Kosovska vlada da obezbedi bolju zaštitu verskih objekata i potpuno sprovođenje Zakona o SZZ

Vlada Kosova bi trebalo da obezbedi bolju zaštitu za verske objekte i lokalitete kao što su groblja, manastiri, crkve i džamije. Kosovska vlada treba i da obezbedi potpuno sprovođenje zakonskog okvira za posebno zaštićene zone i da se pozabavi pitanjem ilegalne gradnje i/ili rušenja u zaštićenim oblastima. Takođe, treba da primeni sve preporuke Saveta Evrope koji nadgleda primenu Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina na Kosovu, i Specijalnog izvestioca UN-a za kulturna prava.

Ovo su samo neke od preporuka za unapređenje imovinskih prava, bezbednosti i slobodu veroispovesti i prava na kulturu 34 organizacije civilnog društva sa Kosova, koje su sačinile izveštaj za 2020 o stanju ljudskih prava na Kosovu.

Kosovo ima čvrst ustavni i pravni okvir za promovisanje ostvarivanja kulturnih prava i zaštitu kulturnog nasleđa, iako je nekoliko izazova u primeni ostalo i 2020, podsetili su u ovom izveštaju.

Dodatna zakonska zaštita

Izlistali su pojedinačne zakone kojim se štite ova prava, uključujući i dodatne mehanizme, kao što je naknadno usvojeni zakon o Posebnim zaštićenim zonama (SPZ) – 03/L-039, kojim se formiraju zone sa posebnom zaštitom, a u kojima se „pruža pojačana zaštita manastirima, crkvama i drugim verskim objektima SPC i drugim istorijskim i kulturnim lokalitetima od posebnog značaja za zajednicu Srba sa Kosova zajednica i druge zajednice“, te Savet za sprovođenje i nadgledanje poštovanja ovog zakona.

Prema ovom izveštaju, 23 dobara verskog i drugog kulturnog nasleđa na Kosovu je pod trajnom zaštitom i oko 1.600 kulturnih dobara pod privremenom. U oktobru prošle godine, 8 novih kulturnih dobara je dodato na listu privremene zaštite.

Na Kosovu je ukupno 24 posebno zaštićenih zona. To su posebna mesta kulturnog nasleđa sa pojačanom zaštitom i pažljivim nadzorom od strane Saveta za primenu i nadgledanje i 24-časovnom zaštitom multietničke policijske jedinice.

Među njima su, podseća se u ovom izveštaju, i četiri manastira i crkvi pod zaštitom UNESCO-a: Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Crkva Svetih Arhanđela i Bogorodica Ljeviška.

Primeri u praksi

Ipak, uprkos zakonskim mehanizmima, u izveštaju se registruju drugačiji primeri stvarnosti.

„U 2020. godini pripadnici zajednica K-Srba nastavili su da budu izloženi nasilju i zastrašivanju prilikom pokušaja pristupa verskim i kulturnim mestima na hodočašćima ili drugim značajnim događajima“, konstatovano je.

Izlistani su zabeleženi slučajevi, kao što je protest početkom prošle godine prilikom pokušaja srpskih vernika da pristupe crkvi u Đakovici, i podsećanje na isti događaj godinu dana ranije.

„To se može smatrati ograničenjem njihovog ustavnog prava na slobodu veroispovesti i vere, pošto hodočasnici nisu mogli da uđu u svoje bogomolje“, navodi se u izveštaju civilnih organizacija.

„Bilo je i napada na groblja i pokušaja zastrašivanja i pretnji onima koji pokušavaju da ih posete. Između januara i novembra 2020. godine, prijavljena su tri slučaja skrnavljenja srpskih pravoslavnih grobalja u opštinama Istok i Južna Mitrovica. Neuspeh vlasti da spreče napade na verska mesta i spomenike, kao i da im obezbedi pristup, sprečio je vernike da ispovedaju svoju veru i može se smatrati kršenjem prava na slobodu veroispovesti“.

U izveštaju se piše i o povezanosti dva aktuelna ali višegodišnja problema u vezi sa Visokim Dečanima – nastavak izgradnje tranzitnog puta Dečani-Plav i nesprovođenje ustavne odluke o povraćaju manastirske zemlje.

„Odluka Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvrđuje vlasništvo SPC nad zemljištem u blizini manastira Visoki Dečani ostala je neizvršena i uticala je na imovinska prava SPC“, kaže se u delu izveštaja o imovinski pravima.

„Nastavak rada na tranzitnom putu koji prolazi kroz određeni (deo, prim.red.) SZZ manastira Visoki Dečani u julu 2020. godine pokrenuo je zabrinutost ne samo zbog zaštite kulturne baštine, već i zbog poštovanja imovinskih prava i vladavine zakona, posebno u pozadini nastavka nesprovođenja odluke Ustavnog suda iz maja 2016. godine kojom se potvrđuju prava svojine SPC na 24 hektara zemlje koja okružuje manastir“, objašnjeno je u ovom izveštaju.

„Nakon zaustavljanja gradnje sredinom avgusta i višemesečnih razgovora između relevantnih zainteresovanih strana, Savet za primenu i nadgledanje je u novembru 2020. podržao sporazum o istovremenoj rekonstrukciji međunarodnog obilaznog puta izvan specijalno zaštićene zone manastira Visoki Dečanini puta za lokalni saobraćaj samo unutar SZZ. Savet za primenu i nadgledanje je naglasio da je ovaj važni i novi sporazum u oblasti kulturnog nasleđa u potpunosti u skladu sa važećim pravnim okvirom i da će nadgledati primenu sporazuma koji teži da podstakne ‘odnose među zajednicama kroz zaštitu verskog
kulturnog nasleđa’, dok će takođe promovisati ekonomski razvoj regiona i slobodno kretanje ljudi na Kosovu“.

Bilo je i više prijavljenih incidenata koji su ciljali versko kulturno nasleđe koje pripada SPC i Islamskoj zajednici Kosova u 2020. godini, takođe je konstatovao izveštaj civilnih organizacija.

Izvešteno je da su se incidenti koji su pogađali imovinu SPC dogodili početkom 2020. godine u selima Novake, Gornje Selo i Sredska. U aprilu je požar uništio 450 godina staru džamiju u Gnjilanu, što je opština osudila u izjavi koja je ovo nazvala „krivičnim delom koje ozbiljno narušava versku toleranciju u opštini“. U avgustu su, prema navodima kosovske policije, oštećene crkva SPC u Prizrenu i džamija u Kačaniku, dok je predstavnik džamije u Peći prijavio kosovskoj policiji da su nepoznate osobe provalile u džamiju i navodno ukrale kasu sa novcem prikupljenim tokom molitve. U septembru je kosovskoj policiji prijavljeno i skrnavljenje crkve SPC u Obiliću.

Takođe, je zabeleženo i to da je iguman manastira Visoki Dečani, otac Sava Janjić, izrazio je zabrinutost zbog takvih incidenata i pozvao na pojačane napore ka stvaranju društva „u kojem će kulturna, etnička, jezička, verska raznolikost biti zaštićena i očuvana“.

U delu o kulturnim pravima, registruje se posebna zabrinutost zbog nastavka prakse neadekvatne administracije i zaštite kulturnog nasleđa, poput nedovoljnih sistema zaštite od požara i neovlašćene gradnje i uništavanja koja pogađaju neka zaštićena mesta kulturnog nasleđa.

„Stalni problemi u vezi sa restauracijom tvrđave Novo Brdo – jednog od najpoznatijih spomenika kulture na Kosovu – predstavljaju slikovit primer ovog stalnog problema. U martu 2020. godine, kosovski tužioci podigli su optužnicu tražeći naknadu od kompanije zbog izvođenja ‘neispravnih’ restauratorskih radova i oštećenja zidova tvrđave tokom projekta koji je u oktobru 2019. godine pokrenuo Kosovski institut za zaštitu spomenika. Kulturno nasleđe, koja je nezavisna agencija koja nadgleda i štiti kulturno nasleđe, upozorila je da je tvrđava ostala ugrožena 2020. godine uprkos restauratorskim radovima.

Još neke od preporuka Vladi Kosova u ovom segmentu su da svoj rad u potpunosti uskladi sa Zakonom o upotrebi jezika u svim aktivnostima i da blagovremeno pruži informacije o kulturnim pravima i zaštiti kulturnog nasleđa na službenim jezicima Kosova, uključujući i Internet stranicu MKOS, a što je izostajalo i tokom 2020.

Kosovska vlada treba i da obezbedi dugoročno i održivo da finansira aktivnosti i institucije koje se odnose na kulturna prava i zaštitu kulturnog nasleđa, uključujući kroz dovoljna budžetska izdvajanja.

Bezbednost i nevećinska prava – povratnici na udaru

Sloboda kretanja i bezbednost za pripadnike nealbanskih naroda, posebno Srba, takođe je jedno od prava čija se primena našla pod lupom civilnog društva.

Iako se konstatuje da Kosovo ima „robustan pravni, institucionalni i strateški okvir za prava i zaštitu nevećinskih zajednica koji je usklađen sa međunarodnim standardima ljudskih prava“, u izveštaju se takođe potvrđuje i da njegova primena i dalje „predstavlja problem“, te je primena zakona zakomplikovana „slabostima u kapacitetima kosovskih institucija koje podrivaju sveobuhvatno podržavanje prava nevećinskih zajednica“.

„Sloboda kretanja i dalje predstavlja problem članovima nevećinskih zajednica, posebno članovima zajednice kosovskih Srba. Vlada Kosova još uvek ne priznaje lične dokumente izdate od (strane prim.red.) Srbije sa nazivima kosovskih gradova kao važeće putne isprave, što je ometalo slobodno kretanje kosovskih Srba na i van Kosova. Navodno su se srpski državljani koji su u braku K-Srbima takođe suočavali sa problemima pri pristupu civilnim dokumentima“.

Iako se izveštaj poziva na ocenu tada poslednjeg izveštaja EU o napretku, da je bezbednosna situacija nevećinskih zajednica stabilna, istovremeno se i konstatuje da su zabeleženi incidenti u kojima su mete bili upravo pripadnici nevećinskih zajednica.

Radilo se o fizičkim i verbalnim napadima, uznemiravanju, zastrašivanju i uništavanju imovine, od kojih su mnogi bili usmereni na Srbe sa Kosova i povratnike.

Tako je Ministarstvo za zajednice i povratak od januara do oktobra prošle godine primilo 49 žalbi koje uključuju bezbednosne incidente prema srpskim povratnicima, a samo NVO „Aktiv“ prijavila je više od 20 bezbednosnih incidenata između marta i juna 2020 koji su bili usmereni na Srbe sa Kosova.

„U junu su specijalni izvestioci UN pitanja manjina, ljudska prava interno raseljenih lica i savremeni oblici rasizma poslali su zvaničan zajednički dopis bivšoj vladi u kojoj se izražava zabrinutost zbog prijavljenih međuetničkih incidenata čija su meta bili pripadnici nevećinskih zajednica na Kosovu, mada vlada na to tek treba da odgovori“.

Imovinska pitanja, odnosno okupacija imovine, neizvršavanje naloga za iseljenje i rušenje i nesposobnost KAUVI da obezbedi odgovarajuću kompenzaciju, posebno muče povratnike i manjinske zajednice, što je nastavilo da ih ometa u povratku. Posebno su pogođene
nevećinske zajednice, posebno Srbi i Romi, kao i Albanci na Severu Kosova.

Izveštaj kosovskog civilnog društva je napravljen u okviru projekta pod nazivom „Angažovanje sa civilnim društvom u oblasti ljudskih prava praćenje i izveštavanje“, a uz podršku UNMIK-a i Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR).

KSSF i GLPS među potpisnicima i pisma protiv odluke Evrope Nostre za Dečane

Među organizacijama koje su navedene među autorima izveštaja o stanju ljudskih prava za 2020, su i dve potpisnice jednog drugačijeg saopštenja – KSSF i GLPS – tada među 40 organizacija kosovskog civilnog društva, a koje je bilo usmereno protiv odluke Evrope Nostre da manastir Visoki Dečani uvrsti na listu 7 najugroženijih evropskih spomenika kulturne baštine za 2021. godinu. Tada su ove dve organizacije bile navedene kao potpisnice navoda da:

  • „podaci predstavljeni u dokumentu o nominaciji uglavnom potiču iz izveštaja srpskih institucija za koje je već dokazano da zarad političke svrhe lažno predstavljaju stvarnost Kosova“, te da se radi o „lažnim i neproverenim podacima“
  • da „zvanični podaci pokazuju da je okolina manastira Dečan bezbedna i mirna i godinama nije zabeležen nijedan incident sa etničkim ili verskim motivima“
  • da je „žalosno to što u obzir tokom ocenjivanja nominacije nije uzeta u obzir činjenica da je Fondacija Kulturno nasleđe bez granica Kosova pismom upućenim 17. decembra 2020. godine obavestila Odbor Europa Nostra i Savetodavni odbor da su vlada Kosova i nadležni iz manastira Dečani već postigli dogovor da će se međunarodni put graditi izvan zaštićene zone. Zaštićen.“ 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.