Kurti: Grenel hoće sporazum do septembra, u Srbiji se posle atentata na Đinđića vratila Miloševićeva garda

Vest je ažurirana

Ne treba da žurimo. Dijalog Beograda i Prištine treba da bude dobro pripremljen uz posredovanje EU i SAD, jer kada su uključene SAD, postoji posredovanje, a kada je samo EU, onda imate ‘fasilitaciju’, kazao je u razgovoru sa studentima, profesorom sa Harvarda Nikolasom Brnsom i troje diplomata, Aljbin Kurti. Otkriva da mu je Ričard Grenel u oktobru rekao da hoće brz sporazum dve strane do februara, a da je sada taj plan najkasnije do septembra. Srbiju je optužio da se nije suočila sa posledicima „četiri rata koja je vodila“, koju vidi kao krivca za nedostatak sporazuma.

Etnička podela rasistička ideja, zagovaraju je autoritarni mozgovi

Vršilac dužnosti kosovskog premijera Aljbin Kurti je na večerašnjoj onlajn liniji sa Harvardom ponovio da se protivi etničkoj podeli kao konceptu rešenja za Kosovo. Ovu ideju pripisao je nameri srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a tokom razgovora sa američkim studentima, profesorima i diplomatama, koristio je srpsku reč „razgraničenje“, objasnivši čak i njen koren, u srpskoj reči „granica“.

„Pre tri godine predsednik Srbije počeo je da spominje ‘razgraničenje’ (…), stavljanje nove granice sa Albancima. Moje je uverenje da je još 2017, on želeo da to u uši predsednika Trampa zazvuči, jer u to vreme imali smo tzv. zid koji je predsednik Tramp hteo da izgradi prema Meksiku, a predsednik Vučić je hteo da to zazvuči slično – u redu i ja hoću da izgradim zid, da razvučem bodljikavu žicu prema Albancima, tako da Albanci i Srbi budu razdvojeni jednom i zauvek„, ovako Kurti vidi Vučićeve planove.

Sa druge strane, naglašava da on lično misli da je ideja etničke podele nešto što je dovelo do ratova.

„Kada neko predloži podelu ili ovu vrstu podele na etničkim osnovama, to nije dijalog mira i za mir, već nas vraća na kraj devedesetih, kada smo videli sve te masakre, zločine i genocid. To nije stvar mira“, kazao je Kurti dodajući potom:

„Drugo, mislim da je rasistički jer kazati da mi Srbi hoćemo da budemo sa jedne strane granice a svi Albanci na drugoj, kao da su Srbi i Albanci različite vrste i ne mogu da žive zajedno – je rasistički i neprihvatljivo za mene kao sociodemokratu koji veruje u ljudska prava“.

Ipak tvrdi da je takva ideja bila moguća zbog postojećih „autoritarnih mozgova“, bilo u Srbiji ili na Kosovu, ili u nekim okolnim zemljama – koji se ponašaju kao monarsi iz srednjeg veka.

„Kao da je teritorija zemlja očeva. Država je kuća očeva, narod su porodica očeva, dakle taj patrijarhalni moždani sklop – mi kao očevi zemlje, koji mogu da se uključe u razmenu teritorija, kao da je ona privatna svojina, ide protiv republike demokratije i ne može da se napravi veća greška od toga“, kazao je.

„Reciprocitet dobro funkcioniše“, od njega „ne odustajemo“, 15. juna procena

Kurti je odgovarao na pitanja albanskog udruženja studenata sa Harvarda i u vezi sa pitanjem ukidanja taksi.

Tvrdi da su takse na sirovine pre 1. aprila ukinute kao „znak dobre volje sa naše strane“, a potom i ostale na robu iz Srbije i BiH, uz primenu „principa reciprociteta u trgovini“, u delu sanitarnih, fitosanitarnih i veterinarskih dokumenata.

„Nastavićemo i sa drugim elementma, jer mislimo da reciprocitet jeste zdrav konstruktivan princip dobrih bilateralnh dobrosusedskih odnosa. Nastavićemo tako do 15. juna a onda ćemo proceniti šta je bilo korisno a šta je bilo loše“, kazao je Kurti.

Navodi da uvoz iz Srbije nije veliki kao pre, te da se sada u prištinskoj vladi fokusiraju na borbu protiv koronavirusa, ali i na ojačavanje lokalnih proizvođača, zamenjujući tako uvoz iz Srbije i istovremeno povećavajući izvoz.

„Srbiji se reciprocitet nije svideo. Na žalost, ambasador Grenel istupio je protiv reciprociteta. Sve vreme mi je govorio da ukinem takse od 100%, a ja sam mu rekao da ću to uraditi uvodeći reciprocitet. On mi je kazao da treba da odustanem i od reciprociteta. Ja sam rekao i da je predsednik Tramp u mnogim prilikama često govorio da je reciprocitet njegova najomiljenija reč“, navodi.

Ovaj zvaničnik iz Prištine je naglasio i da:

„Dakle, reciprocitet je nešto od čega ne možemo odustati, a da ne odustanemo od svog integriteta, subjektiviteta i dostojanstva kao nova država“.

Izneo je procenu da su se ljudi sada „navikli na to i da to dobro funkcioniše“.

Štaviše, Kurti tvrdi da je mnogo još elemenata reciprociteta koje Kosovo nije uvelo, spominjući posebno pitanje priznavanja diploma i tvrdeći da Srbija ne priznaje diplome iz Prištine, zbog čega se u „Preševskoj dolini“, Albanci sa ovim diplomama ne mogu zapošljavati, a da je sa druge strane, kako ovaj zvaničnik kaže, drugačije.

„Rusija pokušava da izvede treći državni udar na Balkanu“

Govorio je i o ulozi SAD i EU na Balkanu, ali i o Rusiji. U trenutnom uticaju na Balkan vidi upravo ulogu Rusije, koju sagledava sa negativne strane. Tvrdi da predsednik Putin vrši uticaj u istočnoevropskim zemljama koristeći trenutnu fokusiranost spoljne politike SAD Kinom.

Smatra da je Rusija pokušala da proteklih godina izvede dva državna udara, u Crnoj Gori i Makedoniji, koji nisu uspeli, a da sada pokušava da izvede treći ili u BiH, ili na Kosovu.

„Tako da je ovo vrlo važan element da se razume da predsednik Putin sada pokušava da iskoristi novi prostor za koji misli da ga ima činjenicom da su SAD sada preokupirane više Kinom“, kazao je.

Založio se za aktivniju ulogu EU, istakavši da je za kosovsko rešenje, odnosno, uređenje odnosa Srba i Albanaca potreban „mini Maršalov plan“ za Zapadni Balkan.

Grenelov „quick fix“: Zainteresovan samo za potpis

Za trenutnog izaslanika američkog predsednika za pitanje Kosova – Ričarda Grenela kaže da vrši jak pritisak za „brz dogovor“ Beograda i Prištine, jer vidi „istorijsku šansu za sporazum“, bez da pokazuje brigu za sadržaj ili primenu sporazuma, te da je zainteresovan „za potpis“.

„On želi potpis Prištine i Beograda i to je njegov cilj i brine me taj njegov pristup“, kazao je Kurti, dodajući da Grenel želi „quick fix“.

„Mislim da to hoće da izvede najkasnije u septembru, zbog čega imamo tenzije na Kosovu i u našem okruženju. Sećam se da mi je u oktobru rekao da hoće sporazum u februaru i sada čujem da hoće do septembra“.

„Tako da je moj utisak da ambasador Grenel ne želi da nanese štetu Albaniji ili Kosovu. On samo želi da to uradi brzo. A kada hoćete da nešto vrlo brzo uradite, nemate baš mnogo istorijskih obzira. Nameravate da izvršite samo pritisak na onu stranu koja je slabija jer hoćete da stvari uradite u nedeljama ili mesecima“.

U pitanju je izborna godina u SAD, izbori očekuju Srbiju, Severnu Makedoniju, Hrvatsku, najverovatnije na Kosovu, podsetio je Kurti.

„Ne treba da žurimo. Ja sam za dijalog sa čvrstim principima, dobro pripremljen, uz posredovanje EU i SAD, jer imate posredovanje kada su uključene SAD, a kada je samo EU, onda imate ‘fasilitaciju’,“ kazao je Kurti.

Kurti smatra da je od „krucijalnog značaja“ da se to „svima stavi jasno do znanja, uključujući i ambasadora Grenela“:

„Da i mi takođe podržavamo sporazum, da podržavamo dijalog, ali i da ako uspemo da uradimo nešto ove godine, to ne mora da znači da ćemo da uradimo sve i to nije zbog nas – Kosova i Albanije, već zbog Srbije kao što znamo“.

Kao razlog za to Kurti je izneo teške optužbe na račun uloge Srbije u „četiri rata“:

„Jer se nikada nije suočila sa svojom prošlošću. Svi zločini u četiri rata koja su vodili, nisu se nikada suočili sa svojom sopstvenom ulogom u tim zločinima i za više od 150.000 nesrba koje je ubila srpska policija i vojska tokom devedesetih – nemate čak ni 150 ljudi iza rešetaka“.

Dodaje da je za to potrebno vreme:

„Jer nakon atentata na premijera Đinđića 2003, stara Miloševićeva garda i njegova klika vratila se na vlast. Oni su možda donekle promenili svoje metode ali to je usled okolnosti a ne zato što su promenili karakter“.

U razgovoru sa Kurtijem, pored studenata sa Harvarda, a kojim je moderirao profesor Nikolas Brns, učestvovali su američki ambasadori Frenk Vizner i Daniel Frid, te bivša ambasadorka u Albaniji Marsi Ris. Kako je Brns sam rekao tokom ovog intervjua, njih trojica su zajednički radili kako bi Kosovo 2008 „postalo nezavisno“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.