Posle dvodnevnog zasedanja kosovski vrhovni sud odbacio je danas svih 15 žalbi kandidata za poslanike i političkih stranaka na Kosovu na odluku Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP).
Petnaest žalbi upućeno je Vrhovnom sudu Kosova nakon što je IPŽP nedavno odlučio da poništi glasove za više političkih subjekata i naložio ponovno prebrojavanje na pojedinim biračkim mestima. Među njima, najveći broj glasova poništen je GI Ujedinjena zajednica Adrijana Hodžić i Romskoj inicijativi.
Kao neosnovane, konačno, Vrhovni sud je pored žalbe Adrijane Hodžić i Romske inicijative, odbacio i žalbe Pokreta Samoopredeljenje, Egipćanske liberalne partije, Aškalijske partije za integraciju, Progresivnog pokreta kosovskih Roma i Socijaldemokratske unije.
LVV je od Vrhovnog suda zatražio da se prebroji 20.550 paketa glasova koji su dopremeljeni poštom, a stigli su van Kosova.
Inače, ova stranka se i pre izbora, kao i tokom brojanja redovno žalila na postupanje CIK-a upravo prema odlučivanju, odnosno postupanju kod glasova koji pristižu poštom, smatrajući da su oštećeni.
Odluku Ustavnog suda u vezi sa LVV pročitajte ovde.
Što se tiče odluke suda u vezi sa žalbom Adrijane Hodžić, u odluci je potvrđeno poništavanje glasova za Inicijativu koju ona predvodi u opštinama Zubin Potok (407), Štrpce (499), Ranilug (255), Gračanica (416), Parteš (196), Klokot (249) i Novo Brdo (254).
Takođe, Vrhovni sud je odlučio i da delimično poništi glasove Adrijane Hodžić u sledećem broju i opštinama: Zvečan (157), Leposavić (973), Severna Mitrovica (799).
Poništavanjem glasova Ujedinjenoj zajednici Adrijane Hodžić ova inicijativa gubi poslaničko mesto u Skupštini.
Što se tiče Koalicije Vakat i njima je potvrđeno poništavanje u Štrpcu (8), Ranilugu (211), Gračanici (6), Partešu (34), Klokotu (9) i Novom Brdu (255).
Vakatu je delimično poništen i deo glasova i to u Leposaviću – 60 glasačkih listića.
Sudsku odluku za bošnjačke stanke možete pogledati ovde.
Vrhovni sud je u odluci naveo i obrazloženje IPŽP-a koji je prethodno, nakon sprovedene istrage, utvrdio da su glasovi iz Ujedinjene zajednice Adrijane Hodžić i Koalicije Vakat nesrazmerni broju stanovnika bošnjačke zajednice u tim opštinama, da se radi o nedemokratskom standardu i da su u pitanju nevažeći glasovi. Citira se obrazloženje da glasovi birača iz neke etničke zajednice treba da osiguraju pravo da ta zajednica bude predstavljena, a da u ovom slučaju dobijeni glasovi za bošnjačke stranke ne predstavljaju objektivnu vezu između glasača i onih za koje se glasa.
„Po prvi put na opštim izborima Republike Kosovo, određeni entiteti poput, u ovom slučaju Ujedinjena zajednica – Adrijana Hodžić i Koalicija – VAKAT, osvojili su većinu glasova srpske zajednice, što u ovom slučaju predstavlja odstupanje od volje birača bošnjačke zajednice, sve ovo u osnovi predstavlja minimizaciju izbornog procesa, ali i integriteta ovog procesa“, Vrhovni sud podseća na navode IPŽP-a.
U daljem obrazloženju prethodne odluke IPŽP-a podseća se da osim što je došlo do preusmeravanja volje birača i podrivanja izborne demokratije, time se istovremeno eliminiše i konkurencija između samih političkih entiteta koji se takmiče za zagarantovana mesta u kosovskom parlamentu.
Podseća se i na to da su rezervisana mesta ustavna garancija čiji je cilj „napredni tretman manjinskih prava“ u kosovskim institucijama, a kao jedan od dokaza da se orkestriralo glasovima, IPŽP je verifikovao na osnovu broja stanovnika kosovskog statističkog zavoda kao i izveštajima OEBS-a, a u odnosu na broj dobijenih glasova.
Takođe je izlistan i broj Bošnjaka u severnim opštinama (Severna Mitrovica – 1000, Zvečan – 300, Zubin Potok – 0, Leposavić – 350), te konačno zaključuje da je ovaj broj bošnjačkog stanovništva nesrazmeran broju glasova za bošnjačke stranke.
Osim Vakatu i Hodžić, potvrđeno je i poništavanje glasova Socijaldemokratskoj uniji u Štrpcu (1), Ranilugu (4), Gračanici (11), Klokotu (147) i Novom Brdu (2).
Glasovi su poništeni i Našoj inicijativi u Štrpcu – 4 i Gračanici – 5, kao i Novoj demokratskoj stranci u Štrpcu – 2, Gračanici – 6, Klokotu – 2, Novom Brdu -3 i Ranilugu.
Istovremeno, dok se čekala odluka suda, pažnju javnosti je privukla vest RSE u kojoj se navodi da je Bojan Marković iz opštine Ranilug, prema sopstvenom svedočenju, izgubio posao zato što je na kosovskim parlamentarnim izborima 14. februara, odbio da glasa za Adrijanu Hodžić, što je iste večeri za naš portal Marković demantovao nakon što smo ovu vest preneli.
Naveo je da je izjavu novinarki dao „u šaljivom tonu“, te da su reči „izvučene iz konteksta“ i „zloupotrebljene“ i da „nije svedok“ navoda iz teksta, a novinarku je optužio za tendenciju „senzacionalizma“.
Što se tiče Romske inicijative, poništeni su glasovi u opštinama: Leposavić – 234, Novo Brdo – 209, Ranilug – 159, Parteš – 88, Klokot – 147, a po prethodnoj žalbi drugih romskih stranaka (Egipćanska liberalna stranka čije je sedište u Peći, Aškalijska partija za integraciju čije je sedište u Lipljanu, Romska partija za ujedinjeno Kosovo sa sedištem u Prizrenu i Demokratska partija kosovskih Aškalija sa sedištem u Uroševcu).
Pre nego što je IPŽP doneo odluku da poništi oko 800 glasova Romskoj inicijativi, a po žalbi drugih romskih partija, ova novoformirana stranka osvojila je 4.049 glasova i dva poslanička mesta.
Oni će sada imati jedno poslaničko mesto, a suočavaju se sa optužbama, kao i Hodžić, da su satelitska stranka Srpske liste.
I danas je Vrhovni sud Kosova u dispozitivu odluke koristio navode IPŽP-a u kojima se registruje zaključak drugih romskih stranaka koje su uložile žalbu da su glasovi za Romsku inicijativu „orkestrirani i koordinisani“ sa Srpskom listom.
Takođe se registruje i „korenita promena“ izborne volje u okviru Romske zajednice.
Kao i za Inicijativu Adrijane Hodžić i u dispozitivu odluke za Romsku inicijativu konstatovano je da je ova stranka dobila više glasova „nego što je bilo glasača iz romske zajednice“, a navodi o nedemokratskom standardu i ugrožavanju zagarantovanih mesta gotovo su identični kao i oni kod Hodžić.
Odluku suda u vezi sa Romskom inicijativom možete pogledati ovde.
Što se tiče broja Roma, IPŽP se pozvao na izveštaj OEBS-a iz 2018. godine, uz naglasak da je njihov broj daleko niži u odnosu na broj glasova za Romsku stranku (Leposavić – 12, Novo Brdo – 63, Klokot – 9, Ranilug – 0, Parteš – 0, Ranilug – 0).
„Tendencija da se stvore ovakve prakse masovnog glasanja od strane članova jedne zajednice za subjekt druge, predstavlja opasnu praksu koju bi u budućnosti mogla da iskoristi većinska zajednica kako bi onemogućila pravo manjinskim zajednicama da bude predstavljena na objektivan način“.
Vrhovni sud je naložio da se poništeni glasovi uklone iz izbornog rezultata koji je objavljen 4. marta.
Vrhovni sud zaseda od juče kada je i doneo odluku u vezi devet žalbi koje je odbacio, a danas i dodatnih šest.
Juče su odbačene žalbe Antona Šalje, Nezire Gođaj, Pokret Samoopredeljenja, Visar Hotita, Ismeta Šamoljija, Hisena Beriše, Liri Kajtazija, Ekrema Hisenija i Đentrija Silje.
U obrazloženju odluke Vrhovni sud registruje koncept „konsocijativne demokratije“ tj. „podelu vlasti između različitih društvenih grupa“.
Iako istovremeno naglašavaju da ovim tumačenjem isti i ne promovišu, Vrhovni sud tumači da zakonske odredbe i ustavom rezervisana mesta za manjine „imaju primese ovog koncepta kojim se nalaže očuvanje efikasnog predstavljanja zajednica putem mehanizama koji pre svega garantuju biračko pravo, ali u ovom okviru i pravo zastupanja zajednica preko predstavnika koji imaju objektivne veze sa zajednicom posebno putem veze etničke pripadnosti“.
Oni objašnjavaju detaljnije sam koncept prema kojem se tzv. konsocijativna demokratija primenjuje kao mehanizam održivosti u jednom društvu koje je podeljeno na različite (socio)grupe, posebno kada su u pitanju etničke zajednice, ali ne isključujući ni podeljenost kada je u pitanju jezik, vera, itd.
Zato i navode da ukoliko ne postoji objektivan odnos političkog kandidata na izborima sa svojom zajednicom u smislu etničke pripadnosti, u takvim društvima on neće ispunjavati uslov koji je potreban da bude predstavnik onih zajednica za koje su pozitivnom diskriminacijom rezervisana mesta.
Nakon odluka IPŽP o žalbama kandidata za poslanike, među kojima su i one iz AAK, CIK je ujedno naložio ponovno prebrojavanje glasova sa ukupno 141 biračkog mesta, a zbog sumnje da su postojale neregularnosti prilikom prethodnog brojanja.
IPŽP je po žalbama kandidata iz nevećinskih zajednica tada ujedno odlučio i da poništi glasove za bošnjačke partije u opštinama sa srpskom većinom – u Zubinom Potoku, Štrpcu, Ranilugu, Gračanici, Partešu, Klokotu, Novom Brdu, Severnoj Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću.
Ovom odlukom je, između ostalog, poništeno 4.205 glasova koje je dobila Ujedinjena zajednica Adrijane Hodžić u opštinama Zvečan, Leposavić i Severna Mitrovica, koja je prema konačnim rezultatima osvojila ukupno 6.422 glasova i jedno mesto u Skupštini Kosova.
Hodžič je potom podnela žalbu Vrhovnom sudu i poručila da će, ako Vrhovni sud Kosova ne donese odluku koja će biti u njenoj koristi, pravdu potražiti u međunarodnim institucijama.
Poništeno je i 800 glasova Romske inicijative u pojedinim opštinama od ukupno osvojenih 4.049, takođe zbog žalbi drugih nevećinskih partija, da je Romska inicijativa, pored Adrijane Hodžić, ušla u Skupštinu Kosova zahvaljujući Srpskoj listi.
I Romska inicijativa se žalila Vrhovnom sudu i poručila da je odluka o poništavanju njihovih glasova protivna kosovskom ustavu i rasistička.
Nakon odluke Vrhovnog suda preostaje da CIK sutra i konačno potvrdi rezultate izbora od 14. fabruara.
Kako je Koha upravo javila, pozivajući se na izjavu portparola Valjmira Eljezija, tačno vreme sutrašnjeg sastanka biće poznato u toku današnjeg dana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
