Kosovo „sui generis“ i sa „vršiocima dužnosti“!

Izvor: Koha  (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Augustin Paljokaj (Palokaj)

Teško je pronaći demokratsku zemlju u kojoj pobednik sa 51 odsto glasova na izborima ne može da zadrži vlast, kao što se dogodilo pokretu Samoopredeljenje na Kosovu. Po treći put u 18 meseci ide se na parlamentarne izbore. Sa ovim već kosovskim fenomenom, zemlju očekuju izbori svakih šest meseci i ubuduće.

Tako Kosovo ostaje sa vršiocima dužnosti. Takav status imaju i premijer, i predsednica raspuštene Skupštine koja obavlja dužnost predsednice.

Koincidencija je da ni EU nije uspela da pronađe „ujedinjujuću figuru“ za šefa kancelarije na Kosovu i ponovo je raspisala konkurs. Kancelariju EU takođe vodi vršilac dužnosti. Ni Ambasada SAD nema punopravnog ambasadora, već vršioca dužnosti. To treba da imaju u vidu oni koji misle da EU i SAD treba da nametnu rešenje za izlazak iz krize.

Gubici Kosova zbog ponovnog izlaska na izbore biće višestruko veći od oko 10 miliona evra koliko približno košta sam izborni proces. Pre nekoliko nedelja je objavljeno da Kosovo „rizikuje“ da izgubi 68,8 miliona evra iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan do kraja juna ove godine.

Nakon neuspeha izbora predsednika i raspisivanja novih izbora, reč „rizikuje“ može se ukloniti, jer je gotovo sigurno da će ta sredstva biti izgubljena. I ne samo to — gubici mogu biti i veći ako se ne ispune obaveze u rokovima za druga sredstva iz Plana rasta, koji za Kosovo iznosi preko 800 miliona evra.

Prema tabeli za praćenje ispunjavanja uslova, Kosovo nije ispunilo nijedan od 111 predviđenih koraka — dakle 0 od 111. Ako ni sa stabilnom vladom nisu ispunjeni uslovi, kako će to biti moguće sada kada nema Skupštine i kada se upravlja kroz vladu u tehničkom mandatu i vršioca dužnosti predsednika?

Zbog izbornih procesa, Kosovo je čekalo godinu i po dana da dobije prvu isplatu iz ovog plana, i to kao avans, za koji je jedini uslov bio potpisivanje i ratifikacija sporazuma sa EU i zahtev za isplatu. A lakših sredstava od toga nema. U ovakvom stanju Kosovo ne može da ispuni ni te uslove.

Sve se to dešava u trenutku kada su Kosovu tek nedavno ukinute, kako se ocenjuje, nepravedne i štetne mere EU, kojima je skoro tri godine bilo blokirano oko pola milijarde evra. Pošto su sredstva iz Plana rasta i pretpristupnih fondova vremenski ograničena, Kosovo bi i uz institucionalnu stabilnost teško nadoknadilo izgubljeno vreme.

Sada korišćenje tih sredstava izgleda kao nemoguća misija. Ako se uzmu u obzir svi potencijalni gubici, 10 miliona evra koliko koštaju izbori ne predstavlja ni jedan odsto onoga što može biti izgubljeno zbog institucionalne nestabilnosti.

S druge strane, treba priznati da se sve što se dešava odvija u skladu sa zakonima i procedurama. To pokazuje da se na Kosovu poštuju pravila. Bolje i tako nego da je Kosovo zemlja u kojoj jedna osoba odlučuje o svemu. Takva stabilnost postoji samo u autoritarnim režimima. Bolje je i ovaj haos nego nedemokratska stabilnost.

Međutim, ova situacija istovremeno pokazuje nedostatak demokratske zrelosti i političke odgovornosti za sudbinu države. Ta odgovornost podrazumeva i političke kompromise, izgradnju koalicija i konsenzusa oko nacionalnih interesa. Tu zrelost politički lideri nisu pokazali i sada pokušavaju da odgovornost prebace jedni na druge, iz straha od kazne birača.

Teško je pronaći zemlju gde pobednik sa 51 odsto ne može da vlada. Kosovo ide po treći put u 18 meseci na izbore, a ovim tempom izbori bi mogli da se održavaju svakih šest meseci. Zemlja ostaje sa vršiocima dužnosti — i premijer i predsednica Skupštine koja obavlja funkciju predsednika. I EU i SAD su u sličnoj situaciji sa vršiocima dužnosti svojih predstavnika.

Rezultati izbora na Kosovu često iznenađuju. Iako je pobednik često poznat, razlika kojom je pobedilo Samoopredeljenje bila je neočekivana. Teško je predvideti ishod narednih izbora.

Međutim, matematika je jasna — ako svi budu protiv Samoopredeljenja, a ono protiv svih, Kosovo će ostati bez institucija, pa čak i bez predsednika do kraja godine. Mogući su novi izbori već u decembru, pa zatim u junu 2027. godine. Za blokadu je dovoljna manjina od 41 poslanika koja može napustiti salu i onemogućiti kvorum za izbor predsednika.

S druge strane, iako je pobednik poslednjih izbora, Samoopredeljenje je pokazalo slab kapacitet za formiranje koalicija. Ni vlast ni opozicija nisu bile iskrene u pokušajima da se izađe iz krize. Oni koji su ranije tvrdili da neće glasati za Vjosu Osmani, kasnije su je podržali, dok je Samoopredeljenje ostavljalo utisak da prepušta izbor opoziciji, ali bez garancija da će kandidat biti izabran.

Kosovo, čija je nezavisnost pre više od 18 godina nazvana „sui generis“, sada postaje poseban slučaj i po beskonačnim izbornim ciklusima, koji će ga ostaviti sa vršiocima dužnosti i ozbiljnim posledicama u veoma nestabilnom globalnom trenutku.