Kurti za Telegraf: Srbija preti da izazove 3. Balkanski rat, a Vučić se ponaša poput Nemačke između dva svetska rata

Foto: Klan Kosova

Srbija preti da izazove treći Balkanski rat, a Aleksandar Vučić se ponaša poput „Nemačke između svetskih ratova“, dok ga ohrabruje Vladimir Putin – piše današnji britanski Telegraf u dužem tekstu o Kosovu, citirajući kosovskog premijera Aljbina Kurtija u razgovoru za ovaj list.

Kurti u seriji teški optužbi na račun srpskog predsednika iznosi i to da ukoliko ga zapadne vlade „ne budu shvatile ozbiljno“, kosovska i bosanskohercegovačka kriza bi mogle da eskaliraju.

Kao krivca za krizu na Kosovu Kurti vidi isključivo srpsku stranu, navodeći da je Srbija „razmestila trupe na kosovskoj granici“, dok su se „srpski demonstranti sukobili sa kosovskom policijom na severu zemlje“ prošlog meseca.

„Mislim da je to sada opasnije nego pre“, kazao je Kurti za ovaj list, navodeći i kao dokaz „drastično“ povećana ulaganja Srbije u svoju vojsku.

„Za koga sve to kupuju?!“ – navodi Kurti uz opasku da on „ne nastupa emotivno, već racionalno“.

Kao dalji argument naveo je povećanje srpskog odbrambenog budžeta za 70% od 2015, to jest, jednu i po milijardu dolara, uz sledeću činjenicu koju opet vidi u prilog svojim optužbama – da je Srbija neko ko „najviše troši u vojne svrhe“.

Predstavljajući dalje vojni profil najveće države na Zapadnom Balkanu koja je „snažno modernizovala svoje avio jedinice i kupila dronove, avione i protivvazdušni odbrambeni sistem iz Rusije i Kine“, u razgovoru je izneo i to da:

„Oni žele da se ponašaju kao da su Nemačka između dva svetska rata – ‘ako nam ne udovoljite, izazvaćemo i drugi’. A već su uradili jednu turu u devedesetim“.

Iako Telegraf registruje da je Vučić demantovao „pripreme za rat“, navodeći da država kojom upravlja ima pravo da kupuje oružje baš tamo gde želi, ovaj list navodi i to da:

„Susedi kažu da jačanje vojne sile prate i politike konfrontacije i ratoborna politička retorika o ujedinjenju ‘srpskog sveta’, što je zabrinuta reminiscencija priprema za ratove u Hrvatskoj, Bosni, i Kosovu 1999“.

Telegraf još navodi i da kosovski zvaničnici insistiraju na tome da je takva politika Srbije navodno proizvela uzajamno povezane krize širom regiona, sa ciljem da se „stvori haos“ i da se Zapad natera da prihvati „povećan uticaj iz Beograda unutar bivših jugoslovenskih republika“.

Dajući svoju interpretaciju trenutne krize u Bosni i Hercegovini, Telegraf je opisao i nedavnu eskalaciju tenzija na Severu:

„Na Kosovu je najnovija runda eskalacije započela u septembru, kada je vlada gospodina Kurtija saopštila da će zahtevati od vozača iz Srbije da koriste privremene kosovske tablice prilikom prelaska granice, što je mera koja odražava dugogodišnju srpsku politiku, i poslala policiju da sprovede to. Srpski aktivisti sa severa Kosova odgovorili su blokadom puteva. Vučić je tada stavio srpske snage u blizini granice u stanje visoke pripravnosti i rasporedio borbene avione, helikoptere i trupe u oklopna borbena vozila i upozorio da će preduzeti mere ako demonstranti budu napadnuti. Zastoj je konačno razrešen međunarodnim posredovanjem posle dve nedelje.

Dana 13. oktobra, srpski demonstranti sukobili su se sa kosovskom policijom u raciji u apoteci u severnoj Mitrovici, srpskoj enklavi, u, kako vlasti kažu, delu operacije protiv krijumčarenja širom zemlje. Do kraja jutra ranjeno je deset policajaca i deset srpskih demonstranata, jedan od prostrelnih rana.
Srbija je za tenzije okrivila Kurtija, optužujući ga da je doveo region na ‘ivicu haosa’. Kurti optužuje Srbiju da organizuje ‘spontane’ proteste kao instrument političkog pritiska“.

„Rat rečima se nastavio prošle nedelje kada je gospodin Vučić optužio Kurtija da planira još jednu policijsku akciju, ovog puta da preuzme kontrolu nad spornom trafostanicom koja se nalazi u zoni pod srpskom kontrolom, ali obezbeđuje struju širom pokrajine“, navodi se dalje u tekstu.

Kurti ovo demantuje za Telegraf.

Ipak, britanski list citira i šefa UNMIK-a koji je upozorio da incidenti prete da pokvare krhki mir, ali i navodi da ne misle svi van Kosova ono što Kurti govori.

„Nisu svi autsajderi ubeđeni da je gospodin Vučić na ratnom putu. Konfliktom bi ambicije Srbije za članstvo u Evropskoj uniji platile, a mogao bi da znači i preuzimanje borbe protiv NATO-a, koji još uvek ima 3.800 jakih snaga na Kosovu. Komanda Kfora kaže da smatra da je situacija ‘stabilna’. Beograd takođe teži da balansira svoje veze sa Kinom i Rusijom u odnosu na blisku saradnju sa Evropom“, piše Telegraf.

Međutim, uprkos ovom drugačijem mišljenju, isti list potom i dodaje da Kurti nije u jednom pogrešio – oceni da su na Balkanu tenzije visoke.

„Bez obzira na to, strani zvaničnici kažu da Balkan zaista postaje poput scene za nadmetanje velikih sila i da g. Kurti nije pogrešio kada kaže da su tenzije visoke. ‘Da, ozbiljno je, i da, veoma smo zabrinuti’, rekao je zapadni diplomata sa sedištem na Balkanu“.

Priština – „Baltik“, Severna Mitrovica – „barikada i žica“, ali „simbol podele nestao nakon Briselskog“

Inače, dajući portret Kosova, novinari ovog lista navode da Kosovo ne izgleda kao „zemlja na ivici haosa“.

Opisujući „građevinski bum“ u Prištini, navode da se sam grad više oseća „baltički nego kao balkanski“.

Nasuprot ovoj civilizaciji, za severnu Mitrovicu vezuju „bodljikavu žicu i barikade“, dok kao pohvalu iznose to da iako „nekada omiljeni simbol moćne etničke podele“, takav simbol je „nestao pre nekoliko godina nakon sporazuma u ​​Briselu“.

Primetio je britanski list i da je Severna Mitrovica „vidno siromašnija“ od juga.

I dok su čelnici Srpske liste odbili da daju intervju za ovaj list, za rukom im je pošlo da razgovaraju sa nekoliko stanovnika koji su okrivili Kurtija za tenzije u obe akcije, ali i nekima koji veruju da je krizu oko tablica uz Kurtija takođe kontrolisala i Srpska lista.

Sa druge strane, nešto drugačije viđenje dali su oko događaja ispred apoteke 13. oktobra – ljudi su bili nezadovoljni zbog „status kvo zbog kojeg Srbi u Mitrovici imaju malu sigurnost u zapošljavanju, lošu ekonomsku perspektivu, a vlada jedna državna partija sa mnogima koji se plaše i oprezni su“.

Uspeli su da razgovaraju i sa novim političarem sa Severa Aleksandrom Arenijevićem, koji je događaje ispred apoteke 13. oktobra opisao kao spontane, u kojima je i sam učestvovao, ali i kazao: “I Srpska lista i Aljbin Kurti imali su korist od te policijske akcije“.

Telegraf podseća na to da i Kurti i zapadne diplomate „osporavaju informaciju“ o spontanom protestu.

„G. Kurti tvrdi da ima vrlo jasne informacije o protestu koji je unapred planiran. Svi svedoci sa kojima je Telegraf razgovarao opisali su okupljanje gomile i nasilje koje je počelo skoro čim je policija stigla“.

Konačno u zaključku teksta, etničko pitanje nije ono zbog čeg je Kurtiju dato poverenje, podseća Telegraf.

„Ali umor od trenutnog političkog i ekonomskog rešenja je široko rasprostranjen – i prelazi etničke linije. Sam gospodin Kurti došao je na vlast ubedljivom izbornom pobedom nakon što je obećao da će se uhvatiti u koštac sa endemskom korupcijom koju mnogi kosovari povezuju sa generacijom bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova koji su dominirali političkom scenom od nezavisnosti. A ankete, ističe i on sam, dosledno pokazuju da je politički prioritet broj jedan kosovskih Albanaca borba protiv korupcije, a ne stalna konfrontacija sa Srbijom“.

Odmah je reagovao direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Apsurdno je da Srbiju sa Nemačkom između dva rata poredi pripadnik naroda koji je imao sopstvenu SS diviziju „Skenderbeg“, te fašističku miliciju Bali kombetar, i čije je nacionalno pitanje u Drugom svetskom ratu rešavano upravo kroz fašistički koncept „Velike Albanije“, kojem je Кurti i danas slepo privržen, navodi Petković u saopštenju za medije.

„Кurtijevo falsifikovanje istorije je uvredljivo za sve žrtve fašizma i nacizma stradale od noža albanskih šovinista u Drugom svetskom ratu, a žrtve su bili najviše Srbi“, kaže direktor Kancelarije za KiM.

Detaljnije u posebnoj vesti.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.