Kosovske bezbednosne snage (KBS) ojačane su sa novih 350 pripadnika. Danas je održana ceremonija polaganja zakletve.
Reč je o generaciji 02/2025, a ceremonija je održana u dvorani „Bil Klinton“ u Uroševcu
„Ceremonija je počela raportom komandantu Kosovskih bezbednosnih snaga, general-potpukovniku Baškimu Jašariju, kao simboličan čin početka nove faze u vojnom životu mladih ljudi koji su izabrali da služe svojoj domovini sa čašću i predanošću“, saopštili su iz KBS-a.
Novi regruti KBS služiće nakon devet nedelja obuke u Komandi za doktrinu i obuku.
Oni su položili zakletvu u prisustvu predstavnika prištinskih institucija, kao i međunarodnih zvaničnika, odnosno, kako je saopšteno, „izrazili spremnost da štite suverenitet i teritorijalni integritet Kosova“.
Ovoj ceremoniji prisustvovao je i kosovski ministar odbrane u tehničkom mandatu, Ejup Maćedonci, kao i kosovski premijer, Aljbin Kurti, koji se ujedno obratio prisutnima.
Kurti je nakon ove ceremonije, odnosno na sednici kosovske vlade, kazao da je Kosovo „nepokolebljivo na putu ka članstvu u NATO-u“, da su povećana ulaganja u odbranu, te da je sa današnjih 350 regruta, broj pripadnika KBS tokom mandata aktuelne vlade uvećan za 2,700.
Ulaganje u KBS
Pojačavanje sastava KBS-a i ulaganje u ovu formaciju u fokusu je kosovskih vlasti, a posebno se na tome insistira poslednje četiri godine.
Uz povećanje broja ljudstva, traje i intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, među kojima su i Defender Europe i Zlatna sablja.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom. Nedavni sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom, zavredio je posebnu pažnju međunarodne javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji. Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga je protumačio kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Prošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu ali poruka kosovskih vlasti je da je ovaj proces pri kraju.
Maja meseca 2025. godine KBS i američki EUCOM potpisali su sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su Turska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila.
Sa Turskom je skorije potpisan i sporazum o izgradnji fabrike municije na Kosovu, a Priština je najavila i laboratoriju za proizvodnju sopstvenih dronova, ali i nabavku helikoptera, nakon 2025. godine.
Komandant KBS-a boravio je krajem aprila u Turskoj, gde je u fokusu razgovora bilo upravo kako je to predstavljeno, „strateško vojno parterstvo Turske i Kosova“. Inače, u ovoj zemlji se školuju kadeti KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu, učestvuju i u pojedinim vojnim vežbama državama pojedinačno, ali i sa NATO. S druge strane, u prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je ove godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a premijer u tehničkom mandatu obećava da će, ukoliko se njegov mandat nastavi – ta cifra dostići i do milijardu evra.
Prema informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem prošle ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
