Kosovska vlada usvojila Nacrt preliminarne odluke o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Z. Potoku; SL i Petković: Narod to neće dozvoliti

FOTO: KoSSev

Vest je ažurirana

Dan nakon što je preko izveštaja Evropskog parlamenta pozvana da deluje „izuzetno osetljivo“ i poštuje zakone kada je reč o eksproprijaciji zemlje na Severu Kosova, kosovska vlada na današnjoj sednici usvaja Nacrt preliminarne odluke o eksproprijaciji zemljišta u opštinama Leposavić i Zubin Potok neophodnih za, kako su ponovo naveli, sprovođenje projekta od javnog interesa, prenosi Kim.

Nacrt odluke o eksproprijaciji na sednici je obrazložio zamenik ministra životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Avni Zogijani.

Objasnio je da je reč o odluci iz februara ove godine.

„Prema predlogu Odeljenja za eksproprijaciju Vlada Republike Kosovo je 02.02 2023. usvojila odluku 02 124 za razmatranje zahteva za eksproprijaciju nepokretnosti koje su potrebne za realizaciju infrastrukturnih projekta od javnog interesa, katastarske zone Šarska Bistrica, Lešak, Košutovo – opština Leposavić i katastarska zona Brnjak, Zubin Potok, Veliki Breg, Banje i Gornji Jasenovik – Opština Zubin Potok“, kazao je Zogijani, prenosi Kim.

Podsetio je da je, nakon usvajanja odluke od 02. februara, Odeljenje za eksproprijaciju održalo javne rasprave u opštinama Leposavić i Zubin Potok sa vlasnicima imovine, nakon čega su zaključili da su „zadovoljene sve pravne odredbe“.

„U skladu sa devet članova Zakona o eksproprijaciji bavili su se svim dopisima vlasnika koji imaju veze sa komentarima o eksproprijaciji. Na osnovu člana 4 Zakona o eksproprijaciji, sa izmenama i dopunama, Odeljenje za eksproprijaciju je konstatovalo da su zadovoljene pravne odredbe i odlučeno je da se procesuira u Vladi Republike Kosovo preliminarni predlog odluke kojim se odobrava zakonitost procesa eksproprijacije u javnom interesu nepokretnosti koje su potrebne za realizaciju infrastruktukturnih projekata u javnom interesu za gore navedene katastarske zone“.

Kaže da je za realizaciju ovog projekta potrebno da se izvrši procedura eksproprijacije, odnosno procena imovine za sve vlasnike koji su evidentirani u tabelama eksproprijacije.

Nakon obrazlaganja predloga, Vlada je većinom glasova usvojila odluku, a ministar za zajednice i povratak, Nenad Rašić, prenosi isti medij – bio je uzdržan.

Kratko je prokomentarisao i kosovski premijer, Aljbin Kurti naglasivši da je za realizaciju ovog projekta potrebno prethodno izvršiti procedure za eksproprijaciju i u narednoj fazi proceniti imovinu svih vlasnika koji su evidentirani u tabelama.

Petković i Srpska lista: Narod će se mirno i legitimno suprotstaviti

Novu odluku o eksproprijaciji ubrzo je osudio direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković. Za njega je ponovo reč o „jednostranoj, protivpravnoj i nelegitimnoj odluci“, kojom je „Aljbin Kurti ponovo povukao potez u cilju destabilizacije prilika na terenu“.

„Očigledno je da Kurti ne haje za smirivanje tenzija, dijalog i normalizaciju odnosa, već novim institucionalnim pritiscima i pretnjama po ostanak i opstanak srpskog naroda, želi da protera Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta“, naglasio je Petković.

Direktor Kancelarije za KiM ujedno smatra da je reč o „otimačini zemlje srpskih domaćina“:

„Kako bi na njoj bespravno gradio svoje tzv. vojne i policijske baze i utvrđenja na severu Kosova i Metohije“.

„Sada je jasno kao dan da su zakasnele javne rasprave organizovane u ove dve opštine na severu početkom godine bile samo šarada u režiji Prištine za međunarodnu zajednicu i pokušaj zadovoljavanja forme, a ne nekakva briga za vladavinu zakona i prava Srba koji žive na ovim prostorima“.

Petković poručuje da je, kako je kazao, jasno da će se narod čije je zemljište na udaru okupatora iz Prištine ovakvim radnjama suprotstaviti, ali mirnim i legitimnim sredstvima.

„Neće ćutke gledati kako mu se otima dedovina“, dodao je.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju će o novoj odluci obavestiti sve relevantne međunarodne predstavnike i misije na Kosovu, kao i posrednika u dijalogu Miroslava Lajčaka.

Poziv međunarodnoj zajednici upomoć uputili su i iz Srpske liste.

Naznačili su iz ove stranke da se sa procesima eksproprijacije nastavlja uprkos tome što je „čitava javnost imala prilike da čuje jasne stavove vlasnika nepokretnosti da ne žele da im bilo ko otima zemlju i na njoj gradi ilegalne parapolicijske baze“.

Podsetili su da su to isto poručili i predstavnici nevladinog sektora, kao i politički predstavnici srpskog naroda.

I dok kažu da je za ovakve postupke „Kurtijev režim ohrabren od nekih delova međunarodne zajednice“, upravo od međunarodnih predstavnika traže pomoć.

„U ime srpskog naroda pozivamo međunarodne predstavnike da najhitnije reaguju i spreče Kurtija u nameri da izazove sukobe i haos na severu Kosova i Metohije, jer mu je to očigledna namera, nakon što se javno pohvalio da je njegova želja da za rešavanje problema na severu Kosova i Metohije iskoristi hrvatska iskustva, aludiraju na etničko čišćenje sprovedeno u toj zemlji u akcijama Bljesak i Oluja“.

Poručuju da srpski narod neće dozvoliti da im „Kurti tek tako otima dedovinu“.

„Boriće se svim demokratskim, legalnim i legitimnim sredstvima protiv ove antisrpske odluke kojom se otimaju hektari srpske zemlje“, kažu iz SL.


Više od 138 hektara – ukupna je površina imovine na Severu Kosova koja se ekspropriše. Kosovska vlada donela je prošle godine više odluka o eksproprijaciji, dok su još dve donete početkom 2023. Nove odluke, a naročito ona od 16. januara, kojom Priština ekspropriše brdo od preko 83 hektara – posebno su uzburkale javnost, a pre svega, same meštane sela Dren i Lešak, kao i vlasnike parcela koji o tome nisu bili ni obavešteni.

Posebno ih je uzburkala informacija koju su dobili na samom terenu, kada su zatekli na svojim imanjima tešku mehanizaciju i policiju – da će se tu graditi baza pogranične policije.

Usledio je protest građana u Leposaviću, podnošenje tužbi, ali i poziv Evropske unije da se poštuju imovinska prava i procedure o eksproprijaciji, nakon čega je kosovska vlada odlučila da za 15. i 21. februar zakaže dve javne rasprave u Leposaviću, odnosno Zubinom Potoku.

Na njima su vlasnici parcela koje su tema eksproprijacije članovima Odeljenja za ekproprijaciju obrazlagali probleme sa kojima se suočavaju zbog svojih „otetih“ imanja. Govorili su im da ne žele na svojoj zemlji ili pored svojih kuća policijske baze.

Isticali su i da smatraju da je rasprava okasnela, da je trebala da se održi mnogo ranije – makar pre nego što su njihova imanja već počela da se zauzimaju.

Najzad, meštani i Leposavića i Zubinog Potoka zahtevali su od zvaničnika iz Prištine konkretan odgovor na pitanje šta se u njihovoj blizini ili na njihovim imanjima gradi, a koji ipak dobili nisu.

138 hektara zemlje – šta se sve ekspropriše na Severu

Šta se valja iza 80ha leposavićkog brda?



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.