Donald Tramp vraća se posle četvorogodišnje pauze u Belu kuću. Isto toliko prošlo je i od kada je on sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem potpisao čuveni Vašingtonski sporazum. Iako pravno neobavezujući, takav papir analitičari su ocenjivali kao olako data obećanja Srbije američkoj administraciji koja svoju politiku ne menja sa svakom promenom prvog čoveka države.
Pomalo zaboravljen, ovaj dokument mogao bi se sada kada se Tramp vraća u sedlo ponovo aktuelizovati. Kako njegov politički, tako i onaj ekonomski deo. A on je podrazumevao nekoliko stvari – od intenziviranja izgradnje autoputa i železničke pruge između Beograda i Prištine do izbegavanja saradnje Srbije sa „nepouzdanim dobavljačima“ za 5G mrežu, misleći na kineske kompanije, još preciznije na Huavej. Bilo je predviđeno i otvaranje kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije u Beogradu i diverzifikacija izvora snabdevanja energentima.
Tekst sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao Aleksandar Vučić
Pojednostavljeno, dokument na koji su tada svoje potpise stavili Vučić i Hoti trebalo je da osim normalizacije odnosa Beograda i Prištine obezbedi i ekonomsko i energetsko distanciranje, pre svega Srbije, od Kine i Rusije. To bi automatski značilo i približavanje Zapadu i SAD.
Forbes Srbija istraživao je u kojoj meri je Srbija za poslednje četiri godine, dok je Tramp bio u opoziciji, primenjivala obećanja data u Ovalnoj sobi Bele kuće septembra 2020.
Ništa od obećanih kilometara
Autoput mira, pravac od Beograda, preko Niša i Prištine do luke Drač, pre tačno deceniju iznedrio je Berlinski proces. Svesrdno je podržan i u Briselu i u Vašingtonu. Pominje se i u Vašingtonskom sporazumu, tako što se Beograd i Priština obavezuju da će nastaviti izgradnju ovog puta, ali i železničke veze na toj relaciji.
Kosovska vlada donela plan primene vašingtonskog sporazuma od 16 tačaka
Do sada je, međutim, učinak više no mršav. Što se Srbije tiče, izgrađeno je tek 5,5 kilometara puta, ali i to pogrešno. Tako je barem tvrdio sada već bivši ministar građevinarstva Goran Vesić navodeći da ne zna kako je došlo do greške. Sve u svemu, umesto autoputa zapravo je na tih nešto više od pet kilometara došlo do proširenja već postojećeg druma, pa je ovaj novi dobio profil polu-autoputa. Pošto to nije bio plan, Vesić je najavio izgradnju od početka. Put bi, prema ranijim procenama, trebalo da košta 1,4 milijarde evra.
Tri godine od Vašingtonskog sporazuma Beograda i Prištine: Šta je sprovedeno?
Rok za završetak izgradnje prošao je pre nekoliko godina, a novog nema. Naprotiv, revidirana Fiskalna strategija, a o kojoj je Fobres Srbija pisao, planira da umesto 13,7 milijardi dinara izdvajanja iz budžeta za ovaj put, sledeće godine izdvoji tek milion dinara. Ulaganja ni 2026. neće biti značajna, tek dve milijarde, pa je lako prepostaviti da Srbiji ovaj autoput do daljnjeg neće biti prioritet.
Promenjeni prioriteti
I Fiskalni savet u svojoj Oceni revidirane Fiskalne strategije za naredne tri godine navodi da je najveće smanjenje u odnosu na doskorašnje planove države pretrpela upravo ova saobraćajnica.
„Niš – Merdare, odnosno deonica Niš – Pločnik je projekat za koji je rebalansom budžeta za 2024. bilo predviđeno 30,6 milijardi dinara tokom 2025. i 2026. godine. Time bi se ovaj projekat praktično u potpunosti realizovao do početka 2027. Revidirana strategija, međutim, za ovaj projekat u 2025, 2026. i 2027. predviđa ukupne kapitalne rashode od svega 4,7 milijardi u zbiru, što znači da se većina planiranih ulaganja odlaže za period nakon 2027“, kaže se u oceni Fiskalnog saveta.
Jedan od problema sa izgradnjom ovog autoputa mogao bi biti i izostanak novca za finansiranje izgradnje. Očigledno je da od kredita američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije koji se pominjao pre četiri godine nije, u međuvremenu, bilo ništa.
Kancelarija za ulaganja (DFC)
Nije mnogo dalje stigla ni priča o Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji. Ubrzo nakon što je stavljen paraf u Vašingtonu, ova korporacija bombastično je u Beogradu otvorila svoju kancelariju. I to virtuelno. Tom prilikom tadašnja premijerka Ana Brnabić i izvršni direktor DFC-a Adam Boler u Palati Srbija potpisali su zajedničku izjavu. Otkriven je i monitor na kome je pušten snimak novootvorene kancelarije. Sama prostorija je u ambasadi SAD-a u Beogradu.
Javnost je sa odobravanjem gledala na imenovanje Amerikanca srpskog porekla Džona Jankovića za direktora DFC-a.
Najavljeno je da će DFC finansijski podržavati i projekte Beograda i Prištine sadržane u Vašingtonskom sporazumu. Takođe, obezbediće i kreditne linije za preduzetnike i američke projekte u Srbiji. Već marta naredne godine nova američka administacija predvođena Džonom Bajdenom smenila je i Jankovića i Bolera.
Kako nezvanično saznaje Forbes Srbija, kancelarija nije formalno ugašena, ali je njen rad praktično stao i pre nego što je počeo.
Izvor Forbes Srbija blizak Nemanjinoj 11 kaže da pomenuta kancelarija praktično ne funkcioniše. Nije poznato ni da je nešto konkretno kreditirala u Srbiji.
I Stefan Vladisavljev, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže za Forbes Srbija da DFC nikada faktički nije zaživeo.
„Zamišljen je kao čvorišna tačka za američke investicije, ali i kredite. To se nije desilo. Otvoren je, ali nikada nije dostignuta njegova inicijalna ideja. To se vidi kroz podatke NBS o nivou investicija iz SAD. One se kreću oko 100 miliona evra godišnje, ali je to i dalje daleko manje nego što stiže iz Kine ili EU“, kaže Vladisavljev.
Vlada za Trampa
„Atmosfera u Vladi Srbije je euforična zbog Trampovog povratka u Belu kuću, između ostalog, i zbog ekonomskih dogovora od pre četiri godine. Verujem da je sada izvesno da će se raditi zgrada Generalštaba, ali i da se polažu nade da će se pokrenuti i neke druge investicije“, kaže naš izvor.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
