Nadamo se da reakcije na legitimne napore Beograda da pomogne onima koji stradaju usled jednostranih i nekoordinisanih akcija neće biti protumačene kao dodatno ohrabrenje za takve akcije, poručili su večeras iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Oglasili su se nakon kritika EU, SAD-a i Nemačke na račun zvaničnog Beograda – da krši dogovorene sporazume usvajanjem zakona o Kosovu.
Vlada Srbije zvanično je usvojila 28. oktobra meru koja je još pre dva meseca najavio predsednik Srbije kao jedan od odgovora na poteze Prištine, a koja se, kako je tada saopštio, tiče „uspostavljanja posebnog tužilačkog organa koji će da goni sve koji krše prava Srba na Kosovu, uključujući i Srbe“.
Konkretno, usvojen je predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova.
Istog dana je usvojen i predlog zakona kojim je Kosovo proglašeno područjem posebne socijalne zaštite.
Time su na Kosovu predviđena nova zapošljavanja i finansijska davanja Srbije, za nezaposlene, učenike, stariju nepenzionisanu populaciju, otvaranje „modernih pisarnica“ sa srpske strane prelaza.
Cilj donošenja ovih zakonskih rešenja je, kako je tada rečeno, da se obezbedi „finansijska potpora produktivnom životu i otklone posledice socijalne isključenosti“.
Međutim, odluke Vlade Srbije izazvale su negativne reakcije Zapada.
Najpre je reagovala Evropska unija, a potom i SAD, uz poruku Beogradu da zakone, posebno onaj o pravosudnoj nadležnosti – preispita. Smatraju da su oni protivni obavezama preuzetih u Dijalogu.
Danas je reagovalo i ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, sa istom ocenom, tražeći od Srbije da preispita odluku kako o Zakonu o pravosudnoj nadležnosti za Kosovo, tako i o proglašenju Kosova za područje posebne zaštite. Jednak stav izneo je i nemački ambasador u Prištini, Jern Rode.
„Srbija posvećena dijalogu“
U popodnevnim satima reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Navode da su posvećeni „konstuktivnom i otvorenom dijalogu“ sa svim međunarodnim partnerima, te da „cene“, kako su naveli na platformi X „transparentnu i javnu komunikaciju u rešavanju osetljivih pitanja“.
Sa druge strane, bez jasnog preciziranja o kom zakonu je reč, poručili su da:
„Predmetni zakon ima za cilj da zaštiti prava i socijalnu sigurnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u skladu sa našom širom posvećenošću stabilnosti u regionu“.
Naglašavaju da predloženim merama Beograd traži unapređenje životnih uslova i kvalitet života Srba.
„Čak je i u Rezoluciji UN koju je usvojila Generalna skupština, a kojom je EU preuzela ulogu posrednika u Dijalogu, navedeno da Dijalog treba da ima za cilj poboljšanje života ljudi“, naveli su.
Pitanje „statusa“, kažu, „nikada ne bi trebalo da ima prednost nad ljudskim pravima“, koja su, tvrde, „ozbiljno narušena nizom nekoordinisanih i jednostranih poteza vlade Aljbina Kurtija“.
Ne bi trebalo da imaju prednost ni nad „zahtevom za sprovođenje postojećih sporazuma“, dodaju.
Zabrinuti da negativne reakcije dodatno ne ohrabre Prištinu na nekoordinisane poteze
Bez preciziranja na koje konkretno reakcije misle, iz Ministarstva spoljnih poslova naveli su da se nadaju da one neće da se protumače kao „dodatno ohrabrenje za jednostrane i nekoordinisane poteze“.
„Dok ostajemo veoma zabrinuti za dobrobit srpskog naroda i drugih zajednica, takođe se nadamo da javne reakcije na legitimne napore Beograda da pomogne onima koji pate zbog jednostranih i nekoordinisanih poteza neće biti tumačene kao dodatno ohrabrenje za takve postupke.“
Srbija, kažu, ostaje posvećena dijalogu i primeni svih sporazuma, uključujući Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Potom su pozvali međunarodnu zajednicu da podrže „pristup saradnje“, a kako bi dijalog bio „delotvoran i uz uzajamno poštovanje“.
„Verujemo da sve strane, uključujući naše međunarodne partnere, treba da podrže otvoren i saradnički pristup kako bi se osiguralo da dijalog ostane delotvoran i uz uzajamno poštovanje. Samo pravičan i uravnotežen pristup Dijalogu i implementacija postojećih sporazuma će podstaći poverenje i pomoći nam da zajednički izgradimo stabilnu i sigurnu budućnost“, poručuju.
Pozvali su na dalje konstruktivne razgovore sa svim uključenim stranama, kako bi, navode „rešili sve probleme“.
Ostale mere koje je predsednik Srbije najavio još septembra meseca, a Vlada potom o njima donela zaključak, odnose se na vraćanje u pređašnje stanje, odnosno, održavanje lokalnih (kosovskih) izbora na Severu, povratak Srba u Kosovsku policiju, sudstvo, kao i oslobađanje „političkih zatvorenika“, te formiranje ZSO, otvaranje „modernih pisarnica“ sa srpske strane prelaza.
Još je tada, Priština najave o ovim zakonima okarakterisala kao neprijateljske, sa naglaskom na to da, posebno ona o pravosudnoj nadležnosti – nije u skladu sa Dijalogom.
Međunarodna zajednica, nakon prvih najava, nije se uključila u komentarisanje mera koje je najavljivao Vučić, ali EU jeste pozdravila to što je srpski predsednik tada zatražio lokalne izbore na Severu, te vraćanje Srba u pojedine kosovske institucije.
Povezane vesti:
I Nemačka traži od Srbije da preispita nacrte zakona o Kosovu
I SAD negoduju zbog nastojanja Beograda da uspostavi pravosudnu nadležnost za Kosovo
Vlada Srbije: Kosovo proglašeno područjem posebne socijalne zaštite
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
