Ni 33. pokušaj da se konstituiše deveti saziv Skupštine Kosova nije uspeo – sednica održana danas ponovo je prekinuta zbog nedostatka kvoruma.
U sali je bio prisutan 91 poslanik, dok je za formiranje Odbora – glasao 51, jedan je bio protiv, a nije bilo uzdržanih.
Kao i u prethodna 24 pokušaja, predsedavajući Avni Dehari nastavio je sednicu prema dnevnom redu koji je sam utvrdio, a koji je predviđao formiranje parlamentarne komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.
Međutim, poslanici stranaka koje su do skoro bile u opoziciji ni ovaj put nisu predložili članove komisije, niti su učestvovali u glasanju, čime je onemogućeno donošenje odluka.
Nastavak sednice zakazan je za četvrtak, 19. juna u 10 časova.
Ljimaj: Situacija „skandalozna“
Predsednik NISMA-e, Fatmir Ljimaj (Limaj), nazvao je aktuelnu političku situaciju na Kosovu „skandaloznom“, uputivši poziv strankama da se sastanu i postignu dogovor o formiranju institucija.
Ljimaj je poručio da lideri stranaka treba da ispune volju građana i ostave po strani, kako javlja Koha – „svoj ego“.
Govorio je i o situaciji u svetu, u kontekstu formiranja institucija:
„Moramo što pre da formiramo institucije kako bi Kosovo bilo pouzdan partner, sposoban da odgovori i bude adresa za saradnju u raznim temama. Verujem da se ništa novo nije desilo – ni tada ni sada – ne razumeju se ispravno poruke o tome šta se dešava u svetu. Ozbiljna država prati dešavanja… Skandalozno je to što se trenutno dešava“, izjavio je Ljimaj, prenela je Koha.
Tahiri traži da Kosovo nastavi bez Kurtija na čelu
S druge strane, poslanik Demokratske partije Kosova (PDK), Abeljard Tahiri (Abelard Tahiri), kazao je da Kosovo što pre mora da obezbedi formiranje nove vlade i da „više ne treba da nastavi sa Aljbinom Kurtijem na njenom čelu“.
To se, kaže, mora desiti zbog – „štetnog dosijea koji Kurti ima u odnosu na prvu Trampovu administraciju“, prenela je Koha.
„Kosovo mora što pre da obezbedi da ima novu vladu i da se ne nastavi dalje sa Kurtijem. Kurti ima štetan dosije u odnosu na prvu Trampovu administraciju. Ako smo do danas imali sumnje da li treba da nastavi ili ne, bez obzira na to što je izašao kao prva stranka na izborima, Trampova najava nam šalje jasnu poruku da sve druge stranke koje smo bile u opoziciji moramo maksimalno da se angažujemo kako bismo zemlji obezbedili novu vladu bez uključivanja Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja. Uključivanje Samoopredeljenja u odnos sa Trampovom administracijom će naneti štetu našoj zemlji“, naglasio je Tahiri.
Saga
Pet meseci je od održanih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.
LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 33 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na više od 20 poslednjih Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.
U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.
Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.
Uz političku bokadu i ustavna praznina
Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.
Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.
Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.
Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.
Na sve to, zakazani su i lokalni izbori za 16. oktobar, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.
Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, iz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
