban nam je period od najmanje godinu dana da se normalizuje Kosovo. Pre novog dijaloga sa Srbijom, moramo da pokrenemo razgovor sa EU, o tome šta bi Kosovo trebalo da uradi upravo u dijalogu sa Srbijom. Normalizacija odnosa razvijala se na štetu "države Kosovo". Kosovo nije normalna zemlja zbog podeljene Mitrovice i ogromne nezaposlenosti, ali je Srbija "nenormalna država", jer se nikada nije suočila "sa svojom kriminalnom prošlošću". Srbija nastavlja kolonizaciju Kosova, kao u vreme Miloševića. "Normalizacija države Kosovo učiniće dobro i Srbiji jer će ona početi da se oslobađa svojih apetita oko Kosova". Moramo da se pomerimo od nedefinisane normalizacije, do dobrosusedstva i evropskih integracija. Pratićemo u kom pravcu će ići ustavne promene koje je najavio Aleksandar Vučić i da li će da izmeni drugu rečenicu u preambuli u kojoj se navodi da je Kosovo deo teritorije Srbije – suština je platforme od devet tačaka lidera pokreta Samoopredeljenje i potencijalnog premijera Kosova, Aljbina Kutrija. Svih devet tačaka objavljenih na Fejsbuk stranici Kurtija prenosimo u celosti: 

"1. Pokret 'Samoopredeljenje' započeće razgovore o vladi sa svim etničkim manjinama na Kosovu, što će biti i dijalog sa kosovskim Srbima, otvoren dijalog, demokratski i društveni, od odozdo prema gore, razvojni. Trenutni dijalog sa Srbijom je zatvoren diplomatski dijalog, odozgo na dole, bez transparentnosti i bez odgovornosti. Svi Srbi nisu jednaki jedni prema drugima i nisu samo Srbi, kao što i svi Albanci nisu isti i ne postoje samo Albanci. Kroz ovaj dijalog oni će biti viđeni kao građani Republike, sa profesijama koje imaju i društvenim klasama kojima pripadaju. Mi ćemo direktno razgovarati sa inženjerima, zemljoradnicima, arhitektama, studentima, stolarima, lekarima, taksistima, frizerima, itd. – o razvoju, povećanju proizvodnje, kvalitetu usluga, ratama banaka i efikasnosti pravosuđa, obuci radnika i radničkim pravima, tržištu i oporezivanju. Hajde da se zajednički organizujemo u sindikate i poslovna udruženja. Državne institucije će biti u njihovoj službi. Tako ćemo izgraditi poverenje a nestaće strah čija je namera da odvaja i deli. Etničke manjine će uživati sva svoja prava po evropskim standardima. Međutim, većina problema u našoj Republici je ekonomske i socijalne prirode.

2. Stari dijalog od 2011-2017 u prekidu je četiri meseca. Taj dijalog ne bi trebalo slepo nastavljati. U njega je bilo veoma mnogo investiranja, a vrlo malo koristi, i ne tako male štete. Iz tog dijaloga Skupština je bila – ili isključena ili zloupotrebljena. Njegov ozloglašen proizvod bio je sporazum od 25. avgusta 2015., o Udruženju opština sa srpskom većinom ( 'Zajednica'), koji je potpisan u Briselu, dok je parlament bio na odmoru! Potrebna nam je skupštinska komisija za ispitivanje – da razmotri i proceni dosadašnje sporazume sa Srbijom, njihovu implementaciju, odnosno njihovo nesprovođenje. Dakle, potrebna nam je kompletna slika sporazuma za energetiku, telekomunikacije, slobodu kretanja, priznavanje diploma, policiju i sudstvo na severu, preko diplomatskog bilateralnog zastupanja, zajedničkog upravljanja granicom, sve do neustavne denominacije Republike Kosovo (kroz fusnotu). U međuvremenu će prvi sporazum o principima Tači-Dačić, od 19. aprila 2013. godine, biti upućen Venecijanskoj komisiji. Iz svih ovih razloga, naša vlada zatražiće pomoć i blisko će sarađivati sa Evropskom komisijom, posebno sa Kancelarijom visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, gospođom Federikom Mogerini.

3. Nova vlada staviće akcenat na ekonomski rast koji donosi zaposlenje, na borbu protiv organizovanog kriminala i institucionalne korupcije – kroz pravedno sudstvo i socijalne politike koje ublažavaju nejednakost u društvu. Država Kosovo treba da ojača i ne možemo da dozvolimo da naš nacionalni plan bude isključivo okupiran dijalogom sa Srbijom. Takozvana normalizacija nikada nije bila jasno definisana, sa preciznim značenjem. Uz normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, različitih albanskih, srpskih i međunarodnih političara i diplomata koji različito razmišljaju  – do sada se normalizacija odnosa razvijala na štetu države Kosovo. Kosovo nije normalna zemlja zbog podeljene Mitrovice i ogromne nezaposlenosti. Međutim, Srbija je nenormalna država, jer se nikada nije suočila sa svojom kriminalnom prošlošću. Zbog toga, pre nego da žurimo sa dijalogom, potreban nam je period od najmanje godinu dana da se Kosovo normalizuje – da se preduzmu prvi koraci ka razvoju, izgradnji države, zapošljavanju i pravdi.

4. Kako značenje normalizacije odnosa nije jasno, šestogodišnji dijalog između Kosova i Srbije imao je pogrešnu premisu. Kosovo je više bilo predmet dijaloga, a ne strana u dijalogu, ali Srbija je bila odlučnija po pitanju dnevnog reda, nego po pitanju refleksije za nove regionalne okolnosti. Takav asimetrični dijalog zanemaruje princip reciprociteta i izostavlja teme od vitalnog značaja – pitanje nestalih, žrtava seksualnog nasilja, pljačke tokom okupacije, ratne štete, Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, itd. Moramo da pokrenemo dijalog sa EU o tome šta bi Kosovo trebalo da uradi u dijalogu sa Srbijom. Uzastopni propusti kojima se dijalog vodio u poslednjih šest godina dolaze iz žurbe da se dijalog započne – bez prethodne pripreme, odnosno, bez dijaloga o dijalogu. Treba da se razgovara o premisama i procedurama, procesu prema ciljevima. Dijalog koji je svrha samom sebi, u najboljem slučaju može da promeni neki nedostatak, ali naravno da na kraju neće uspeti.

5. Vladavina prava kojoj težimo, ne treba samo da se suprotstavi organizovanom kriminalu i institucionalnoj korupciji južno od Ibra, već i na severu. U februaru 2000. godine, blizu 12.000 Albanaca proterano je iz severne Mitrovice, njih 11 su ubile srpske državne strukture. Albancima još uvek nije dozvoljeno da se vrate na svoju imovinu, a Srbija sa Sunčanom dolinom u Zvečanu nastavlja kolonizaciju kao što je to bio slučaj u vreme Miloševića. Druga ubistva, poput ubistva Envera Zumberija i Seljvera Haradinaja, ostala su nekažnjena i zločinci su i dalje na slobodi. Ne može biti dijaloga sa oproštajem i zanemarivanjem zločina, već samo uz delovanje zakonskih institucija. 

6. Početak normalizacije države Kosovo učiniće dobro i Srbiji jer će ona početi da se oslobađa svojih apetita oko Kosova. Isto tako, ova normalizacija, ne samo da će uskoro biti prevedena na normalizaciju odnosa sa Srbijom, već će stvoriti uslove za napredovanje dijaloga Kosova i Srbije na novi nivo, a to je dobrosusedstvo, u skladu sa evropskom praksom. Konačno, to bi trebalo da bude cilj, kakva je i službena dužnost Johanesa Hana – poverenika za evropske politike susedstva i pregovora o proširenju. Dakle, moramo da se pomerimo od nedefinisane normalizacije, do dobrosusedstva i evropskih integracija. Kosovo i Srbija se demokratizuju i razvijaju u svetlu integracije i članstva u EU, a onda će se normalizovati, odnosno evropeizovati. Naša integracija i članstvo u EU ne znači da ćemo se mi iz svoje zemlje pomeriti u EU, već da ćemo mi sami EU u nama ugraditi kao vrednost i viziju.

7. Berlinskom procesu, pokrenutom 2014. godine, nastavljenom na Bečkom samitu 2015., a potom i u Parizu 2016. – sledeća stanica je u Trstu, u Italiji, za dve nedelje. Ovaj proces ima za cilj da omogući regionalnu ekonomsku i infrastrukturnu saradnju šest zemalja zapadnog Balkana koje nisu deo EU. Zbog toga ovih šest država veoma su povezane sa EU i njenim državama članicama. Naravno, taj proces bi trebalo da nadoknadi period od barem pet godina odlaganja proširenja EU, na koji je upozorio Žan Klod Junker. Ovaj proces je šansa za prijavljivanje sprovođenja razvojnih projekata i programa, u isto vreme i prilika da se spreči ulazak Srbije u EU pre Kosova (i Albanije). Ništa Grčka Makedoniji nije uradila četvrt veka, šta će Srbija da učini nama ukoliko samo jedan dan pre nas bude bila primljena u EU. Mi ćemo se sastati sa premijerom Srbije i verujemo da je Berlinski proces pravo mesto za to, gde će šest država za stolom ukazati na iracionalnost zahteva Srbije za Kosovom. Za tim stolom, vlada Kosova koordinisaće sa Albanijom, ali i sa Bosnom, Crnom Gorom i Makedonijom. Srbija je izjavila da bi ponovo volela novu Jugoslaviju, ali mi zajedno sa Albanijom imamo dovoljno razumevanja i znanja, osećaja nacionalne svesti – da to ne dozvolimo. Uspeh Berlinskog procesa zavisi od zajedničkog razvoja – na principima ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja suvereniteta i međunarodnih granica. Trendovi za stvaranjem prostora za ekonomsku hegemoniju jedne zemlje ne donose trajni mir u EU, ali rastu ekstremne nejednakosti, one koje smo videli u Jugoslaviji.

8. U maju, novoizabrani predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je promene Ustava Srbije. On je ovo pokrenuo i opravdao kao potrebu za članstvo Srbije u EU, rekavši da ova promena "nema nikakve veze sa Kosovom". Međutim, Srbija namerava da promeni svoj Ustav i u bliskoj budućnosti će postojati novo pravno i državno uređenje. Koliko će to imati veze sa Kosovom i da li će Srbija da izmeni drugu rečenicu u preambuli u kojoj se navodi da je Kosovo deo teritorije Srbije, ostaje da se vidi. Međutim, moramo da unapred posmatramo u kom će pravcu ići ustavne promene u Srbiji, jer se to odražava po naše odnose sa njom i na bilo koji dijalog sa njom. Ustavne promene u Srbiji – i one dobre i one loše, uticaće na naše susedstvo i na ono što je označeno kao normalizacija. Srbija tek treba da se promeni zarad sebe i Balkana, mira i bezbednosti. Odnosi sa njom zavise od smera najavljene promene. Znaci ovog pravca će se pažljivo pratiti u toku 2017. godine.

9. Dijalog sa Srbijom u prošlosti, ne samo da nije imao potrebnu institucionalnu transparentnost i javnu odgovornost, nego je bio privatizovan i personalizovanan od strane političkih i državnih lidera. Sve to u meri da su rezultati, tok i prekid dijaloga, počeli da se objašnjavaju ličnim motivima aktera. Shodno tome, privatizovan dijalog između Kosova i Srbije učinio je da nam spoljni poslovi postanu unutrašnji, a unutrašnji spolji. Ne samo Skupština Kosova, već i čitavo društvo i razne nepolitičke institucije treba da budu uključeni u naš unutrašnji dijalog, a za spoljni dijalog sa Srbijom. U našim odnosima sa Srbijom u sadašnjosti i u budućnosti, naša vlada će zahtevati i raditi na izgradnji nacionalnog, socijalnog, institucionalnog i javnog konsenzusa. Ne smemo više da dozvolimo da Srbija uđe između nas i u našoj sredini. Vlast i opozicija se mogu suočiti sa mnogo političko-administrativnih i socio-ekonomskih pitanja, ali ne i o onim za Srbiju, o našem stavu u odnosu na nju i našem odnosu prema njoj."

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.