Očekuje se da će se u Izveštaju o napretku zatražiti od Beograda i Prištine da hitno sprovedu sporazume

Foto: KoSSev

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Evropska komisija će zatražiti od Beograda i Prištine da, bez odlaganja, preduzmu korake za sprovođenje Sporazuma u ​​pravcu normalizacije odnosa između njih, poznatog kao Ohridski sporazum, kao i drugih obaveza koje proističu iz procesa dijaloga, piše RSE.

Ova naredba je uključena u nacrt Izveštaja o napretku i za Beograd i za Prištinu, koji će biti odobren u Briselu krajem ovog meseca.

Radio Slobodna Evropa se informisao o njihovim tekstovima u kojima se obe strane podsećaju da je njihov put ka EU uslovljen procesom normalizacije odnosa među njima, što je sada formalno obaveza za obe strane.

U nacrtima izveštaja se navodi da su Beograd i Priština učestvovali u dijalogu, ali se od njih traži da ozbiljnije i konstruktivnije pokažu svoju posvećenost da idu napred.

Od obe strane se traži da izbegavaju podstrekačke radnje i retoriku koji ugrožavaju stabilnost i nisu kompatibilni sa dijalogom i pomirenjem.

Kao prepreka u procesu normalizacije spominje se nedostatak koraka Srbije da privede pravdi učesnike u Banjskoj, ali i nedostatak konkretnih koraka Prištine za pokretanje postupka za osnivanje Zajednice – opština sa srpskom većinom na Kosovu.

„Na proces normalizacije (odnosa) i dalje utiče nedostatak dovoljnih koraka Srbije da obezbedi odgovornost i privede pravdi odgovorne za nasilne napade naoružanih kosovskih Srba na Kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine u Banjskoj, koje su bile najteža eskalacija poslednjih godina“, navodi se u ovom nacrtu dokumenta.

Traži se da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme neophodne mere da se počinioci uhvate i brzo privedu pravdi.

U izveštaju se ocenjuje da su tenzije na Severu Kosova, području naseljenom većinom Srbima, i dalje visoke i da se ponavljaju kritike kosovskih vlasti za ono što je opisano kao „nekoordinisane akcije“, za koje se navodi da su podstakle tenzije.

Nastavak bojkota kosovskih institucija od strane Srba smatra se „ozbiljnim zastojem Srbije u sprovođenju obaveza iz dijaloga“.

Evropska komisija traži da strane u dijalogu poštuju Sporazum o zvaničnim posetama, omoguće posete glavnih pregovarača na obe strane, kao i učešće Prištine u regionalnim inicijativama.

Takođe se navodi da na delovanje regionalnih inicijativa ne utiču bilateralne nesuglasice između Beograda i Prištine.

Evropska komisija i ovim godišnjim dokumentom poziva Prištinu da pokrene proceduru za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Neophodno je da nacrt statuta koji je predložilo nekoliko evropskih zemalja, a koji je strankama dostavljen u oktobru 2023. godine, bude osnova za to.

Ovaj predlog, navodi se u izveštaju, zasnovan je na najboljim evropskim primerima i u skladu je sa kosovskim ustavom.

U međuvremenu, za predlog koji je podneo upravljački tim, sastavljen od Srba sa Kosova, kaže se da nije u skladu sa sporazumima o dijalogu, pa se traži da se kao „evropski predlog“ uzme tzv. osnovu.

U nacrtu izveštaja o Srbiji navodi se da su obaveze za sprovođenje Sporazuma na putu normalizacije odnosa formalni deo pregovaračkog okvira za članstvo Srbije u EU, u poglavlju 35.

Dakle, za Srbiju će poglavlje 23 koje govori o vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom usloviti dinamiku celokupnog procesa njene integracije u EU.

Paket proširenja i Izveštaji o napretku za deset zemalja u ovom procesu biće odobreni na sastanku Evropske komisije u sredu, 30. oktobra, u Briselu.

Ovo će biti poslednji paket koji će odobriti ovaj sastav Evropske komisije, pošto će novi petogodišnji mandat početi sa novim sastavom Komisije.