Pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu jedna je od retkih tema o kojoj se govori skoro svake nedelje i koja svaki put bude vest, piše RSE.
Svi o tome imaju stavove i komentare. Iako su o toj Zajednici postignuti dogovori i sastavljani predlozi, do konačnog rešenja tog pitanja nikada nije došlo.
Zajednica opština sa srpskom većinom je ponovo aktuelizovana 29. oktobra, kada je kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti rekao medijima da, „kao premijer demokratske republike, ne može da formira udruženja opština“.
„Opštine se uzajamno udružuju, koordiniraju, sarađuju. Već znate da imamo Asocijaciju kosovskih opština. Ako neko želi drugo udruženje, onda ovo treba da dođe od opština… ako bi premijer osnovao asocijaciju opština, to bi bio namet opštinama“, rekao je Kurti.
Kako napred?
Uprkos činjenici da je Kurti dao ovakvu izjavu, on je u prošlosti bio uključen u rasprave o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Prema ekspertu za politička pitanja Agonu Maljićiju (Maliqi), Kurti kao premijer ne može da izbegne tu odgovornost.
„Način na koji će nastati Zajednica opština sa srpskom većinom predviđen je Sporazumom o Zajednici i odlukom Ustavnog suda – čime je stvorena politička, ali i zakonska obaveza Vlade da pošalje (tom sudu) statut (Zajednice) na razmatranje“, rekao je Maljići u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Maljići smatra da se u ovom slučaju ne radi o zajednici kao što je postojeća Asocijacija opština, „već o organu novog modela i s dodatnim ovlašćenjima, koja se moraju dodati u pravni poredak, i koja stoga zahtevaju regulisanje i uključivanje svih postojećih nivoa vlasti“.
Tobi Vogel (Toby) iz Saveta za politiku demokratizacije u Briselu rekao je za Radio Slobodna Evropa da je izjava kosovskog premijera neiskrena.
Prema Vogelovim rečima, „uvek je bilo na Prištini da stvori uslove za formiranje Zajednice, ali uvek prema određenom kontekstu“.
„Kosovo je i dalje pod merama Evropske unije, dok Srbija nije imala nikakve posledice zbog Banjske, niti zbog odbijanja Ohridskog sporazuma. Zašto bi onda Kurti promenio svoj stav u ovoj situaciji? Za njega nema ni izborne, ni diplomatske koristi, ako pristane da formira Zajednicu“, rekao je on.
Istorijat Zajednice
Priština i Beograd postigli su sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom 2013. godine i još jedan sporazum o principima 2015. godine.
Međutim, kosovska vlada odbija da formira, kako navodi, etničku zajednicu, dok Beograd insistira na primeni sporazuma.
Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da principi nisu u potpunosti u skladu sa zakonima Kosova, ali da mogu biti usklađeni.
SAD i Evropska unija stalno insistiraju da Kosovo uputi Ustavnom sudu nacrt statuta Zajednice, koji je Zapad predstavio u oktobru prošle godine.
Zamoljena da prokomentariše Kurtijevu izjavu, portparolka Evropske unije Nabila Masrali (Massrali) rekla je za Radio Slobodna Evropa da je osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom zakonska obaveza za Kosovo, prema međunarodnom pravu.
Prema njenim rečima, činjenica da su dogovori o Zajednici postignuti u okviru dijaloga „znači da se o svakom predlogu mora razgovarati sa Srbijom i EU koja posreduje dijalogom“.
Čak i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova, nedostatak koraka ka uspostavljanju Zajednice pominje se kao prepreka u procesu normalizacije odnosa.
Radio Slobodna Evropa je takođe tražio komentar od Vašingtona, ali nije dobio odgovor. Ni kosovska vlada nije odgovorila, posle upita RSE da se dodatno pojasni Kurtijev stav.
Prioritet: Osnovni sporazum
Kurti je u izjavi novinarima insistirao na potpisivanju Osnovnog sporazuma, odnosno sporazumu o normalizaciji odnosa koji su Beograd i Priština postigli 2023. godine.
U jednoj tački, taj sprazum predviđa da srpskoj zajednici na Kosovu bude ponuđen određeni nivo samoupravnog upravljanja.
Agon Maljići smatra da ako kosovska vlada ne uputi Ustavnom sudu nacrt statuta Zajednice, „teško da će videti koristi koje predviđaju Briselski i Ohridski sporazumi“.
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, tražila je bezbednosne garancije ako međunarodni faktori insistiraju na formiranju Zajednice i posle „istupanja Srbije iz Osnovnog sporazuma“.
Evropski izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak, izjavio je da je Srbija povukla pismo bivše premijerke Ane Brnabić kojim se izjasnila protiv Osnovnog sporazuma. Sama Srbija se nije javno izjasnila.
‘Manevar za otklanjanje pritiska pred izbore’
Kosovo će naredne parlamentarne izbore održati 9. februara 2025. godine.
Nemali broj njih smatra da izjave koje su nedavno date o Zajednici pomeraju tu temu za period posle izbora. Agon Maljići je među njima.
„Izjave premijera doživljavam kao, jednostavno, privremene manevre da se otklone pritisci pred izbore“, rekao je Maljići.
Tobi Vogel je upozorio na pojačan pritisak na sledeću Vladu u Prištini. Prema njegovim rečima, ako Kurti pobedi na izborima, „neće moći u nedogled da iznosi nove razloge zašto se Zajednica ne može formirati“.
On je rekao da bi najbolje bilo kada bi Kurti objasnio zajednicama zašto su u sadašnjoj situaciji neki sporazumi o dijalogu suspendovani, a da bi istovremeno Kosovo „trebalo da jasno stavi do znanja svojim partnerima da i Srbija treba da snosi odgovornost za svoje delovanje“.
„Mora da se deblokira ceo proces, a ne samo ćorsokak oko Zajednice“, naglasio je on.
Vogel je takođe ocenio da će se teško neko baviti Zajednicom odmah posle izbora.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
