Deklaracija o regionalnim standardima skrininga, deklaracija o pristupu i saradnji u infrastrukturi za istraživanje inovacija, podrška sporazumu o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na visoko obrazovanje na Zapadnom Balkanu, te posvećenost regionalnoj saradnji i usaglašavanju zajedničke deklaraciji o potvrđivanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje povodom desetogodišnjice Berlinskog procesa – rezultat je ministarskog samita Berlinskog procesa koji se održava u istoimenom gradu. Ova potonja će biti usvojena na predstojećem samitu za nepune dve nedelje.
Na desetogodišnjicu osnivanja Berlinskog procesa, danas je u Berlinu održan sastanak ministara spoljnih poslova. Na poziv nemačke ministarke Analene Barbok, u Berlinu su se okupili ministri spoljnih poslova, ali i ostali visoki zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana koji su iskoristili priliku za susrete na marginama.
Iz Prištine u Berlinu su Donika Gervala i Vjosa Osmani, a sa srpske strane Marko Đurić.
Vrata su vam otvorena, ispunite uslove
Domaćica skupa Analena Berbok u svojoj uvodnoj reči podsetila je na to da zemlje Zapadnog Balkana više od 20 godina čekaju da budu primljene u EU.
„Vrata su vam otvorena“, kaže ona, „ako ispunite uslove“.
Istovremeno, ona razume razočaranje mladih ljudi što se to još nije dogodilo. Naglasila je da baš sada postoji istorijska šansa da se dovrši proces evrointegracija za Zapadni Balkan. I to je povezala sa onim što se događa u Ukrajini. Ruska invazija na Ukrajinu učinila da među članicama EU dođe do zajedničkog razumevanja, jer:
„Ne želimo da Putin ima svoju sivu zonu u Evropi, za ono što smatra da su njegove sfere uticaja“.
Sada je prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU kao i Kavkaza i Ukrajine, „geopolitička neophodnost“, naglašava.
Što pre u EU
„Mi vaše zemlje ne vidimo kao sive zone, već kao partnere, kao naše evropske sunarodnike i želimo da budete pune članice što je pre moguće“, kazala je Berbok.
Založila se za što čvršću povezanost i saradnju zapadnobalkanske šestorke na, kako je istakla, jednakim osnovama. Založila se i za povećanu privrednu saradnju zemalja Zapadnog Balkana kao nešto što je krucijalno uz primer uspešnog modela iz EU kojim je prevaziđen politički problem. U centru toga nalazi se CEFTA – evropski sporazum o slobodnoj trgovini.
Najavila je da je pri kraju saglašavanje zajedničkog akcionog plana za zajedničko regionalno tržište i to u naredne dve nedelje.
U ostatku svog govora, Berbok je, osim o značaju privrednog udruživanja, istakla ostale dogovore koji se tiču saradnje, iz kojih će prosperirati mlade generacije, ali i svi ostali građani Zapadnog Balkana.
#Info: live from +/- 3 p.m. CET: Opening statement by Foreign Minister @ABaerbock at the 10th Conference of Foreign Ministers as part of the #BerlinProcess https://t.co/G9n3iZphf3
— GermanForeignOffice (@GermanyDiplo) October 1, 2024
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke saopštilo konkretno dogovorene „zajedničke elemente“:
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke saopštilo je upravo ono što je Berbok i govorila.
Zapaženo dostignuće je Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na visoko obrazovanje na Zapadnom Balkanu.
Ovaj sporazum ima za cilj da omogući studentima pravo da nastave studije na akreditovanim visokoškolskim ustanovama i promoviše mobilnost studenata i biće zaključen na Samitu Berlinskog procesa 14. oktobra 2024. godine.
Učesnici su podržali i Deklaraciju o regionalnim standardima skrininga SDI za šestorku Zapadnog Balkana.
Ovi standardi imaju za cilj harmonizaciju investicionih politika sa standardima EU i najboljim međunarodnim praksama, čime region čine privlačnijim za strane investitore.
Učesnici su usaglasili i zajedničku deklaraciju o pristupu i saradnji u infrastrukturi za istraživanje i inovacije koja će „podsticati partnerstva u istraživanju i inovacijama i omogućiti dinamičan regionalni inovacioni ekosistem“.
„Na kraju, učesnici Zapadnobalkanske šestorke ističu svoju posvećenost regionalnoj saradnji u usaglašenoj Zajedničkoj deklaraciji o potvrđivanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje povodom desete godišnjice Berlinskog procesa, sa ciljem da bude usvojena na Samitu“, takođe saopštava ministarstvo spoljnih poslova.
„Radujemo se što ćemo iskoristiti ovaj pozitivan zamah da nastavimo sa fokusiranjem naših napora na unapređenju regionalne saradnje i ubrzanje integracije u EU. Ovim ponovo potvrđujemo našu volju da zaključimo gore navedene sporazume i deklaracije na samitu Berlinskog procesa 14. oktobra 2024“, deo je dogovora današnje susreta šest ministara spoljnih poslova.
Berlinski proces je regionalna inicijativa koju je pokrenula Nemačka 2014. godine sa ciljem pružanja podrške zemljama Zapadnog Balkana na planu evropske integracije, ekonomskog i infrastrukturnog razvoja, te unapređenja regionalne saradnje.
Đurić: Priština nekonstruktivna i nespremna
Sa ministarkom Berbok, sastao se danas ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Marko Đurić, koji je ovom prilikom istakao da Srbija visoko ceni aktivno učešće i doprinos Nemačke Berlinskom procesu.
Ministar je posebno ukazao na značaj redovnog dijaloga na visokom i najvišem nivou, te se osvrnuo na nedavnu posetu kancelara Olafa Šolca Srbiji.
Šef srpske diplomatije je izrazio zadovoljstvo činjenicom da se ekonomska saradnja dveju zemalja iz godine u godinu, kako je kazao, „dinamično razvija, kroz rastuću razmenu robe i usluga, konstantan priliv investicija nemačkih kompanija, kao i kroz nemačku finansijsku podršku kroz programe razvojne pomoći“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
On je naglasio da članstvo u EU predstavlja strateško opredeljenje i prioritet spoljne politike Srbije, i dodao da se „naša zemlja zalaže za evropske vrednosti i želi da doprinese miru, stabilnosti i prosperitetu Evrope“.
Ministar je, kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ponovio da je Beograd posvećen dijalogu, ali da Priština od samog početka pokazuje krajnju „nekonstruktivnost“ i „nespremnost“ da sprovede dogovore, posebno one koji se odnose na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
„Priština umesto toga poseže za jednostranim merama kako bi suštinski promenila situaciju na terenu i kršenjem ljudskih, političkih i ekonomskih prava Srba podstakla njihovo masovno iseljavanje sa Kosova i Metohije“, kazao je Đurić .
Nemačko ministarstvo o sastanku sa Đurićem
„Intenzivni dijalog je osnovna delatnost diplomatije“, poruka je nemačkog ministarstva spoljnih poslova nakon sastanka sa Đurićem.
„Tokom razgovora sa njenim kolegom Markom Đurićem danas, Analena Berbok je naglasila da su vladavina prava, CEFTA i normalizacija sa Kosovom centralni za put ka EU. Nemačka je vaš partner za dalju reformu“, poručili su u kratkoj objavi na društvenim mrežama.
Gervala: Regionalna saradnja ključna za napredak u regionu
Da napredak ka evropskim integracijama zahteva ispunjavanje obaveza preuzetih u okviru Berlinskog procesa, istakla je kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala, dok je Priština do sada odbijala ponudu Nemačke da u zamenu za ukidanje zabrane prolaza srpske robe, dobiju punopravni status u Cefti.
„Napredak ka evropskim integracijama zahteva ispunjavanje obaveza preuzetih u okviru Berlinskog procesa, sa fokusom na četiri sporazuma koji omogućavaju četiri osnovne slobode EU, slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Primena ovih sporazuma od strane svih država doneće opipljive koristi građanima i pomoći u stabilizaciji regiona“, kazala je.
Gervala je istakla da je regionalna saradnja ključna za napredak u regionu, ali ne samo, kako je kazala „u partnerstvu, već i za celokupni proces Zapadnog Balkana“.
Na jednoj od pratećih sednica današnje konferencije prisustvovao je i predsednik Regionalnog odbora Regionalne mreže udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije Haki Kasumi, saopštili su iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova.
On je, prema njihovim navodima, pozvao prisutne ministre da pruže podršku za rasvetljavanje sudbine 11.000 ljudi koji se još vode kao nestali.
„Obnavljanje identiteta žrtava i ispunjavanje prava porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih je preduslov za bezbednost i prosperitet na Zapadnom Balkanu i Evropi“, kazao je Kasumi.
Kosovska ministarka je ovom prilikom pozvala Srbiju da „pod hitno“ otvori arhive, te se, kako je kazala, „zatvori ova otvorena rana za porodice osoba koje su nestale nasiljem“.
Osmani: Sporazum mora da se primeni u celini
Inače, u Berlinu je danas i kosovska predsednica Vjosa Osmani, koja je od ministarke spoljnih poslova Nemačke zatražila podršku za članstvo u međunarodnim organizacijama, saopšteno je iz kabineta kosovske predsednice.
Jedna od tema između ove dve zvaničnice, bila je i bezbednosna situacija, ali i aktuelna politička situacija.
Osmani je istakla da je cilj kosovskih institucija integracija Srba u društvo i institucije, ali da to „koče Srbija i njen predsednik“.
Ujedno, naglasila je da je Kosovo posvećeno procesu dijaloga sa Srbijom, te da je prihvatilo osnovni i Ohridski sporazum koji je predložila EU.
Podcrtava, kako se navodi u saopštenju, da sporazum „mora da se primeni u celini“.
Osmani koristi ovu priliku da se sastane i sa drugim nemačkim zvaničnicima kao što je predsednik odbora za spoljne poslove Nemačkog Bundestaga. A poput svog sunarodnika Kurtija koji boravi u SAD i ona je u Nemačkoj govorila na panelu o geopolitičkim promenama pri Berlinskom geopolitičkom dijalogu.
Nemačka zahteva napredak u CEFTA
O sastanku sa kosovskom predsednicom oglasilo se ministarstvo spoljnih poslova Nemačke.
Odatle su poručili da zahtevaju napredak u CEFTA, te normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
„Nemačka prati Kosovo na njegovom putu ka EU. Regionalne integracije na i sa Zapadnim Balkanom, zahteva napredak u CEFTA-i i normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“, poručili su, dodajući da je to upravo i bila tema razgovora ove dve zvaničnice.
U susret 10. godišnjici Berlinskog procesa, Nemačka inače intenzivno radi na ubeđivanju Prištine na kompromis sa Beogradom. Nemački posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, Manuel Zaracin je kritikovao kosovsku vladu zbog neuspeha u postizanju sporazuma o CEFTA-i i blokade trgovinske saradnje. Kosovski premijer je prethodno odbio kompromis koji bi ukinuo predstavništvo UNMIK-a u CEFTA-i, dok bi Kosovo ukinulo zabranu uvoza srpske robe.
Zaracin je prethodno upozorio da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle nastaviti bez Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
