Za Srbiju u procesu evropskih integracija nije Kosovo najveći problem. Svi u Vašingtonu i Briselu priznaju da je u ovom momentu ključni problem Aljbin Kurti i kosovska vlada, a ne Beograd i ne Aleksandar Vučić, ocenio je novinar Željko Pantelić.
Međutim, ovaj ekspert za međunarodnu politiku koji živi i radi u Rimu, upozorava na to da postoji opasnost od izolacije Srbije u skoroj budućnost zbog odnosa prema Rusiji, Kini i Iranu.
„Naša geografija je takva da nam ne dozvoljava da mi budemo neko ko će igrati za više stolova a takođe geopolitičke prilike su se drastično promenile posle 2022, podseća.
„I tu ima još jedan element vezan za evropske integracije: U EU su rešili konačno da zaista prime zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju naravno u budućnosti i oni na tome već rade. I to se vidi na jačanju i širenju njihovih apsorpcionih kapaciteta, odnosno kapaciteta za prijem novih članica“, kaže Pantelić u dnevniku Nova S.
To je sa druge strane, ocenjuje, vrlo nepovoljno za režim Aleksandra Vučića, ukoliko predsednik Srbije želi da nastavi putem kojim je krenuo.
„Jer do sada Srbija, zahvaljujući tome što je čitav region kaskao i bio u zaostajanju, nije štrčala i nije se primećivalo srpsko zaostajanje, jer ni Crna Gora nije napredovala. BiH je zaostajala sve vreme gotovo, Severna Makedonija, Albanija, o Kosovu da ne pričamo. Dakle, to što se Srbija zaustavila na putu evropskih integracija, nije bilo primetno“.
Međutim, Pantelić ocenjuje da ukoliko Beograd ne bude napravio „zaokret za 180 stepeni“ u svojoj spoljnoj politici, to će sada postati očitije.
„Jer naš najveći problem kada su u pitanju evropske integracije nije Kosovo. Svi u Vašingtonu i svi u Briselu priznaju da je u ovom momentu ključni problem Aljbin Kurti i kosovska vlada, a ne Beograd i ne Aleksandar Vučić. Naš problem je naš odnos prema Rusiji i Kini i Iranu – svim najvećim neprijateljima zapada i sa tom politikom mi rizikujemo da se nađemo u izolaciji našeg kontinenta“, upozorio je Željko Pantelić.
Iako ne predviđa sankcije za Srbiju, navodi da će ona biti: „jednostavno izolovana i ignorisana“, te da je zato predsednik Vučić navodno želeo da poseti Francusku.
„Da pokaže da nije izolovan“, kaže.
„Mislim da je pre svega ovo bila propagandna poseta jer je Vučić hteo pošto-poto da dokaže da nije izolovan u Evropskoj uniji zbog toga što je on u poslednjih nekoliko meseci doživeo poprilično redimenzioniranje njegovog statusa i praktično se nalazi u jednoj nezavidnoj poziciji; zato što je Nemačka počela veoma ozbiljno da radi na tome da na neki način ne izoluje Srbiju ali jednostavno da je postavi u poziciju u kojoj će ona shvatiti da se ne nalazi više u periodu do 2022. godine, odnosno do ruske agresije na Ukrajinu i kada je Angela Merkel bila u Berlinu. Zato je za Vučića veoma važno da pokaže domaćoj javnosti ali i u Evropi takođe, da još uvek je on neko na koga računaju pojedine evropske prestonice i u tom kontekstu je Makron bio najidealniji primer“.
Na pisanje Ruske Gazete da je francuski predsednik Emanuel Makron navodno pozvao Vučića da „podnese ostavku“, Pantelić odgovara da to nije tačno:
„Naravno da Makron to nije uradio, Evropska unija neće rušiti Vučića i tu nema nikakve dileme“.
To što EU zahteva fer i poštene izbore, Pantelić tumači kao sam evropski vrednosni stav, koji oni žele da prošire na čitavom evropskom kontinentu.
„Problem je što u Srbiji ne shvatamo da se Nemačka zbog rata, tj. ruske agresije u Ukrajini odrekla stotina milijardi evra koje je imala u trgovinskoj razmeni i ekonomskoj saradnji sa Rusijom. Ista Francuska se odrekla ugovora koji su bili vredni na desetine milijardi evra vezanih za Rusiju i isporuku i nosača aviona i drugog ratnog vojnog materijala i saradnji na drugim nivoima koja je bila veoma kapilarna. Tako da ne treba da zaboravimo i da je Italija izašla iz Novog puta svile, prekinula je tu saradnju sa Kinom, gubeći na stotine milijardi evra. Zatim imamo Švedsku koja se posle 200 godina odrekla svoje neutralnosti. Finska je zamenila svoju komotnu ulogu jastuka između istoka i zapada i da bude na prvoj liniji Zapada i NATO – a prema Rusiji. Rumunija je odobrila da se na njenoj teritoriji izgradi najveća NATO baza u svetu. Istovremeno, NATO i evropske države članice rade mrežu tzv. dualnih puteva i pruga koji će služiti za civilni i vojni sektor i koje spajaju Baltičko, Crno i Egejsko more“, objašnjava Pantelić aktuelni trenutak.
Nova gvozdena zavesa
Iza nas, prema Istoku stvara se nova „gvozdena zavesa“ koja će biti okrenuta prema Rusiji, kaže Pantelić, dok istovremeno predviđa brže kretanje regiona ka EU.
Tako će Crna Gora završiti pregovore do 2028, da bi 2030, ušla u EU. Albanija će mnogo brzo napredovati, Severna Makedonija, takođe ukoliko bude uspela da reši problem moguće promene vlasti u korist VMRO, odnosno mogućeg povratka Gruevskog iz egzila ponovo na vlast.
Zatim će Kosovo krenuti polako sigurno dalje objašnjava.
„I onda šta se događa? Srbija će verovatno ostati izolovana. U tom kontekstu dolazimo do rata. I zato Vučić spominje rat u Rusiji, zato što svaka nova inicijativa Rusije koja ide ka zaoštravanju sukoba – koja vodi ka daljem cepanju, odnosno osvajanju Ukrajine, udaljava momentat kada bi jednog dana u dalekoj budućnosti, Evropa i Rusija mogle da se vrate makar na pola odnosa koje su imale do 2022“, predviđa Pantelić.
Nova ofanziva, kao i primirje na pomolu
Kako ovaj novinar vidi ukrajinski front i posledice po naš region?
„Što bude bila agresivnija i otvorenija politika komadanja Ukrajine, a ona je sve više očigledna, što već imamo jasne poruke iz Moskve sa regrutacijom oko 150,000 vojnika – što znači da se oni spremaju za ofanzivu koja će najverovatnije početi u maju mesecu i zatim je ostalo da se vidi da li će Putin ići samo na to da zauzme Donjeck, odnosno, da samo kompletiraju Donjecku oblast koju još uvek ne kontrolišu u celini,… zatim Zaporožje i Herson, ili će krenuti na Odesu, i krenuti ka zatvaranju Ukrajine i zatvaranju njenog prilaza ka Crnom moru i spajanja sa Pridnjestrovljem u Moldaviji“.
Ukoliko bi se ovakav scenario razvio, Pantelić upozorava na to da će:
Svaki nastavak srpske politike prema Rusiji koji ima današnji trend, biti poguban po Srbiju jer će je voditi direktno u izolaciju
Objašnjava da u takvoj situaciji članice EU i NATO-a neće tolerisati spoljnu politiku Srbije.
Pantelić predviđa mogućnost primirja kada se u julu u Parizu budu odigrale Olimpijske igre, pa sve do izbora novog američkog predsednika u novembru.
Štaviše, spomenuo je i nedavni predlog Donalda Trampa o rešenju rata u Ukrajini prema kojem bi se Ukrajina odrekla Donbasa, ušla u NATO bez tih teritorija i nastavila proces pristupanja ka EU.
Svestan je ipak da se radi o „pustim željama“, ali i o „otvaranju pandorine kutije“.
„Mi ćemo u sledećih nekoliko meseci verovatno imatu prvo zaoštravanje, odnosno, veliku rusku inicijativu. Zatim će doći do primirja, zaustavljanja ratnih operacija negde u julu, avgustu, tokom Olimpijskih igara koje bi mogle potrajati do novembra“.
A onda sve zavisi ko će pobediti Americi, zaključuje Pantelić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
