„Pozdravljamo odluku Evropske unije da ukine mere koje su bile uvedene Kosovu. One su bile nepravedne od prvog dana. Ali moram još nešto da kažem: Republika Kosovo nije pretrpela najveće finansijske mere od Evropske unije, već od parlamentarne opozicije.“
Ovo je danas kazao kosovski premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, na 280. sednici kosovske vlade.
Nakon što je pozdravio ukidanje dela kaznenih mera koje je Kosovu uvela Evropska unija 2023. godine, istakao je da kosovske institucije, prema njegovim rečima, nisu bile „uzrok eskalacije“ na Severu, već „upravo suprotno“, tvrdi Kurti.
Zato što je deeskalacija situacije bila upravo zasluga institucija Republike Kosovo
Uz kratak osvrt na Banjsku, kanal Ibar-Lepenac i poznate optužbe na račun Srbije, konstatovao je da bi, gledajući unazad, prema njegovim rečima:
„Svaki kompromis u pogledu vladavine prava bio bi fatalan za Republiku Kosovo. Mirna situacija, slobodno kretanje i funkcionisanje državnih institucija na severu Kosova su upravo zato što su vladavina prava i javni red trijumfovali“.
Ipak, uprkos sankcijama, Kurti tvrdi da Kosovo nikada „nije bilo ljuto na Evropsku uniju“.
Ostali su, kažu, potpuno posvećeni evropskim integracijama, ispunjavanju kriterijuma za članstvo i nastavku kao saveznici i „šampioni demokratskih vrednosti“.
Kurti: Opozicija bi nakon izbora trebalo da ukine mere protiv Kosova
Potom je uputio kritike na račun kosovske parlamentarne opozicije.
Kurti tvrdi da Kosovo nije pretrpelo najveće kaznene finansijske mere od Evropske unije, već, kako je kazao, od „parlamentarne opozicije“.
On se osvrnuo na političku blokadu koja traje još od završetka parlamentarnih izbora održanih 9. februara na Kosovu.
Mesecima kasnije Kosovo nije uspelo da formira ni skupštinu, a potom ni vladu, što je dovelo do novih vanrednih parlamentarnih izbora koji će se održati pred sam kraj godine, odnosno 28. decembra.
„Prošlog meseca, uprkos našem insistiranju, Skupština Republike je raspuštena bez glasanja o Planu rasta EU vrednom 880 miliona evra i tri sporazuma sa Svetskom bankom vredna preko 120 miliona evra, odnosno ukupno preko milijardu evra, u odsustvu volje i glasa opozicije“, kazao je Kurti.
U vezi sa tim, Kurti želi – i, kako kaže, nada se – da će, nakon izbora 28. decembra i konstituisanja kosovske Skupštine, i „sadašnja opozicija ukinuti mere protiv Kosova“.
Sankcije Kosovu i ukidanje dela istih
U sredu, 17. decembra, EU je ukinula deo mera uvedenih Kosovu u maju 2023.
Prema navodima Kohe, brzina i način ukidanja preostalih sankcija sada zavise od Evropske komisije.
Kako se navodi, sankcije neće biti ukinute u celosti, već postepeno. Takođe, Evropska komisija nije precizirala kada i koje sankcije će biti ukinute, pisao je ovaj medij.
(Koha) – Evropska komisija potvrđuje: Ukinućemo samo 50 odsto mera
Podsetimo, nakon sukoba u opštini Zvečan, između KFOR-a i Srba, maja 2023. godine, koji su protestovali zbog nasilnog ulaska albanskih gradonačelnika uz Specijalne jedinice u zgrade opština, čemu se protivila Evropska unija, Kosovu su uvedene kaznene mere.
Za novu krizu oko opština gotovo jednoglasno odgovornost je EU ali i Amerika videla u Prištini, optužujući ih za jednostranu akciju upada gradonačelnika uprkos njihovim pozivima da se one naslino ne zauzimaju. Kaznene mere su pre svega uključivale privremenu suspenziju radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou i suspenziju bilateralnih poseta.
Takođe, suspendovano je i programiranje fondova za Kosovo, koji su bili predviđeni da se dostave kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i IPA 2024 (Instrumenti za pretpristupnu pomoć). Iako su uvedene, mere su se, ipak, u više primera selektivno primenjivale.
Od Prištine se tada tražilo da hitno povuče svoje poteze kako bi se situacija deeskalirala.
EU je tražila da Priština povuče specijalne jedinice iz opštinskih zgrada, a jedan od zahteva bio je i da se omoguće izbori na Severu na kojima bi Srbi povratili lokalnu vlast.
Dogovor sa Evropskom unijom o akcijama koje dovode do deeskalacije situacije postignut je u Bratislavi 10. jula iste godine, na sastanku koji je potpredsednik Vlade Besnik Bisljimi održao sa tadašnjim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
Specijalne jedinice postepeno su povučene iz ove zgrade, ali su ove jedinice ostale i utvrdile se na više lokacija na severu.
Priština od prvog dana smatra da su mere nepravedne, naročito jer su uslove koje je tada Evropska unija dala, smatraju, u međuvremenu u većem delu ispunili. Na potonjem su naročito institirali nakon propalog referenduma u aprilu prošle godine za smene gradonačelnika, koji su, iako su ga peticijom izmamili, Srbi i Srpska lista bojkotovali.
Petog decembra 2025. godine, Srbi i Srpska lista zvanično su preuzeli vlast u ove četiri opštine, pobedivši na izborima održanim 12. oktobra.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
