Kosovski premijer Aljbin Kurti uputio je zahtev Srbiji za otvaranje arhiva 37. motorizovane brigade vojske Jugoslavije. Srbija se, prema njegovim rečima, „ne distancira od Miloševićevog režima“, time što ova dokumenta drži u tajnosti.
O zahtevu za otvaranje arhiva je izvestio sam Kurti, rano jutros, na kako je sam kazao, 10. godišnjicu, kako je naveo, tridesetogodišnje klasifikacije arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije kao državne tajne.
Zahtev je upućen na osnovu sporazuma postignutog 2. maja u Briselu.
Uz zahtev i teške optužbe
Još jednom iznosi teške optužbe na račun onih kojima i upućuje zahtev.
Optužuje vlast u Srbiji da odbija da otvori ove arhive, i da su na čelu Srbije nekadašnji Miloševićevi saradnici, a sada – naslednici i političari.
„Tokom rata 1998-99. na Kosovu, strategija srpske države bila je skrivanje zločina kroz skrivanje tela. Ta strategija je i dalje aktivna. Naslednici Miloševića u Beogradu, nekada saradnici, a danas političari na čelu srpske države, odbijaju da otvore arhive kako bi otkrili lokacije masovnih grobnica“, kaže Kurti.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo odbrane Srbije je pre 10 godina, proglasilo ova dokumenta „državnom tajnom“, što za kosovskog premijera predstavlja „pokušaj skrivanja počinjenih zločina“.
„Ova odluka doneta 31. jula 2014. godine sprečava razotkrivanje bolne istine o ubistvima albanskih civila i skrivanju njihovih tela u masovnim grobnicama u Srbiji. Takođe je jasan pokazatelj da Srbija, dok stoji nad grobovima ubijenih albanskih civila, nije pokazala nikakve znake kajanja za zločine počinjene na Kosovu“, navodi takođe.
Srbija, prema Kurtiju, držeći ova dokumenta u trajnosti – „ne distancira se od Miloševićevog režima i njegovih genocidnih zločina na Kosovu“.
Uprkos svemu, ponavlja zahtev za otvaranjem ovih arhiva, koje, prema njegovim rečima, dokumentuju „odgovorne za mnoge masakre u regionu Drenice“.
Dosije „Rudnica“
Fond za humanitarno pravo još 2015. godine objavio je dosije „Rudnica“ koji, između ostalog, kako su tada naveli, pokazuje podatake koji ukazuju da su u navodne zločine počinjene na Kosovu – u selima Rezala, Staro Čikatovo, Donja Zabela i Gladno Selo, umešani pripadnici 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, na čijem je čelu bio nekadašnji načelnik generalštaba Vojske Srbije, Ljubiša Diković.
Fond za humanitarno pravo je sa istom tvrdnjom izašao u javnost januara 2012. godine.
Tada je direktorka Fonda bila Nataša Kandić.
Fond je tada naveo da je tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Ljubiša Diković, odgovoran za ratne zločine na Kosovu i u Metohiji, tokom 1998. i 1999. godine, kada je bio komandant 37. motorizovane brigade tadašnje Vojske Jugoslavije, jedinice koja je dejstvovala na području Drenice.
Bivši Načelnik Generalštaba VS, Ljubiša Diković, podneo je tada tužbu protiv direktorke FHP, Nataše Kandić, zbog optužbi da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu.
Međutim, nakon što je izmenama krivičnog zakona kleveta dekriminalizovana, ta tužba je odbijena. General Diković je zatim u februaru 2013. godine podneo tužbu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti, sa zahtevom da mu FHP i Nataša Kandić solidarno isplate milion dinara.
Potom je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu kojom je delimično usvojio zahtev načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, koje su mu naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u Dosijeu “Ljubiša Diković” i Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo.
Sud je načelniku Generalštaba dosudio 550.000 dinara odštete koju, prema ovoj odluci trebalo je da plati FHP ocenjujući da je traženi iznos (1.000.000 dinara) previsoko postavljen, sapštio je tada FHP.
Prema mišljenju FHP-a, presuda sadrži više kontradiktornih i paradoksalnih zaključaka o osnovanosti navoda iz pomenutog dosijea, odnosno o njihovom uporištu u dokazima.
Kandić je tada kazala da će, ukoliko se odluka bude i potvrdila, žaliti na presudu i „ići do Strazbura“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
