„Republika Kosovo, kao nepokolebljiv zagovornik mira, dijaloga i međunarodne saradnje, najoštrije osuđuje saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Srbije u vezi sa priznanjem nezavisnosti Kosova od strane Sudana“ – reakcija je kosovskog Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore.
Dva dana nakon što je Sudan priznao Kosovo, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije dovelo je u pitanje legitimitet tamošnjih vlasti, kao i validnost međunarodnih odluka koje donose.
Iz ovog Ministarstva su ocenili tada da ova odluka predstavlja grubo kršenje principa međunarodnog prava, Povelje UN i važeće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Takođe su naveli da politička situacija u Sudanu, „koju karakteriše neizvesnost i nedostatak legitimiteta aktuelne vlasti“, dovodi u pitanje validnost ovakvih međunarodnih poteza.
Ministarstvo je pozvalo međunarodnu zajednicu da poštuje Povelju UN i principe međunarodnog prava, te da se „uzdrži od priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova“ i da podrži dijalog kao jedino održivo rešenje. Vladu Sudana pozvali su da preispita svoju odluku, „imajući u vidu kompleksnost i delikatnost situacije“.
MSP Srbije poziva Sudan da preispita odluku o priznanju Kosova
Kosovsko MSP: Namerni činovi destabilizacije Kosova i regiona
Sa druge strane, kosovsko ministarstvo saopštava da je ovakva reakcija Srbije „očigledno i neprihvatljivo kršenje obaveza Srbije iz Briselskog sporazuma“, kao i da predstavlja pokušaj pritiska na vlasti u Sudanu.
U saopštenju se tvrdi da postupci Srbije krše ključne odredbe Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, koji – prema njihovom tumačenju – obavezuju strane da razvijaju „normalne, dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava“.
„Protivljenjem suverenoj odluci Sudana da prizna Kosovo, Srbija ne samo da ne ispunjava ovu obavezu, već aktivno deluje na ometanju međunarodnog angažmana Kosova“, navodi se u saopštenju.
Iz kosovskog ministarstva podsećaju i na član 4 Briselskog sporazuma, prema kojem strane ne treba da blokiraju niti podstiču druge da blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Kako navode, Ohridski aneks dodatno naglašava ovu obavezu i reakciju Srbije na priznanje Kosova od strane Sudana ocenjuju kao direktno kršenje dogovorenih principa, sa ciljem „da se zaustavi međunarodni napredak Kosova“.
U saopštenju se tvrdi i da ovo nije izolovan slučaj, već deo „kontinuirane kampanje Srbije za sprečavanje članstva Kosova u Savetu Evrope“, koja je – prema njihovim rečima – već ocenjena kao kršenje Briselskog sporazuma od strane Evropske unije.
„Odluka Sudana da prizna nezavisnost Kosova je politički odgovorna, istorijski opravdana i pravno utemeljena“, navodi se dalje, pozivajući se na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010. godine koje, kako ističu, potvrđuje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo međunarodno pravo.
Dodaju i da ovo priznanje, po njihovom tumačenju, odražava „sve veći globalni konsenzus o državnosti Kosova“, navodeći da je 119 država do sada priznalo Kosovo.
Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je upitan. Kosovo je, prema navodima Prištine, tj. listi kosovskog ministarstva spoljnih poslova, do sada, zajedno sa Kenijom i Sudanom priznalo 119. država.
Sa druge strane, zvanični Beograd najavljujući nova povlačenja priznanja, demantuje tvrdnje Kosova o broju onih koji su ga priznali i tvrdi da on ne prelazi više od sto, odnosno da je za vreme vlasti Aleksandra Vučića navodno 28 zemalja povuklo priznanja.
MSP: EU da osigura punu primenu Briselskog sporazuma
Kosovsko ministarstvo pozvalo je Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu da reaguju, uz ocenu da Srbija kontinuirano krši postignute sporazume, na šta „Kosovo već duže vreme upozorava“.
„Pozivamo Evropsku uniju i međunarodne aktere da se pozabave kontinuiranim kršenjima od strane Srbije i da obezbede punu primenu Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa. Odbijanje Srbije da formalno potpiše ove sporazume, u kombinaciji sa stalnim javnim izjavama kojima se osporava njihova pravna važnost, omogućilo je obrazac stalnog neispunjavanja obaveza. Kosovo već duže vreme upozorava na ovaj rizik i stalno traži uspostavljanje formalnih mehanizama za obezbeđivanje odgovornosti“, navodi se.
U saopštenju se dodatno ističe da su ova kršenja deo „šireg i zabrinjavajućeg obrasca destabilizujućeg ponašanja“. Pominje se oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. godine, kada je ubijen službenik Kosovske policije Afrim Bunjaku, kao i napad na kritičnu infrastrukturu kanala Ibar–Lepenac u novembru 2024. godine, za koje tvrde da su bili „namerni činovi destabilizacije Kosova i regiona“.
Uprkos tome, Ministarstvo ističe da je „Republika Kosovo ostaje snažno posvećena dijalogu uz posredstvo EU i obezbeđivanju svog zasluženog mesta u međunarodnoj zajednici kao suvereni, nezavisni i ravnopravni partner“.
Ponovo pozivaju Srbiju da ispuni svoje obaveze, poštuje suverenitet drugih država i obustavi sve aktivnosti koje ometaju mir, normalizaciju i stabilnost regiona.
Na kraju, još jednom pozivaju Evropsku uniju i međunarodne aktere da pojačaju nadzorne mehanizme i osiguraju punu primenu Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa od strane Srbije, uz poruku da je cilj procesa dijaloga – međusobno priznanje i trajan mir na Zapadnom Balkanu.
Pročitajte još:
Novo priznanje za manje od tri nedelje; Prištinski zvaničnici zahvalni saveznicima
Osmani iz Antalije ponela priznanje, Marko Đurić snažnu Srbiju otvorenu za biznis
Osmani u Antaliji: Turski uticaj približava Kosovo priznanju od strane Sirije
Nakon priznanja Kenije Vučić šalje delegaciju u Afriku i najavljuje iznenađenja
Kosovo i Kenija: Kurti i Osmani odaju priznanje Pacoliju, ne i Gervala
Osmani: Kenija priznala Kosovo
Kenija zvanično potvrdila priznanje Kosova: „U interesu mira, bezbednosti“
MSP Srbije o priznanju Kosova od strane Kenije: Neprihvatljiv čin, biće preduzete mere
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
