Kosovo kao "građansko društvo"

Čitaocima i uredništvu portala Kossev čestitam Božić i Novu godinu, želeći svima mnogo zdravlja i ljubavi!

Fadilj Ljepaja i ja nastavljamo da razgovaramo o Kosovu.

Prijatno me je iznenadio poslednji članak mog uvaženog sagovornika. Veći deo teksta posvećen je sadašnjosti, najavljeno je da će u narednim odglašavanjima biti manje zalaženja u istoriju, a ni moja pitanja nisu ignorisana, već je kolega pokušao da na njih odgovori.

On pominje i mogućnost objavljivanja knjige koja bi sadržala našu polemiku. To je dobra ideja, ali ukoliko bi postojalo izdanje i na albanskom jeziku. Naime, naš dosadašnji devetomesečni dijalog objavljuje se na sajtu – na srpskom jeziku, dok se nijedan albanski medij nije uključio u prenošenje te diskusije. Zbog toga su samo Srbi mogli da pročitaju albansku verziju istorije i albansko viđenje političkih prilika, dok Albanci ponovo nisu bili u prilici da čuju srpsku stranu. Izdavanjem te knjige i na albanskom jeziku svakako bi bila ispravljena ta neravnoteža.

Pošto sam i sam predložio da ostavimo po strani istorijske kontroverze, neću se vraćati ne nerazrešeno pitanje istorijskih izvora koji su kolegi Ljepaji bili osnova za njegovu tezu da je Kosovo čak i u Srednjem veku većinski bilo naseljeno Albancima (?!). I ovoga puta moj uvaženi sagovornik ne propušta da naglasi da „nije sporno ko je gradio manastire, ili crkve, bar ne većinu njih“, ali da su (srpski) „srednjovekovni vladari gradili na tuđoj zemlji“. 

Kosovo za nemanjićku Srbiju „tuđa zemlja“? Kosovo je između 1204. i 1459. srce srednjovekovne Srbije, i njeno kulturno, duhovno i političko središte, na kojem je izgrađeno na stotine srpskih crkava, manastira, zadužbina i dvoraca. Zašto bi bilo ko središte svoje države smestio na „tuđu teritoriju“? Zašto bi, da je Kosovo za Srbe bilo „tuđa teritorija“, za sedište srpske patrijaršije bio određen Peć, i to ne samo u doba Nemanjića i Lazarevića (1346—1457), nego čak i u tursko doba (1557—1766)?

Te elementarne nelogičnosti nenaučne i izmišljene istoriografije pominjem samo zato da bih odmah odgovorio na pitanje kolege Ljepaja. Pošto prištinski udžbenici na takav, krajnje nenaučan način, predstavljaju istoriju – kao što to, nažalost, radi i kolega Ljepaja – razumljivo je da nisu prihvatljivi za Srbiju. Jer, nijedna ozbiljna država neće dopustiti da se u njenom školskom sistemu koriste priručnici u kojima se tvrdi da je zemlja ravna ploča, da kišu proizvodi Veliki mambo-džambo duh, a da su u Srednjem veku Albanci bili većina na Kosovu.

Tu ne može biti reciprociteta sa srpskim udžbenicima za Sever Kosova, jer oni – iako nisu svršeni – ipak ne sadrže frapantne istorijske falsifikate. A i Kosovo, kao što sam više puta argumentovao, nije država, već je nestrukturirana – a za Srbiju secesionistička – teritorija koja je još i pod stranom vojno-političkom upravom.

Što se tiče pitanja o univerzitetu na albanskom jeziku na jugu Srbije, svog uvaženog sagovornika želim da obavestim da se u Medveđi i Bujanovcu, a na srpskim državnim univerzitetima, odavno može studirati ekonomija na albanskom, a u Medveđi prava. Mislim da bi ceo univerzitet na albanskom za tri siromašne opštine, ili kao finansijski teret za državu Srbiju, bio previše. No ukoliko postoji privatna inicijativa, ili mogući finansijer, osnivanje privatnog univerziteta bilo bi legitimno, naravno, ukoliko univerzitet zadovolji regularne standarde akreditacije. 

Kada smo već kod „reciprociteta“, to bi moralo da važi i za srpski univerzitet na Kosovu. Ako je Srbija spremna da finansira univerzitet u Kosovskoj Mitrovici – koji je naslednik nekadašnjeg Prištinskog univerziteta u doba SFRJ i SRJ – onda se ta vrsta visokoobrazovne institucije mora poštovati kao legitimno pravo građana sa Severa Kosova.

A sada – još jedno konkretno pitanje za kolegu Ljepaja – kako tumači organizovan napad na Srbe koji su u Đakovici pokušali da u crkvi obeleže Božić? Prošle godine Srbi u Đakovici nisu mogli ni da uđu u gradsku crkvu na Badnji dan jer je kamenovan autobus kojim su vernici doputovali. Ove godine, pak, policija je sprečila sličnu akciju albanskih ekstremista, koji su onda kamenicama gađali policiju.

Da li je to slika kosovskog „građanskog“ društva, koje moj sagovornik uzima zdravo za gotovo?

Ideja da je Kosovo već sada „građansko“ društvo, te da bi Srbi trebalo da mu se prilagode i odustanu od ZSO, toliko je apsurdna i licemerna da je, mislim, ne vredi ni komentarisati.

Ili kolega Ljepaja, ipak, ima neke pozitivne informacije o razvijenom građanskom društvu na Kosovu koje su Srbima nepoznate?

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.