Kosovski stručnjaci upozorili na glavne prepreke ukoliko se pokrene tužba za genocid protiv Srbije

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćnjo izdanje)

Stručnjaci upozoravaju na velike izazove ukoliko Kosovo pokuša da tuži Srbiju za genocid

Dva velika izazova očukaju Kosovo ukoliko pokuša da tuži Srbiju za genocid, izjavio je dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini Avni Puka. U međuvremenu, prema rečima direktora Fonda za humanitarno pravo Bekima Bljakaja, često spominjanje genocida, ali nemogućnost obavljanja tog posla izaziva razočaranje kod porodica žrtava na Kosovu.

Povodom upozorenja vlade Kurtija da će pokrenuti optužnicu za genocid, Puka je rekao da Kosovo očekuje visok rizik ukoliko zakorači na ovaj put.

„Ako govorimo o težini, konceptu genocida i njegovoj formulaciji prema međunarodnim aktima, genocid se definiše kao zločin počinjen sa namerom da u potpunosti ili delimično istrebi etničku, rasnu, nacionalnu ili versku grupu. Na vrhu piramide zločina je genocid. Njegova težina je ogromna“, objasnio je. Prema njegovim rečima, ako Kosovo zakorači na stazu da tuži Srbiju, trebalo bi da ima istinsku i dubinsku procenu kako treba dalje. Kao slučajeve koji su propali spomenuo je Hrvatsku, ali i Bosnu, koja je prihvaćena sa samo nekoliko elemenata, „ali ne i tužba za tužbu države“.

„Dva su velika izazova. Visok standard za prihvatanje optužbi za genocid, a u drugo – nismo članica UN-a. U proceduralnom smislu, države članice nemaju problema. Za nas je prvi izazov da prevazićemo ovo da bismo postali partner. Ili, da sve ovo uradi treća država. Tada je izazov dokazivanje. Moramo razmišljati o tome sada, a ne kad stignemo tamo. Na osnovu čega možemo dokazati da je postojao genocid? A ako se utvrdi ili odbije, cena može biti vrlo visok u diplomatskom i političkom aspektu. Trebalo bi da to razmotrimo sada, bez osporavanja tvrdnje da o tome razgovaramo ili da se za to zalažemo. Trenutno je to rizik koji bi trebalo sada uzeti u obzir, jer situacija može da bude nepovoljna. Ovo bi moglo a oteža stvari za Kosovo“, rekao je on u emisiji „Desku“ na KTV.

U međuvremenu, prema Bljakaju, pitanje genocida obično se spominje samo u kampanjama ili izborima. Rekao je da to budi nadu u zajednici žrtava, a potom to prati razočaranje.

„Ako se spomene genocid a sa druge strane ništa se ne uradi za prikupljanje dokaza i dokumentacije, može da se napravit samo šteta. Jer se nastavlja frustracija žrtava. Druga strana stvara određeni otpor i ovo sigurno ne dovodi do pomirenja u budućnosti“, rekao je on, dodajući da bi prihvatanje dokaza ili dokumentacije žrtava trebalo da prihvate sve strane i da to može da olakša suočavanje sa prošlošću.

Blakaj: U dijalogu o nametanju teme pravne saradnje, počinioci zločina u Srbiji nedostupni Kosovu

Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo, rekao je da u dijalogu treba zatražiti pravnu saradnju sa Srbijom. Rekao je da to preporučuje kosovskim institucijama da traže uključivanje ovoga u dijalog.

Bljakaj je kazao da na tome treba insistirati, posebno u slučajevima kada su „dokazi spremni da se traži krivična odgovornost kako bi se krivci mogli izvesti pred lice pravde“.

„U dijalogu nametnuti temu pravne saradnje. Problem je to što je na Kosovu tako malo pravde za žrtve, a takođe i političke. Srbija ne priznaje Kosovo niti kosovske institucije. Većina onih koji su počinili zločine nad albanskim civilima su u Srbiji, nepristupačni za pravosuđe na Kosovu i stvoreni su uslovi za njihovo nekažnjavanje“, rekao je on.

Bljakaj kaže da je Kosovo malo učinilo na identifikaciji ratnih zločina

Bljakaj rekao je da je izazov za Kosovo to što ne postoji nijedna instanca koja beleži i dokumentuje sve podatke o ratnim zločinima.

Rekao je da je Institut za ratne zločine započeo takav rad, ali da nije bilo podrške institucija.

„Postoje neka udruženja koja su dokumentovala, ali problem je to što ne postoji koordinacija između organizacija, institucija koje prikupljaju podatke. Ne postoji centralizovano mesto na kome se mogu naći svi podaci, kako o materijalnoj šteti, tako i o različitim kategorijama žrtava. Možda je ovo trebalo da bude rad Instituta u prošlosti, on je radio 5-6 godina i stvorio je publiku, ali nije ni približno onome što se očekuje. Očigledno nije bilo ozbiljne podrške za ovaj institut od strane drugih institucija, nije bilo ni resursa“, rekao je.

Bljakaj je rekao da treba priznati da je „veoma malo urađeno“ za beleženje podataka o zločinima na Kosovu.

Dekan Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Prištini smatra da je Kosovo zaostalo u dokumentovanju ratnih zločina

„Rešavanje ratnih zločina, njihovo procesuiranje i pravda za žrtve tema je o kojoj je trebalo razgovarati ubrzo nakon 2000. godine.“ Tako je dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini Avni Puka opisao zastoj Kosova u dokumentovanju ratnih zločina i njihovom procesuiranju.

U emisiji „Desku“ na KTV Puka je rekao da je Kosovo imalo sve mogućnosti kroz brojne jurisdikcije da istražuje i procesuira ratne zločine. Ipak, rekao je da je država zastala čineći vrlo malo po tom pitanju.

„Ne verujem da istorija priznaje više jurisdikcije koje su formalno imale moć da istražuju i procesuiraju ratne zločine. Polazeći od Haškog tribunala koji je bio nadležan za teritoriju Kosova, tada smo ovde imali UNMIK, EULEX, pravosudni sistem, specijalizovana veća za ratne zločine u Srbiji i Specijalni sud. Uz sve ove mogućnosti, u fazi smo u kojoj je učinjeno vrlo malo na suočavanju sa ratnim zločinima,“ rekao je on.

„Zaostajemo sa dokumentacijom ratnih zločina, istragom i suđenjem. Daleko smo od standarda u regionu, a kamoli od drugih zemalja, koje su čak u međunarodnoj pravdi iz mnogih perspektiva to shvatile mnogo ozbiljnije. Nema krajnjeg roka o kojem možemo razgovarati, ali postupanje u pitanjima pravde za žrtve ima i kulturnu dimenziju. Rešavanje ratnih zločina trebalo bi da bude osnova za izgradnju budućnosti“, dodao je Puka.

Bljakaj: Na Kosovu se ratni zakoni manje poštuju, civili su namerno gađani

Bekim Blakaj je kazao da su na Kosovu, u poređenju sa zemljama u regionu u kojima su se odvijali ratovi, zakoni ratovanja manje poštovani i da su civili namerno gađani.

„Ako napravimo poređenje sa ratovima tokom raspada bivše Jugoslavije, u Hrvatskoj i Bosni, procenat ubijenih i nestalih civila veći je na Kosovu. Možemo izvući zaključak da su se na Kosovu zakoni i običaji ratovanja manje poštovali, a civili namerno gađali“, rekao je on za Desku na Kohi.

Bljakaj je pokazao podatke koje je Fond uspeo da prikupi tokom godina o poginulim i nestalim u ratu i posle rata, u periodu od dve godine.

„U Fondu za humanitarno pravo identifikovali smo ubijene i nestale. Uzeli smo vremenski period od 1. januara ’98. do 31. decembra 2000. U ovom periodu zabeležili smo 13.535 ubijenih ili nestalih. Većina njih od 10. juna 1999. godine, nakon 1999. do 2000. godine je oko hiljadu ljudi koji su u većini iz srpske i romske zajednice, ali ima i Albanaca. Od toga je oko 10 hiljada 800 Albanaca, 2,200 Srba, a ima ih nekoliko stotina iz drugih zajednica. Ima svih, ne samo civila, već i pripadnika OVK“, rekao je Bljakaj.

Bljakaj je dodao da su preko 80 posto ubijenih i nestalih u ratu bili albanski civili koji nisu bili aktivni deo rata.

„Preko 80 procenata Albanaca su civili koji nisu aktivno učestvovali u sukobu, dok je među Srbima taj procenat oko 52-3 procenta civila, a ostalih 47 procenata su pripadnici jugoslovenske vojske. Oko 75 posto svih ubijenih i nestalih na Kosovu bili su civili“, zaključio je Bljakaj.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.