Kriza, pa sledeća kriza….a za suštinski dijalog ko te pita?

Igor Novaković

Piše: Igor Novaković

Kriza oko tablica je samo pokazala kuda stvari mogu da odu. Iako je po strani verovatna kalkulacija vladajuće većine u Prištini da takav potez može doprineti boljem uspehu njihovih kandidata na lokalnim izborima, te potvrdi snage Samoopredeljenja odnosno da su oni tu da ostanu, ne isključujem ni ideološke ni principijelne razloge.

Pokazivanje „čvrste ruke“ je bez sumnje popularno među nekim biračima (iako su rezultati izbora pokazali da je to samo percepcija), ali da li je i nužno za sveukupnu agendu pregovora između dve strane? Da li može da dovede do promene situacije na terenu ili pak pokazuje suštinsku nemoć Prištine da ostvari integraciju Srba, i naposletku isposluje sveobuhvatni sporazum sa Srbijom na način na koji su oni zamislili.

Zašto je bila potrebna sila u samom početku uspostavljanja „reciprociteta u slobodi kretanja“? Zar to nije moglo da obavi i bez slanja specijalnih jedinica policije?

Naime, slanjem oružanih snaga jasno je poslata poruka da vlast u Prištini Sever vidi na neki način kao „pobunjeni“ deo Kosova, sa kojima mora da se primenjuje čvrst pristup. S druge strane, bio je dovoljan samo jedan incident, pa da cela situacija eskalira, ali na sreću do njega nije došlo. A do incidenta je moglo doći i bez neke „organizovane namere“ sa srpske strane.

Drugim rečima, običan pojedinac je to mogao da učini. A za to vreme, Beograd je zaigrao na vojne i druge performanse sa druge strane „linije razdvajanja pravne nadležnosti“, dajući prostor (namerno ili ne) i drugim akterima, poput ruskog ambasadora da se istaknu. Time je možda ostavljen utisak na domaću javnost, ali sigurno nije pomoglo dijalogu, i podršci građana na Kosovu istom. Upravo suprotno, dato je za pravo kritičarima ponovnog naoružavanja Srbije, koji su naročito glasni na Kosovu.

Smatram da ovakav postupak Prištine ni na koji način ne doprinosi integraciji Srba na Kosovu, i da pokazuje da vlast njih smatra građanima koji moraju „da se poklone“. Dakle, akcija je samo pojačala sve ono što je već bilo prisutno, a to je da lokalno stanovništvo nema poverenje u dobre namere vlasti u Prištini.

Ako i dalje važi intencija Aljbina Kurtija da održi unutrašnji dijalog sa građanima srpske nacionalnosti, ovim akcijama ju je ozbiljno podrio, da ne kažem da je prilično jasno da od nje neće biti ništa. I da, učinila je upravo suprotno od proklamovane namere dijaloga, i Kosovski Srbi ni u kom slučaju neće odreći Beograda i političke i ekonomske zaštite koju pruža.

Nedavna akcija protiv „kriminalaca“ je samo osnažila takva ubeđenja. A svakako verujem da će u sličnom smeru ići i kriza koja po svoj prilici sledi, a to je pitanje energetike. Mene lično ova situacija veoma podseća na ono što se u Srbiji dešavalo od Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987: instrumentalizovanje pitanja vlasti i smanjenje prava manjina, a zarad veće podrške od strane većinskog stanovništva u Srbiji.

Šta je ishod akcije/a?

Ako je suditi po rezultatima prvog kruga izbora na Kosovu, nije puno doprinela unapređenju šansi Samoopredeljenja. Ipak lokalni izbori, pogotovo ako su po većinskom sistemu, imaju znatno drugačiju logiku od parlamentarnih, odnosno do izražaja dolaze i drugi faktori poput kvaliteta kandidata ili njihovog uticaja na lokalu. Takođe, ako se gleda ukupan broj glasova, Samoopredeljenje je dobilo manje od polovine glasova nego na nedavnim parlamentarnim izborima. Međutim, kandidati Samoopredeljenja su ušli u drugi krug u Prištini i Prizrenu, kao i u još 10 opština, tako da postoji prostor za još jednu manifestaciju „čvrste ruke“. Nadam se da neće biti tako.

Ali da se vratimo na sam dijalog. Dakle, sprovođenje reciprociteta prisustvom dugih cevi na Jarinju i Brnjaku nije donelo suštinski ništa, sem činjenice da građani sa RKS tablicama ne moraju više da ih skidaju na granici. Sa ljudskog stanovišta, svakako je pozitivno ako ovo rešenje pomogne da na prelazima ne bude više nepreglednih kolona.

Međutim, postignuto rešenje je samo rešenje iz prethodnog sporazuma koje nije do sad implementirano, i to zbog, kako je u medijima navedeno, problema Prištine sa tenderom. A Brisel i tim Miroslava Lajčaka, uz pomoć SAD, konačno su neki uspeh, i temu kojom će se baviti u sledećem periodu kako bi došli do zadovoljavajućeg rešenja za slobodu kretanja.

Nadam se da se razgovori neće usmeriti isključivo na ovo pitanje, i da će forsirati i druge teme. Beograd i Priština, umesto da pokazuju koliko su im „ruke čvrste“ treba da promisle gde nas sve ovo može dovesti.

Kako je cenjeni kolega Peci rekao, cela ova situacija je pokazala da je dijalog odnosno njegovi rezultati u suštini reverzibilni. Da li ćemo da dobijemo ponovo situaciju gde se nesporazumi rešavaju sukobima, umesto za pregovaračkim stolom?

Od ovakve situacije gube i Beograd i Priština, a naročito ljudi na terenu. Kakvu poruku ovo šalje bilo kom ko je zainteresovan za ulaganje?

Beograd gubi svakako manje, zbog svojih načina privlačenja investicija (što je samo po sebi tema za debatu). Ali Prištinu svakako sputava, i Kosovo obeležava još jednom kao trusno područje, i to na duži rok. Međutim, najveći su gubitnici kosovski Srbi, koji su i suštinska tema Briselskog dijaloga od momenta kad je koncipiran.

O kom ekonomskom razvoju i integraciji može da se više priča? Do koje mere je zatrovana komunikacija sa susedima albanske nacionalnosti?

Dakle, kao što smo više puta rekli, potreban je povratak pregovaračkom stolu i ozbiljnija politička podrška država članica EU i SAD. Čini mi se takođe da je potreban i novi pristup, zasnovan na etapama, koje ne bi bile reverzibilne i potpuno nedvosmislene u tumačenjima (što do sada nije bio slučaj). Možda bi u ovom našem dijalogu i mogli da govorimo i o nekim temama koje bi u tim etapama mogle da se obrade, kada dođe neko vreme u kom će prevladavati razum.



Igor Novaković je rođen u Novom Sadu 1981. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. Doktorirao na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, postdiplomske studije iz oblasti međunarodnih odnosa i evropskih studija završio na Univerzitetima u Bolonji i Novom Sadu, dok je osnovne studije završio na Filozofskom fakulteti Univerziteta u Novom Sadu. Direktor je istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda. 



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.