Kurti i Osmani sa bivšim predsednikom MSP: „Mišljenje suda potvrda legitimiteta kosovske nezavisnosti“

Vest je ažurirana

Kosovski premijer u ostavci, Aljbin Kurti, kao i kosovska predsednica Vjosa Osmani sastali su se danas sa profesorom Hisašijem Ovadom, bivšim predsednikom Međunarodnog suda pravde (MSP), koji boravi u poseti Kosovu. 

Kurti je u ime kosovske Vlade zahvalio profesoru Ovadi na poseti i, kako je saopšteno iz kabineta premijera, izrazio poštovanje za njegov doprinos razvoju međunarodnog prava.

Posebno je istaknuta uloga Ovade u vezi sa Savetodavnim mišljenjem MSP iz 2010. godine, kojim je, kako poručuju iz Prištine, ocenjeno da „proglašenje nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava“.

Profesor Ovada se, sa druge strane, zahvalio na prijemu i naglasio da je mišljenje Suda bilo utemeljeno na principima pravde i profesionalne odgovornosti.

Čak tvrdi da je smatrao prirodnim da Sud zauzme „ispravnu stranu“, prenose iz kabineta kosovskog premijera.

Tokom susreta bilo je reči i o odnosima Kosova i Japana.

„Kurti je izrazio spremnost kosovskih institucija da dodatno unaprede bilateralnu saradnju sa Japanom, a profesor Ovada je istakao svoju ličnu spremnost da podrži jačanje odnosa“, saopšteno je.

U okviru posete, profesoru Ovadi je Univerzitet u Prištini dodelio počasnu titulu „Doctor Honoris Causa“, kao priznanje za akademski i stručni doprinos međunarodnom pravu i promovisanje globalnog mira.

I Osmani zahvalna

Duboku zahvalnost profesoru Ovadi za njegov „istorijski doprinos međunarodnoj pravdi“, izrazila je i kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Kako je saopšteno iz kabineta ove predsednice, ona je istakla da je profesor Ovada važna ličnost ne samo za Kosovo, već i za širi razvoj međunarodnog prava i promociju globalnog mira.

Tokom sastanka, kako se navodi, predsednica Osmani čestitala je profesoru Ovadi na počasnoj tituli „Doctor Honoris Causa“, koju mu je dodelio Univerzitet u Prištini, naglasivši „da će institucije i građani Republike Kosovo zauvek ostati zahvalni na njegovoj podršci i viziji“.

Zapečatio nezavisnost ili nije?

Usvajanjem deklaracije u skupštini, Kosovo je 17. februara 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost.

Skoro dve i po godine kasnije, odnosno 22. jula 2010. godine, Međunarodni sud pravde je doneo Savetodavno mišljenje o Deklaraciji o nezavisnosti i to na zahtev Srbije da se ova institucija izjasni.

Političari u Prištini, kako iz vlasti, tako i opozicije, dele stav da je tada Međunarodni sud pravde navodno „zapečatio legalnost nezavisnosti Kosova“, te utvrdio da „deklaracija o nezavisnosti nije prekršila međunarodno pravo“.

Slično razmišlja i srpska vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koja, pak, ovaj događaj ističe iz drugačijeg ugla – kao izuzetno nepovoljnu vest za Srbiju i sa posebnim isticanjem „krivaca“ – a to je prethodna vlast i bivši srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Međutim, ima i onih koji se ne slažu sa ovakvim viđenjem. Docent na međunarodnopravnoj oblasti na Fakultetu političkih nauka – Univerzitetu u Beogradu, Miloš Hrnjaz, pre par godina pisao je autorski tekst za KoSSev naslovljen „Zašto mišljenje Međunarodnog suda pravde nije zapečatilo kosovsku nezavisnost“.

„Savetodavno mišljenje nije stavilo pečat na kosovsku nezavisnost, ali jeste poraz spoljnopolitičkog delovanja Srbije u pogledu očuvanja KiM u sastavu Srbije“, naveo je ovaj stručnjak za međunarodno pravo.

On, između ostalog, tvrdi da je sud odlučio da usko tretira ovo pitanje, odnosno da se bavi isključivo pitanjem legalnosti Deklaracije o nezavisnosti kao pravnog akta, a ne posledicama koje je taj akt proizveo.

„Sud je izričito naveo da se pitanjem državnosti Kosova neće baviti, tako da formalno gledano nisu u pravu svi oni koji tvrde da je Sud rekao da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom“, poručio je tada Hrnjaz.

Međutim, on je istovremeno protumačio i da je jednostrana Deklaracija o nezavisnosti ipak predstavljala prvi, simbolički korak, ka uspostavljanju države.

„Odnosno ona, uz podršku određenih država, može u krajnjem, dovesti do ispunjenja i pravne potvrde tri elementa državnosti Kosova. Tom procesu lagane legalizacije svi prisustvujemo“, istakao je ovaj profesor u autorskom tekstu.

Zašto mišljenje Međunarodnog suda pravde nije zapečatilo kosovsku nezavisnost