UNMIK je kršio ljudska prava, prekršivši ih u 83 slučajeva od 88 podnešenih žalbi, kao i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i za svaki od njih potreban je neki vidi reparacije. Nije sproveo adekvatnu i efikasnu istragu u vezi sa nestankom, otmicama, ubijanjem bliskih rođaka podnosioca žalbi. Uprkos 72 zvanične preporuke šefu UNMIK-a da "apeluje" na nadležne organe da istraga u tim slučajevima bude nastavljena i da se on podnosiocima žalbi i njihovim porodicama javno izvini za neefikasnu istragu, ali i preduzme odgovarajuće korake za realizaciju punog i sveobuhvatnog programa reparacije – to se nikada nije dogodilo. Ovako je Savetodavno veće za ljudska prava koje je formirano da razmotri žalbe o kršenju ljudskih prava od strane UNMIK-a, u svom izveštaju opisalo rezultate rada ove misije UN-a na Kosovu. Izveštaj pokriva period od 1. januara 2015. do maja 2016, i žalbe koje su u tom periodu Veću podnešene. Dugi niz godina, ovo veće je savetovalo UNMIK i Ujedinjene nacije da preduzmu neku korisnu aktivnost za podnosioce žalbi pre nego što se mandat Savetodavnog veća završi. "Sramno je da se to nije dogodilo," istaknuto je u ovom izveštaju. "Veće sada može samo da se pita šta bi se dogodilo da je UNMIK u dobrom duhu sarađivao sa Većem, umesto što je ovaj proces pretvoren u tzv. minstrel šou ljudskih prava. Sa svoje strane Veće se zbog svoje uloge u ovoj prevari snažno izvinjava podnosiocima žalbi". Veće koje je trebalo da utvrdi istinitost žalbi i pomogne postizanju pravde, posle objavljivanja izveštaja, a posle osam godina svog rada, 1. jula zvanično je prestalo sa radom, proglasivši čitav proces "potpunim promašajem." Ceo izveštaj pročitajte OVDE . U nastavku iznosimo detalje o propustima UNMIK-a u istragama slučaja silovanja a potom i ubistva Srpkinje sa fizičkim i mentalnim invaliditetom u Belom Polju, potencijalnim seksualnim zlostavljanjem grupe zatočenih Srpkinja u logoru OVK u Orahovcu '98, 15 godina kašnjenja u vraćanju posmrtnih ostataka porodici i trovanja olovom Roma. Upravo se najveći broj žalbi odnosi na otmice, ubistva, i zlostavljanja Srba, ali i prekomerne upotrebe sile tokom protesta Albanaca 2007. godine i trovanja Roma olovom.
Utvrđeno je da je od 79 razmatranih slučajeva, UNMIK u njih 72 prekršio član 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima, posebno time što nije uspeo da sprovede adekvatnu i efikasnu istragu u vezi sa nestankom ili otmicama i/ili ubijanjem bliskih rođaka žalioca, dok je i u 50 slučajeva UNMIK prekršio član 3 ove konvencije.
UNMIK nije sproveo efikasnu istragu u slučaju silovanja i ubistva srpske devojke sa fizičkim i mentalnim invaliditetom u Belom Polju
Među žalbama nalazi se i žalba S.M. – slučaj zlostavljanja mentalno nedovoljno razvijene srpske devojke pred njenom majkom.
|
UNMIK nespreman, nepopustljiv, bez obeštećenja porodicama "UNMIK sada ostaje odgovoran za kršenje ljudskih prava koje je počinio i 2004. godine kada je Venecijanska komisija predložila formiranje mehanizma za nadzor usklađenosti UNMIK-a sa standardima ljudskih prava. Zbog nespremnosti UNMIK-a da ispuni bilo koju preporuku Veća i opšte nepopustljivosti UNMIK-a, proces Savetodavne komisije nije doveo ni do kakvog obeštećenja podnosiocima žalbi." Predsednik ovog veća i jedan od autora izveštaja koji za međunarodna tela na neuobičajeno snažan i otvoren način iznosi kritike na račun ove međunarodne misije je bivši ombudsman za Kosovo Marek Antoni Novicki, koji je i tokom svog mandata kao ombudsman, široj javnosti bio poznat po otvorenom kritikovanju učinka međunarodnih misija baš u oblasti ljudskih prava. O članovima Savetodavnog veća više možete da pročitate OVDE |
"U slučaju S.M. žalilac se žalio da nije bilo efikasne istrage nakon što je ona napadnuta u svojoj porodičnoj kući u selu Belo Polje, u opštini Peć, od strane brojnih albanskih muškaraca, uključujući i jednog koji je nosio oznake OVK. Napadači su je napali, vezali joj oči i vezali za stolicu, tako da može da čuje, trojica muškaraca silovala su njenu ćerku, gospođicu X, koja je imala i mentalni i fizički invaliditet. Oni su potom ubili njenu ćerku tako što su joj vrat prerezali žiletom," navodi se u izveštaju.
Ukazujući na to da je seksualno zlostavljanje na ovaj način imalo za cilj da dodatno ponizi žrtvu i njenu majku, Veće ističe da je UNMIK imao obavezu da sprovede istragu.
"Međutim, Veće je već utvrdilo da u istražnim dokumentima nema indikacija da je UNMIK sproveo efikasnu istragu kako bi pronašao počinioce ovog zločina i izveo ih pred lice pravde," dodaje se i ističe da je time prekršena jedna od procedura Evropske konvencije o ljudskim pravima, što je, takođe, u suprotnosti sa odredbama Konvencije o eliminaciji svih formi diskriminacije žena.
Slučaj Orahovac jula 1998. – iako je bilo naznaka da su Srpkinje možda seksualno zlostavljane, istrage nije bilo; izjave od žena i devojaka uzimali muškarci istražitelji
|
UNMIK da kroz medije prizna odgovornost i neuspeh i obešteti žalioce "Veće je preporučilo UNMIK-u da u razumnom roku javno prizna, uključujući i kroz medije – odgovornost u vezi sa svojim neuspehom da se adekvatno istraži nestanak i ubijanje žrtava i da se izvini podnosiocima žalbi i njihovim porodicama. Veće je, takođe, preporučilo da UNMIK isplati adekvatnu kompenzaciju žaliocima za moralnu štetu koju su pretrpeli zbog UNMIK-ovog neuspeha da sprovede efikasnu istragu." |
I u vezi sa slučajem iz Orahovca u julu 1998. godine, kada su desetine Srba odvedene u logore OVK, a orahovačka sela napadnuta, dok je određeni broj Srpkinja zatočen, odvojene od muškaraca, Veće je ocenilo da je neefikasnom istragom UNMIK prekršio jednu od procedura Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Veće ističe i da je UNMIK po svom dolasku na Kosovo morao da istraži ovaj slučaj, jer je, za žene i devojke koje su bile zatvorene, bilo i "dodatne opasnosti, uključujući i seksualno nasilje".
"Veće dalje konstatuje da u istražnom predmetu nema nikakvog konkretnog rada kojim bi se osiguralo da svaka informacija u vezi sa potencijalnom opasnošću kojoj su ove žene možda bile izložene tokom nezakonitog pritvaranja od strane OVK, bude prikupljena, čuvana, analizirana i korišćena, čime bi se identifikovale instance koje vrše nasilje nad ženama, a izvršitelji doveli pred lice pravde," navodi se u izveštaju i dodaje:
"Zabeleženi razgovori sa podnosiocima žalbe i sa drugim osobama koje su preživele otmicu i pritvor, u julu 1998. godine, pokazuju da vlasti nisu uzele u obzir rodno pitanje i dodatna osetljiva pitanja, kako to situacija žalioca zahteva. Konkretno, istražni predmet koji Veće poseduje, pokazuje da su Haški tribunal i policija UNMIK-a ispitali samo dve žrtve – P. K. i A. K.. Komisija konstatuje da su ta ispitivanja, kao i sva ostala ispitivanja drugih svedoka, uključujući žene i decu koji su preživeli otmice i pritvor, vodili muškarci istražitelji. Komisija je zabrinuta da su ovi nedostaci u istragama doveli do gubitka informacija o obrascima nasilja nad civilima na Kosovu."
Veće podseća i da su istražitelji "već priznali da postoji nedostatak informacija u vezi sa mogućim zlostavljanjem žena od strane OVK tokom oružanog sukoba na Kosovu", te da je Veće zabrinuto da je "nedostatak ovakve istrage, možda doprineo sveukupnom nedostatku informacija i dokumenata o nasilju nad ženama na Kosovu, čime se žrtvama postavljaju dodatne prepreke u njihovim pokušajima da dobiju bilo kakav oblik odštete za svoju patnju."
15 godina zakašnjenja u vraćanju posmrtnih ostataka
Među žalbama se nalazi i slučaj "Milenković", koji se odnosi na žalbu da UNMIK nije obavio efikasnu istragu u vezi sa nestankom i ubistvom R. M. i istovremeno, o statusu istrage, nije informisao njegovu porodicu.
Veće tako navodi da je, prema podacima iz istražnih predmeta, UNMIK poslednji put sa porodicom nestalog bio u kontaktu u januaru 2002., a da su u oktobru 2014. godine – 15 godina od nestanka R. M. – njegovi posmrtni ostaci vraćeni i sahranjeni, a njegova porodica dobila potrebna dokumenta.
Do zakašnjenja je došlo, kako se navodi u izveštaju, zbog greške tadašnje Kancelarije za nestala lica i forenziku, koja je bila pod nadležnošću UNMIK-a. Veće ističe i da je UNMIK trebalo da informiše porodicu nestalog o identifikaciji njegovih posmrtnih ostataka, kako porodica "ne bi patila zbog nedostatka informacija o njegovoj sudbini", ali i da je UNMIK trebalo da porodici "objasni situaciju, izvini se za grešku i uveri ih da će je ispraviti što je pre moguće."
"Međutim, predstavnici UNMIK-a izabrali su u tim okolnostima najbolniji način za odnos sa porodicom – ćutanje, nikada ih ne obaveštavajući čak ni da je uzrok smrti R. M. ustanovljen. U stvari, žaliočev brat je 'nestao' po drugi put samo zbog UNMIK-ovog nadzora, doprinoseći bolu koji je porodica već pretrpela. Najmanje dva najbliža člana porodice gospodina R. M. – njegova žena i brat, preminuli su pre nego što su dobili potvrdu o njegovoj sudbini," ističe se u ovom izveštaju.
Dodaje se i da je posebno veliku patnju za porodicu Milenković u novembru 2000. izazvala činjenica da postoji mogućnost identifikacije i potrebe za ponovnom ekshumacijom, a da od tada nisu dobili nikakvu dalju informaciju i to sve do dobijanja posmrtnih ostataka svog rođaka 2014.
Romi smešteni u nehigijenskim kampovima, pretrpeli trovanje olovom – UNMIK prekršio niz prava Roma, da javno prizna propust i plati naknadu
Među žalbama našla se i ona koju je podnelo 138 članova romske, aškalijske i egipćanske zajednice (RAE) na Kosovu, od kojih su polovina deca, a oko 75 – žene i devojčice. Oni navode da su pretrpeli trovanje olovom i dobili zdravstvene probleme, jer su bili smešteni u kampovima lošeg higijenskog stanja na Severu KiM-a, u blizini Trepčine topionice, koja se koristila za skladištenje otpada.
"Četiri žalioca tvrde da su njihovi članovi porodica preminuli u ovim kampovima usled trovanja olovom," dodaje se.
Veće navodi i da je UNMIK prekršio njihovo pravo na život "u materjalnom i proceduralnom pogledu", pravo da budu oslobođeni od nehumanog i ponižavajućeg postupanja i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
"Veće smatra da je usled neuspeha UNMIK-a da ih izmesti u bezbedno okruženje, počinjena diskriminacija protiv podnosilaca žalbe – kao pripadnika RAE zajednice," ističe se.
Dodaje se i da je zaključeno da nezdravi i nehigijenski uslovi u kampovima predstavljaju kršenje prava na adekvatan životni standard, uključujući pravo na stanovanje i pravo na najviše moguće standarde zdravlja, dok su žalioci ženskog pola bile predmet višestruke diskriminacije u ostvarivanju svojih osnovnih prava, kao žene i interno raseljena lica.
"Veće je takođe zaključilo da je UNMIK odgovoran za nepovratno kompromitovanje života, zdravlja i razvojnog potencijala podnosioca žalbi koji su rođeni i odrasli kao deca u kampovima," dodaje se u izveštaju Savetodavnog veća za ljudska prava za žalbe o kršenju ljudskih prava od strane UNMIK-a i ističe da je UNMIK-u dato niz preporuka, među kojima su i one da javno prizna propust i da isplati odgovarajuće naknade žaliocima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
