„Ostale su još samo dve niti – zdravstvo i obrazovanje“, poručili su profesorka Milena Petrović i lekar i univerzitetski nastavnik Jugoslav Gašić, kandidati Studentske liste sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
U emisiji „Bez pardona“ KTV-a optužili su vlast u Beogradu i Srpsku listu za gubitak srpskih institucija i širenje straha među Srbima na Kosovu, dok su kao prve poteze eventualne nove vlasti najavili preispitivanje Briselskog, Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma, vraćanje pitanja Kosova u Ujedinjene nacije i zaštitu preostalih sistema zdravstva i obrazovanja.
Milena Petrović, redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta, i Jugoslav Gašić, docent Medicinskog fakulteta i šef Katedre za otorinolaringologiju, govorili su sinoć u emisiji „Bez pardona“ o položaju Srba na Kosovu, stanju Univerziteta, zdravstva i obrazovanja, ali i o svom političkom angažmanu na Studentskoj listi. Oni su dva od četiri profesora sa Studentske izborne liste.
Oboje su situaciju na Kosovu opisali kao posledicu višegodišnjeg urušavanja srpskih institucija, za šta su najveću političku odgovornost pripisali vlastima u Beogradu i Srpskoj listi.
Petrović je ocenila da je srpsko stanovništvo danas „prepušteno na milost i nemilost režimu u Prištini“, ali istovremeno i, kako je rekla, „produžnici SNS režima – Srpskoj listi“.
„Prosto se sprovodi pravi egzodus srpskog stanovništva i svega srpskog na Kosovu i Metohiji. Mi smo kroz ove mesece borbe za poboljšanje uslova života našeg naroda interno skovali termin ‘režimsko glasno ćutanje’. To ćutanje režima u Beogradu zapravo i ne čudi, zato što su sve ovo produkti potpisivanja štetnih sporazuma i gašenja srpskih institucija, a srpske institucije su upravo bile garant bezbednosti i osnovnih ljudskih prava našeg stanovništva“, kazala je Petrović.
Petrović: Univerzitet se gasi „najperfidnije do sada“
Veliki deo razgovora bio je posvećen Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Petrović je tvrdila da je početak primene Zakona o strancima sredinom marta otvorio novu fazu pritiska na zaposlene Univerziteta.
Prema njenim rečima, zaposleni su od fakulteta dobili zahteve da predaju lične podatke i dokumentaciju, nakon čega su organizovani termini za odlazak u kosovske institucije.
Kazala je da su profesori i studenti tražili odgovore Ministarstva prosvete Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vlade Srbije i institucija za zaštitu prava građana, ali da odgovore nisu dobili.
„Od svih prethodnih predaja institucija do sada, ova poslednja predaja našeg Univerziteta je najperfidnija. Napravljen je model da svako ponaosob, lično, u svoje ime ode i prihvati Ustav neke druge, nama nepriznate zemlje, a pogazi svoj, dok vlast pere ruke i tvrdi da to navodno nije došlo od njih“, rekla je Petrović.
Gašić je ovu tvrdnju dopunio navodom da je u dokumentaciji koju su dobijale njegove kolege tražena i fotokopija lične karte „neke druge države“, uz primere Srbije ili Kosova.
„Kada dobijete zvanični mejl iz institucije u kojoj radite, koja je u sistemu Republike Srbije, a u njemu piše ‘lična karta neke druge države, na primer Srbije’, ja ne znam ko je pravnik koji sme tako nešto da napiše. To je jedna apsurdna i šizofrena situacija“, rekao je.
„Mene sa Kosova mogu oterati samo SNS i Srpska lista“
Gašić je rekao da je njegov život praktično vezan za Kosovo – od studiranja u Prištini, povratka Univerziteta u Kosovsku Mitrovicu 2002. godine, pa do više od dve decenije rada kao lekara i nastavnika.
Govoreći o tome zbog čega i dalje ostaje, kazao je da je osam godina bio jedini predmetni nastavnik na svom predmetu i da bi odlaskom pojedinaca bile ugrožene čitave institucije.
„Zaista se ne bih dobro osećao da u bilo kom momentu napustim taj narod i kažem da me više ne interesuje njegova sudbina. Osam godina sam bio jedini predmetni nastavnik na svom predmetu, držao sam svako predavanje i svaki ispit. Ne kažem da sam nezamenljiv, ali vidite koliko institucija opstaje na veoma slabim stubovima kada imate samo jednog nastavnika. Ja neću napustiti Kosovo, ja ću se boriti. Mene sa Kosova mogu oterati samo SNS i Srpska lista“, rekao je Gašić.
Gašić: Zdravstvo bez plana, zastarela oprema i nestašice lekova
Gašić je stanje u srpskom zdravstvenom sistemu na Kosovu opisao kao posebno teško zbog problema sa ustanovama, kadrom, opremom i upravljanjem.
„Mi ne znamo koliko je para za proteklih deset ili dvadeset godina ušlo na Kosovo i gde je to završilo. Mogu odgovorno da tvrdim da se u našem nekadašnjem Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici, sada KBC-u, nije videlo mnogo promena. Oprema je veoma zastarela“, kazao je.
Kao primer naveo je operacioni mikroskop koji, kako kaže, njegovo odeljenje bezuspešno pokušava da dobije više od decenije.
„Već 12, možda i 14 godina vodim bitku za operacioni mikroskop koji je neophodan našem odeljenju i kojim bismo mogli da rešavamo mnogo stvari, da ne šaljemo našu decu u Beograd. Nije bilo sluha. Saznao sam da jedan takav mikroskop postoji u Domu zdravlja u Gračanici, gde se ne koristi. Otišao sam da ga vidim – stoji u jednoj ambulanti između dva fikusa i bukvalno na njega kače mantile. Molio sam da ga pozajme da ga koristimo, pa ćemo ga vratiti. Ni to se nije dogodilo“, rekao je.
Kao dodatni problem naveo je snabdevanje lekovima, tvrdeći da pacijenti zbog ograničenja u prometu lekova iz Srbije često moraju da putuju desetine kilometara kako bi došli do terapije.
„Sada imamo nemogućnost da opremimo naše apoteke lekovima koji se koriste u Srbiji. Kosovska vlast zahteva da lekovi budu registrovani u njihovoj agenciji. Veoma često imate nestašice i pacijenti moraju sami da kupuju ono što im treba. Ako žele određeni lek na recept, moraju da prelaze 40, 50, 80 kilometara do administrativne linije ili do Raške“, kazao je.
„Ostale su samo dve niti – zdravstvo i obrazovanje“
Petrović je ocenila da su se tokom prethodnih godina gubile jedna po jedna institucija i nadležnost Srbije na Kosovu, navodeći policiju, pravosuđe, katastar, registarske tablice, poštu i elektroenergetiku.
„Ostale su trenutno samo te dve niti. Ostali su zdravstvo i obrazovanje“, rekla je.
Ocenila je da te institucije nisu do sada izgubljene i zbog višemesečnog angažovanja studentskog pokreta, koji je očuvanje Univerziteta u sistemu Srbije postavio kao jedno od važnih pitanja.
Gašić je upozorio da bi potpuna integracija zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem mogla da izazove novi talas odlaska Srba.
„Integracija kao neki vid registracije naših ustanova ne bi mi bila problematična. Ali integracija kao kosovarizacija jeste veoma problematična, a bojim se da je to intencija. Ako dođe do takve integracije, onda smo trigerovali masovni odlazak našeg naroda sa Kosova. Prosveta je tu čak osetljivija od zdravstva. Nije svejedno kakav će nastavni program učiti deca, šta će biti sa srpskim jezikom, književnošću, istorijom, geografijom, likovnom i muzičkom kulturom. Ako izgubimo zdravstvo i školstvo – izgubili smo narod“, poručio je.
Četvoro profesora sa Univerziteta na Studentskoj listi
Petrović je navela da su na Studentskoj listi četiri profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – ona i Gašić, profesorka Emilija Marković sa Učiteljskog fakulteta i penzionisani profesor Tehničkog fakulteta Dušan Đurđević.
Objasnila je da su studenti tokom prethodne dve godine više puta dolazili na Kosovo, razgovarali sa stanovništvom i učestvovali u akcijama za očuvanje Univerziteta.
„Studenti su prepoznali naše aktivnosti, kontaktirali nas, povezali se sa nama i onda smo, pogotovo u poslednjih godinu dana, zajednički delovali u smeru očuvanja našeg Univerziteta u pravnom okviru naše zemlje. Smatrali su da je neophodno da na listi imaju kandidate sa našeg Univerziteta“, rekla je Petrović.
Gašić je naveo da kandidati nisu učestvovali u sastavljanju liste i da ni sami do objavljivanja nisu znali da će se na njoj naći.
„Nismo učestvovali ni na kakav način u formiranju liste, nismo ni znali da li ćemo se na kraju naći na njoj. Imali smo korektnu komunikaciju sa studentima, ali ih nikada nismo zapitkivali hoćemo li biti kandidati“, kazao je.
Petrović: Preispitivanje sporazuma i vraćanje pitanja Kosova u UN
Na pitanje šta bi Studentska lista uradila ukoliko bi nakon izbora bila u prilici da utiče na kosovsku politiku Srbije, Petrović je kao polazište navela Memorandum Studentske liste o Kosovu.
Citirala je njegove prve rečenice: „Kosovo i Metohija su neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije. Ova činjenica nije samo ustavna kategorija, već istorijski i moralni imperativ koji ne podleže pregovorima o suštini. Očuvanje ustavnog poretka Srbije na prostoru Kosova i Metohije temelj je opstanka srpske države i zalog pravednog mira u regionu.“
Potom je iznela konkretne poteze koje bi, prema njenim rečima, trebalo preduzeti:
„Naš sledeći postulat jeste preispitivanje i revizija svih štetnih i neustavnih sporazuma koje je ova vlast potpisala i sprovodila pod pokroviteljstvom EU i SAD. Tražićemo vraćanje pitanja statusa Kosova i Metohije u Ujedinjene nacije i preispitivanje svih štetnih sporazuma, počev od Briselskog, Vašingtonskog i Ohridskog.“
Dodala je da bi se radilo i na utvrđivanju odgovornosti onih za koje se ustanovi da su sprovodili protivustavne sporazume, očuvanju zdravstva i obrazovanja i izradi plana za institucionalni povratak tamo gde to međunarodne okolnosti omogućavaju.
„Radićemo na maksimalnom očuvanju dve preostale institucije – obrazovanja i zdravstva – uz pravljenje plana za institucionalni povratak ostalih institucija na teritoriju Kosova i Metohije, gde je to moguće u skladu sa međunarodnim okolnostima. Jedan od osnovnih prioriteta jeste zaštita i bezbednost stanovništva, a najbolja zaštita stanovništva sprovodi se upravo kroz institucije države“, kazala je Petrović.
Gašić je dodao da, po njegovom shvatanju, odluke o Kosovu ne bi smele da se donose bez ljudi koji tamo žive.
„Kosovo i Metohija su puls našeg postojanja. Mi nećemo odlučivati o narodu na Kosovu i Metohiji bez naroda na Kosovu i Metohiji. O Kosovu i Metohiji nećemo odlučivati bez Kosova i Metohije“, rekao je.
Gašić: „Klasična izdaja umotana u srpsku zastavu“
Na pitanje kako ocenjuje kosovsku politiku Aleksandra Vučića posle gotovo 15 godina vlasti, Gašić je odgovorio:
„Katastrofalna politika. Oni se kriju iza toga da su zaštitnici Srba, međutim to je, po meni, klasična izdaja umotana u srpsku zastavu i puna usta patriotizma.“
Pozvao je da se uporedi stanje u Severnoj Mitrovici i na severu Kosova pre petnaestak godina i danas.
„Nekada smo na Kosovu glasali na parlamentarnim izborima Srbije i postojala su biračka mesta. Onda su biračka mesta izmeštena, ali je postojala neka kampanja. Sada smo došli dotle da više ne sme biti ni kampanje i da se ništa ne sme pominjati“, kazao je.
Tvrdio je i da su Srbi na Kosovu godinama bili izloženi pritiscima i političkoj kontroli.
„Ne smete glas da podignete, ne smete ni na Fejsbuku nešto da lajkujete. Meni prijatelji šalju poruke: ‘Doktore, mi bismo ovo lajkovali, ali ne smemo, zvali su nas da sklonimo lajk’. Razumete kako narod živi“, rekao je.
Petrović: „Ljudi šapuću i u zatvorenoj prostoriji“
U završnici emisije oboje su kao prvi pokazatelj eventualne promene izdvojili prestanak straha među Srbima na Kosovu.
Petrović kaže:
„Sloboda govora. Da čujemo na ulici i u prostoriji da ljudi slobodno govore o stvarima koje su možda delikatne. Ljudi su zastrašeni. Kao da se polako skida ta omča straha koja je godinama građena nad srpskim stanovništvom. Za mene bi prvi pokazatelj uspeha bio da ljudi slobodno govore, da iznose mišljenje, da se ne plaše i da ne šapuću čak ni ljudima od poverenja u zatvorenoj prostoriji. Takav je nivo straha.“
Gašić je dodao da se, prema njegovim rečima, sloboda „ne dobija, nego osvaja“.
„Moramo da vratimo i nadu. Narod mora da zna da neko misli o njemu. Moramo da uspostavimo socijalnu pravdu i da identifikujemo kome treba pomoći. Ako bismo te stvari uspeli da uradimo u kratkom periodu, bio bih prezadovoljan“, kazao je.
Oboje su razgovor završili pozivom da se na izborima 25. oktobra glasa za Studentsku listu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
