Kurti se obavezao na konstruktivnost, Osmani davala ideje, Lajčak oduševljen posle sastanka sa Amerikancima – šta se očekuje u Briselu?

Izvor
Gazeta Express
-
Kurti se obavezao na konstruktivnost, Osmani davala ideje, Lajčak oduševljen posle sastanka sa Amerikancima - šta se očekuje u Briselu?
FOTO: Miroslav Lajčak/X

Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden s albanskog; jučerašnje izdanje)

Evropski izaslanik Miroslav Lajčak očekuje brzu primenu Osnovnog sporazuma između Beograda i Prištine, manje od mesec dana nakon što je rekao da je naivno očekivati bilo kakav napredak pre izbora na Kosovu. Od boravka u Njujorku i nakon sastanaka sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Džimom O’Brajenom i američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom, Slovak je, čini se, motivisan za suštinski brži napredak. Njemu su se dopale neke od ideja Vjose Osmani za primenu sporazuma, a sa Aljbinom Kurtijem je rekao da se dogovorio o „brzoj primeni”, dok je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao i o „potrebi za ponovnim angažovanjem”. Sa Amerikancima je bila „strateška diskusija“ za koju je rekao da će biti nastavljena ove nedelje u Briselu.

Dok se njegov produženi mandat bliži kraju, izaslaniku Evropske unije za dijalog Beograd-Priština Miroslavu Lajčaku dopale su se neke ideje kosovske predsednice Vjose Osmani za implementaciju Osnovnog sporazuma, koja je trenutno u zastoju.

Lajčak se sastao sa Osmani u subotu, pre nego što se vratio u Brisel iz Njujorka, gde su oboje boravili na GS UN.

„Cenim njena mišljenja i preporuke o tome kako primeniti Ohridski sporazum“, napisao je Lajčak u objavi na društvenoj mreži „X“.

 Dan ranije, Lajčak je sedeo i ispred Aljbina Kurtija, na sastanku kosovskog premijera sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Džimom O’Brajenom i izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom u Njujorku.

Lajčak je rekao da se pridružio Amerikancima na sastanku sa Kurtijem da „razgovaraju o putu napred“.

„Složili smo se da nema alternative za brzu primenu Sporazuma o putu normalizacije“, kazao je.

„Produktivni razgovori“

Sa O’Brienom, Kasanofom i Lajčakom, Kurti je rekao da je imao „produktivne razgovore o aktuelnim dešavanjima i budućnosti“.

„Premijer Kurti je takođe podvukao svoju posvećenost regionalnoj saradnji na principima ravnopravnog predstavljanja i učešća među zemljama Zapadnog Balkana i ponovio posvećenost i konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije između Kosova i Srbije u skladu sa principima Osnovnog sporazuma i njegov aneks, koji mora biti u potpunosti sproveden“, navodi se u saopštenju kabineta kosovskog premijera.

Ali, u postu na „X“ o ovom sastanku, Kurti je rekao da je O’Brajanu i Lajčaku ponovo spomenuo da sporazum mora biti potpisan.

Lajčak se na marginama Skupštine UN sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim je, kako je rekao, razgovarao i o „potrebi ponovnog angažovanja i implementacije Ohridskog sporazuma u ​​svetlu plana rasta EU za region“.

Vučić je 13. septembra, najavljujući mere Srbije kao reakciju na akcije kosovske vlade na Severu, potvrdio stav u korist sporazuma postignutog u Ohridu.

„Mi nemamo problem sa Ohridskim sporazumom i o tome sam govorio u Skupštini Srbije. Reči predsednika Republike su obavezujuće jer su važne koliko i pisani dokument“, rekao je Vučić.

Na istom mestu je rekao da nema pojma o pismima Ane Brnabić u kojima se izražavaju rezerve prema delu Ohridskog sporazuma koji se odnosi na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

„Ne zanima me o čemu se radi u pismu“, rekao je Vučić.

Lajčak: „Radujemo se nastavku razgovora“

Lajčak je u Njujorku, pre sastanka sa Kurtijem, imao sastanak sa Amerikancima O’Brajenom i Kasanofom, sa kojima je istakao da je imao „stratešku diskusiju o Dijalogu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije” i „regionalnoj dinamici“.

„Radujemo se nastavku našeg razgovora sledeće nedelje u Briselu!“, istakao je Lajčak.

Lajčak, Kasanof i O’Brajen razgovarali o Dijalogu: Radujemo se nastavku našeg razgovora sledeće nedelje u Briselu

Poslednji put Beograd i Priština razgovarali su u Briselu 17. septembra, na nivou glavnih pregovarača. Implementacija sporazuma je bila jedna od tema, ali pitanje redosleda šta jedna strana treba da sprovede, a šta druga je blokiralo stranke. Na Kosovu međunarodna zajednica zahteva od vlade da odobri nacrt statuta Udruženja i uputi ga Ustavnom sudu, ali mnogi to smatraju nemogućim zbog izbora 9. februara i Kurtijevih kalkulacija u vezi sa ovim procesom.

Kurtijev zalog u Briselu za „konstruktivnost” i „sprovođenje svih obaveza” iz sporazuma

Pre puta u SAD, Kurti je boravio nekoliko dana u Briselu. On se 20. septembra sastao sa generalnim direktorom za proširenje Evropske unije, Gertom Janom Kopmanom, sa kojim je razgovarao i o procesu dijaloga Beograd – Priština.

Kako je saopšteno iz kabineta kosovskog premijera, Kurti mu je rekao da je „Republika Kosovo uvek bila konstruktivna stranka i da je u interesu završetka ovog procesa“.

U tom smislu, Kurti je potvrdio direktoru Kopmanu svoj stav podrške Osnovnom sporazumu i Planu implementacije, koji su postignuti prošle godine.

On se na tom sastanku obavezao da će sprovesti sve obaveze iz Osnovnog sporazuma.

Navodi se da je kosovski premijer rekao da „Kosovo ovim ponovo potvrđuje svoju posvećenost procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije i obećava konstruktivan angažman u tom procesu kako bi se on brzo pomerio napred“.

„U ovom kontekstu, Kosovo se obavezuje da će u potpunosti primeniti sve odgovarajuće obaveze koje proizilaze iz Osnovnog sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za sprovođenje, uključujući sve prethodne sporazume o dijalogu. Detalji implementacije biće razmotreni u dijalogu uz pomoć EU“, rekao je Kurti.

Kurti sa Kopmanom: Prepreke napretku Kosova uslovljene bezbednosnim situacijama i pretnjama iz Srbije

Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode „primio je na znanje” šta je Kurti rekao u Briselu pre odlaska u Njujork. Prema njegovim rečima, Kurtijevo zalaganje je dovoljno da Kosovo dobije isplate iz Plana rasta.

On je rekao da je to jasno javno opredeljenje da se dijalog sa Srbijom nastavi u konstruktivnom duhu.

„Ovo je ključni korak ka prvoj isporuci u okviru Plana rasta EU“, napisao je Rode u petak.

Kosovo je trenutno pod merama EU zbog akcija na Severu i kao rezultat toga su blokirana njegova sredstva.

Lajčakov pesimizam početkom meseca

Miroslav Lajčak boravio je u Pragu na globalnom bezbednosnom forumu GLOBSEC 2024, i tamo je u panel diskusiji izrazio pesimizam da će Okvirni sporazum biti primenjen.

Slovački diplomata je ovaj sporazum ocenio kao „najbolju stvar“, ali je naglasio da njegova primena „nije ni počela“.

„Pre dva dana predsednik Makron je u Beogradu rekao da je put popločan i da se put zove Ohridski sporazum, ali ono što nedostaje je politička volja, a ni dva društva nisu spremna“, izjavio je Lajčak.

On je naveo da je naivno verovati da bi to moglo da se primeni pre parlamentarnih izbora na Kosovu 9. februara 2025. godine.

„U februaru imamo parlamentarne izbore na Kosovu, tako da je naivno verovati da možemo očekivati napredak pre izbora. Ali moramo biti sigurni da ćemo videti suštinski napredak u implementaciji odmah nakon izbora“, izjavio je evropski emisar.

Na produženoj dužnosti sa ‘dodatnim’ ovlašćenjima

Nakon što mu je mandat izaslanika za dijalog produžen do januara 2025. godine, Lajčak je energično krenuo u napore za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine od dolaska na funkciju.

Plan ekonomskog rasta EU ima za cilj da podstakne Beograd i Prištinu da napreduju ka primeni Sporazuma.

Ovaj plan predviđa izdvajanje fonda od šest milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana za period 2024.-2027., kako bi se ubrzale evropske integracije regiona. A da bi imali pristup ovim fondovima, Beograd i Priština su uslovljeni konstruktivnim angažovanjem u dijalogu.

Lajčak je rekao da je on odgovorna osoba koja će oceniti napredak u dijalogu.

Priština može imati koristi od Plana rasta u iznosu od oko milijardu evra, za koji je vlada rekla da će poslužiti za sprovođenje reformi i investicionih projekata.

Lajčakov mandat kao specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, koji bi inače bio okončan na jesen, produžen je do januara 2025. Šef diplomatije EU Žozep Borel imenovao je Slovaka za ovaj težak zadatak 2020. godine.

Posle četiri godine rezultat nije pozitivan. Odnosi su se samo pogoršali, a tenzije su prerasle u nasilje.

Ipak, pre odlaska sa ove pozicije, Lajčak kao da još jednom pokušava da uspe u svom teškom zadatku.

Aktuelna američka administracija takođe pokušava da pogura implementaciju sve dok u ovoj zemlji ne budu održani predsednički izbori 5. novembra. Eventualne promene tamo menjaju pristup dijalogu Beograd – Priština.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.