Kurti u Starom Trgu: „Rudari pre 35 godina postavili temelje Republike, danas Republika i rudari zajedno grade Trepču“

Kurti Trepča Stari Trg
FOTO: Kancelarija kosovskog premijera

„Sastajemo se danas na Dan rudara, na ovaj dan koji obeležava slavnu istoriju naše Republike. Istoričari nas uče da proleće u narodu počinje rano, ne čekajući datum, ne čekajući ravnodnevicu. E, 20. februar 1989. je bio veliki dan tog proleća, koji danas slavimo sa najdubljom zahvalnošću“, ovako se Kurti danas obratio rudarima u Starom Trgu. 

„Fašistička Srbija“

Danas se obeležava 35. godišnjica „Štrajka rudara Trepče“, održanog protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića, koji je Kurti danas opisao kao „fašistička Srbija“. Štrajk rudara održan 1989. godine sada se već u međunarodnoj istoriji Balkana utvrdio kao vesnik početka raspada Jugoslavije.

„Kada je fašistička Srbija počela da uznemirava ovaj deo Evrope, rudari su se prvi tome suprotstavili. Poručili su jasno i snažno: da naš narod neće biti slomljen, da se neće dati i neće se odreći prava da sam odlučuje o svojoj sudbini. Rudari Trepče su 17. novembra 1988. krenuli u marširanje od rudnika ka Prištini, da se suprotstave zvaničnicima koji su se predavali Srbiji“, kazao je.

„20. februara 1989. imobilisali su se u horizonte rudnika da se suprotstave uklanjanju autonomije. Od podneva, kada rudari četvrte smene uopšte nisu izašli i ulazeći u štrajk glađu, reč ‘Trepča’ je dobila moćno i političko značenje, kroz koje je osuđivana diskriminatorska i opresivna politika Miloševića. I tako je trajalo do poslednjeg dana štrajka 28. februara, za to vreme 1.300 rudara „Trepče“, imobilisanih i u štrajku glađu iz jama osmog i devetog horizonta rudnika, podnelo je 10 zahteva, među kojima je ‘da se sudbina Albanaca na Kosovu i u Jugoslaviji razmotri u Ujedinjenim Nacijama’.“

„Izmirenje albanske krvi“ i ono koji se nisu „potčinili srpskom genocidu“

Kurti ni tokom svog govora u Starom Trgu nije propustio priliku da današnji dan poveže uz obeležavanje „niza velikih događaja“.

„Počevši od Dana nezavisnosti proglašenog pre 16 godina, na pragu 26. godišnjice epopeje Oslobodilačke Vojske Kosova, na 25. godišnjicu oslobođenja našeg dragog Kosova. Sećajući se velikog štrajka rudara, odajemo počast korenima naše Republike“, objasnio je Kurti.

Za rudare Trepče koje je u staroj Jugoslaviji opisao kao „godinama eksploatisanu zajednicu“ kazao je da su se na današnji dan 1989, pretvorili u kolektiv sa političkom svešću i hrabrošću, koji je potresao čitavu Jugoslaviju.

Stigla im je podrška i od nekadašnjeg predsednika Slovenije, Milana Kučana, kojeg sada Kurti opisuje kao evropskog lidera, te od ostalog civilizovanog i demokratskog sveta.

„Svi smo bili veoma impresionirani visokim nivoom političke svesti rudara, koji su i u teškom zdravstvenom stanju apelovali na izmirenje albanske krvi, izjavljujući, citiram izjavu tog vremena: ‘Mi rudari Starog Trga, koji smo osam dana zatvoreni pod zemljom, ne videvši očima svetlost sunca, bez jela i pića, sa velikom radošću smo čuli vest o humanom gestu albanske tradicije. Reč je o pomirenju porodica Hađije Bitićija i Sejdia Ramšija. Apel rudara Trepče i celog Kosova, sve porodice koje su međusobno u krvnoj zavadi, kao pravi muškarci da pruže ruke jedni drugima i pomire se, kako narod kaže, besa mira. Ovo je bila naša hrana, naše svetlo, to nam je bila najveća podrška“, besedio je Kurti.

Kurti je u epopeji o njihovom delu pridodao i ono što su činili kasnije:

„Više od 130 rudara su pali borci iz prvih redova oslobodilačkog rata koji se nisu potčinili srpskom genocidu nad našim narodom. Klanjamo im se u čast, doživotno! Trideset pet godina nakon štrajka, naša slobodna zemlja sada vredno radi na očuvanju narodne imovine i unapređenju razvoja i prosperiteta. To je naša misija kao Vlade. U rudniku je posao svima teži, ali je naša misija moguća. ‘Trepča’ ima novo rukovodstvo, posvećeno dobrom radu, prevazilaženju poteškoća, sustizanju, povećanju proizvodnje i produktivnosti“.

„Rudari postavili temelje Republike, danas rudari i Republika zajedno obnavljaju Trepču“

Potom je govorio o današnjim ulaganjima, uz tvrdnje da su ovog nekadašnjeg giganta podržali preko kapitalnih investicija, uz 25 miliona evra subvencija, kreditom od 20 miliona za ulaganje u novu tehnologiju, te da se otvaraju i nova radna mesta. Spomenuo je Zakon za koji se čeka dozvola suda.

„Mudro ćemo koristiti naše prirodne resurse. Trepča i javna preduzeća će se čuvati i negovati kao naše vlasništvo, tako što ćemo njima dobro upravljati i povećavati njihovu vrednost. Razvijaćemo rudarski sektor razumnim ekonomskim, tehnološkim, društvenim i ekološkim pristupima. Naš uspeh je moguć zajedno sa našim radom kao vlade i vašom posvećenošću kao rudari – vlasnici Trepče“, kazao je još.

Nekada su rudari postavili temelje Republike, sada Republika i rudari zajedno obnavljaju Trepču

Rudar – gradonačelnik Hetemi slavi i svoj rođendan

Na kraju svog govora uputio je još jednu rođendansku čestitku – za još jednog rudara, premda bivšeg, jer je on sada gradonačelnik Leposavića.

„A danas slučajno sa rođendanom rudara je i rođendan još jednog našeg kolege, koji nije ovde, jer je u opštini Leposavić, gradonačelnik Ljuljzima Hetemi, rođendan mu je isto kao i Rudarima Trepče“.

Vremeplov

Štrajk je zvanično počeo u znak podrške smenjenom rukovodstvu Saveza komunista Kosova – Azemu Vlasiju i Kaćuši Jašari, a bio usmeren protiv novopostavljenog rukovodstva – Rahmana Morine i Ali Šukrije.

U jesen 1988. godine, Vlasi je, kao član tadašnjeg CK SKK, zajedno sa predsednicom kosovskih komunista, Kaćušom Jašari, došao u sukob sa tadašnjim rukovodstvom Srbije. Oni su se suprotstavili ustavnim i političkim promenama koje su podrazumevale ograničavanje pokrajinske autonomije. Azem Vlasi i Kaćuša Jašari ubrzo su smenjeni.

Bivši Titov omiljeni omladinac u to vreme uživao je široku podršku kosovskih Albanaca i počele su demonstracije širom Kosova. Kulminirale su upravo štrajkom rudara u Starom trgu. Rudari su se 20. februara 1989. zabarikadirali u rudarska okna, započevši štrajk glađu, zatraživši da Beograd odustane od promena u političkom sistemu na Kosovu.

Četiri dana od početka generalnog štrajka, rudare su 24. februara posetili član predsedništva SFRJ Stipe Šuvar i tadašnji lider CK SKS Slobodan Milošević i sa njima razgovarali u jami. Sa rudarima je kasnije razgovarao i Azem Vlasi.

Dan kasnije, Predsedništvo SFRJ odlučuje da pošalje dodatne snage reda na Kosovo, a na proširenoj sednici Predsedništva države, 26. i 27. februara, doneta je odluka da se na Kosovu uvede vanredno stanje.

U Cankarjevom domu u Ljubljani organizovan je takođe 27. februara, skup podrške albanskim rudarima na kojem je bio prisutan i slovenački predsednik Milan Kučan, koji se posebno istakao u pružanju podrške rudarima sa Kosova, uključujući i njegove posete terenu.

Rudari obustavljaju štrajk nakon što je Rahman Morina dao privremenu ostavku. Brojne domaće i međunarodne medijske ekipe sjatile su se u rudnik.

U javnosti će ostati zabeležene slike rudara kako napuštaju jamu, uz mnoštvo belih mantila koji ih pridržavaju da se rudari ne bi srušili, kako su javljali brojni mediji, od iscrpljenosti usled gladovanja i boravka pod zemljom.

Rudarima se pred kamerama drže povezi preko očiju kako ne bi oslepeli nakon sedam dana boravka u tami, smeštaju se u domove zdravlja, a sa Kosova šalju izveštaji o teškom stanju u kojem se rudari nalaze. Ipak, zabeležene su i slike da se na snimcima videlo više rudara sa sveže obrijanim licima.

Preko srpskih medija pušten je i navodni tajni snimak na kojem se vidi kako rudari jedu banane, a u lokalnoj javnosti počela su da kruže svedočenja iz rudnika o tome da su se rudari smenjivali, izlazeći na alternativni izlaz iz jame, kako bi se kod svojih kuća i odmorili, te da su rudarima u jami navodno krišom dostavljani hrana i voda. U svet su, međutim, već otišle slike iscrpljenih rudara Starog Trga.

Dan kasnije, 28. februara, više od milion pristalica Slobodana Miloševića, na mitingu u Beogradu, zatražilo je hapšenje Vlasija. Ostaće upamćene rečenice iz mase – „Uhapsite Vlasija!“, i Miloševićevi odgovori: „Ne čujem dobro! … Biće uhapšeni!“

Federalna milicija je ugušila proteste na Kosovu, a Azem Vlasi, Aziz Abraši i direktor rudnika „Stari trg“, Burhan Kavaja, uhapšeni su početkom marta zbog „kontrarevolucionarne aktivnosti“. Vlasi je iz zatvora izašao u aprilu sledeće godine.

Skupština Kosova će pod pritiskom 23. marta usvojiti amandmane na Ustav SR Srbije, kojim je sužena autonomija Pokrajine. To je bio povod za nove nemire. Počinje serija demonstracija i dolazi do pucnjave u skoro svim gradovima na Kosovu. U Prištini ginu dva federalna policajca, a u Uroševcu se otvara i vatra na vojnike.

Na Kosovu se 27. marta uvodi policijski čas, a dan kasnije, Skupština SR Srbije donosi amandmane na republički Ustav kojima je smanjena autonomija SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Policijski čas se ukida tek 22. maja, nakon velikih nereda, čistke u kosovskim institucijama i izbora Miloševića za predsednika predsedništva SR Srbije na čuvenoj 8. sednici.

Neredi se u više mesta na Kosovu i Metohiji nastavljaju, sa mrtvim i ranjenim na obe strane. Potpredsednik tadašnjeg SIV-a, Aleksandar Mitrović, tvrdi da su Albanci iz snajpera pucali na svoje sunarodnike, optuživši Albaniju da pruža pomoć albanskim nacionalistima.

Početkom aprila na Kosovu se smenjuju stotine političara, radnika u institucijama i profesora zbog „ohrabrivanja nacionalizma“, a ubrzo će uslediti i hapšenja.

Konačno, 28. juna 1989, na Gazimestanu se odigrava istorijska proslava 600 godina od Kosovske bitke, tokom koje Slobodan Milošević drži govor pred oko 2.000.000 ljudi, koliko je procenjeno da se u bukvalnom smislu reči slilo na Kosovo Polje iz čitave Jugoslavije, ali i srpske dijaspore, dok su neke zapadne agencije izvestile o broju od 600.000. Istovremeno, putem ka Gazimestanu, Albanci, u dubokoj tišini, sedeli su iza zatvorenih kapija svojih kuća.

Defakto ustoličenje Miloševića za velikog srpskog vođu na Gazimestanu te 1989, odigralo se uz srpske srednjevekovne simbole – Kneževu večeru Milića od Mačve, liturgiju u Gračanici, parastos kosovskim junacima u Samodreži, putovanje moštiju svetog cara Lazara, takođe uz zasađivanje 600 topola, dok je na samo  Kosovo polje, Milošević sleteo helikopterom.

„Sticajem društvenih okolnosti, ovaj veliki jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome, danas teško da odgovorimo na ono staro pitanje: ‘Sa čim ćemo pred Miloša’,“ jedna je od dve najcitiranije rečenice iz ovog Miloševićevog govora na Gazimestanu.

Albanski rudari će, potom, ponovo stupiti u štrajk početkom avgusta, zvanično zbog kašnjenja plata, za kojim će uslediti ponovo nove demonstracije, a sve pred suđenje tadašnjem najvećem albanskom lideru Vlasiju i još petnaestorici uhapšenih i u kojima je bilo žrtava.

U oktobru 1989. godine, kada bude počelo suđenje Vlasiju, u Srbiji će poslednji put biti dočekan „Voz bratstva i jedinstva“ iz Slovenije.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.