Više poslanika Evropskog parlamenta, predvođenih stalnim izvestiocem za Kosovo Rihom Terasom, uputilo je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i komesarki za proširenje Marti Kos, zahtevajući hitno i potpuno ukidanje svih kaznenih mera koje je Evropska unija uvela Kosovu 2023. godine.
Kako je Teras naveo u objavi na društvenoj mreži X, kaznene mere EU prema Kosovu ne pogađaju političke aktere, već imaju direktne posledice po civilno društvo, mala i srednja preduzeća, te obrazovni i energetski sektor.
„Sve mere moraju biti odmah ukinute“, poručio je Teras, uz fotografiju pisma upućenom fon der Lajen i Kos.
U pismu koje su potpisali poslanici Evropskog parlamenta navodi se da su mere od samog početka bile „nepravedne, nesrazmerne i kontraproduktivne“, te da Evropska unija njima nije postigla nikakav konkretan politički cilj. Umesto toga, kako se ističe, došlo je do „ozbiljnog pada poverenja građana Kosova u Evropsku uniju“ zbog čega, tvrde poslanici, ukidanje samo 50% mera „nije dovoljno“.
Sadržaj pisma prenosimo u celosti:
Poštovana predsednice fon der Lajen,
Poštovana komesarko Kos,
Mi, dolepotpisani poslanici Evropskog parlamenta, zahtevamo hitno ukidanje kaznenih mera koje su Kosovu uvedene 2023. godine. Mere koje je Evropska komisija razvila i nametnula Kosovu bile su od samog početka nepravedne, nesrazmerne i kontraproduktivne. One od trenutka uvođenja nemaju stvarnu svrhu, a Evropska unija njima nije postigla ništa osim pada javnog mnjenja na Kosovu u odnosu prema Evropskoj uniji.
Negativan uticaj mera Evropske unije na kosovsko društvo izuzetno je dubok i oseća se u različitim oblastima života. Organizacije civilnog društva, kulturni i obrazovni sektor, mala i srednja preduzeća, energetski sektor — i lista se tu ne završava — trpe posledice ovih nepotrebnih mera.
Sve glavne političke stranke na Kosovu takođe su izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog ovih mera i o tome obavestile Evropsku komisiju. Sve spekulacije da bi ukidanje mera moglo biti shvaćeno kao politizovan čin Komisije u svetlu predstojećih opštih izbora nemaju nikakvo utemeljenje.
Godina 2025. bila je politički izuzetno teška i turbulentna za Kosovo. Od opštih izbora održanih u februaru, ne postoji funkcionalna Narodna skupština niti funkcionalna vlada. Međutim, demokratija funkcioniše na lokalnom nivou, što su potvrdili lokalni izbori održani u oktobru ove godine.
Uticaj kaznenih mera Evropske unije najviše se oseća u svakodnevnom lokalnom životu građana, a znatno manje na nivou vlasti. Kažnjavanje građana Kosova putem ovih mera mora biti zaustavljeno potpunim ukidanjem 100% mera. Ukidanje samo 50% mera nije dovoljno. Stoga pozivamo Evropsku komisiju da odmah stavi tačku na ove mere. To mora biti učinjeno pre izbora za Narodnu skupštinu Kosova, zakazanih za 28. decembar 2025. godine.
S poštovanjem,
Riho Teras, stalni izvestilac za Kosovo (EPP)
Elio Di Rupo, izvestilac u senci (S&D)
Ivajlo Valčev, izvestilac u senci (ECR)
Ilhan Kjučuk, izvestilac u senci (Renew)
Tomas Vajtс, izvestilac u senci (Greens/EFA)
Merja Kilonen, izvestilac u senci (The Left)
Lukas Mandl (EPP)
Adnan Dibrani (S&D)
Tonino Picula (S&D)
Jiri Ratas (EPP)
Vili Sovndal (Greens/EFA)
Natali Loazo (Renew)
Andreј Kovačev (EPP)
Tomislav Sokol (EPP)
Davor Ivo Štir (EPP)
Jusi Saramo (The Left)
Evropski parlament
Sankcije Kosovu i ukidanje dela istih
U sredu, 17. decembra, EU je ukinula deo mera uvedenih Kosovu u maju 2023. Prema navodima Kohe, brzina i način ukidanja preostalih sankcija sada zavise od Evropske komisije. Kako se navodi, sankcije neće biti ukinute u celosti, već postepeno. Takođe, Evropska komisija nije precizirala kada i koje sankcije će biti ukinute, pisao je ovaj medij.
(Koha) – Evropska komisija potvrđuje: Ukinućemo samo 50 odsto mera
Kurti je danas i pozdravio ukidanje ovih kaznenih mera, i to uz konstataciju da najveću finansijsku štetu Kosovu nije učinila EU, već, kako je naveo, parlamentarna opozicija.
Više o tome u posebnoj vesti:
Podsetimo, nakon sukoba u opštini Zvečan, između KFOR-a i Srba, maja 2023. godine, koji su protestovali zbog nasilnog ulaska albanskih gradonačelnika uz Specijalne jedinice u zgrade opština, čemu se protivila Evropska unija, Kosovu su uvedene kaznene mere.
Za novu krizu oko opština gotovo jednoglasno odgovornost je EU ali i Amerika videla u Prištini, optužujući ih za jednostranu akciju upada gradonačelnika uprkos njihovim pozivima da se one naslino ne zauzimaju. Kaznene mere su pre svega uključivale privremenu suspenziju radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou i suspenziju bilateralnih poseta.
Takođe, suspendovano je i programiranje fondova za Kosovo, koji su bili predviđeni da se dostave kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i IPA 2024 (Instrumenti za pretpristupnu pomoć). Iako su uvedene, mere su se, ipak, u više primera selektivno primenjivale.
Od Prištine se tada tražilo da hitno povuče svoje poteze kako bi se situacija deeskalirala.
EU je tražila da Priština povuče specijalne jedinice iz opštinskih zgrada, a jedan od zahteva bio je i da se omoguće izbori na Severu na kojima bi Srbi povratili lokalnu vlast.
Dogovor sa Evropskom unijom o akcijama koje dovode do deeskalacije situacije postignut je u Bratislavi 10. jula iste godine, na sastanku koji je potpredsednik Vlade Besnik Bisljimi održao sa tadašnjim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
Specijalne jedinice postepeno su povučene iz ove zgrade, ali su ove jedinice ostale i utvrdile se na više lokacija na severu.
Priština od prvog dana smatra da su mere nepravedne, naročito jer su uslove koje je tada Evropska unija dala, smatraju, u međuvremenu u većem delu ispunili. Na potonjem su naročito institirali nakon propalog referenduma u aprilu prošle godine za smene gradonačelnika, koji su, iako su ga peticijom izmamili, Srbi i Srpska lista bojkotovali.
Petog decembra 2025. godine, Srbi i Srpska lista zvanično su preuzeli vlast u ove četiri opštine, pobedivši na izborima održanim 12. oktobra.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
