Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Kosovo je jedina zemlja u regionu koja nema zlatne rezerve. Centralna banka Kosova je potvrdila da trenutno ne drži u svom portfelju međunarodne rezerve zlata i drugih plemenitih metala. U međuvremenu, u izveštaju o finansijskoj imovini koji je objavila ova banka nalazi se oko milijardu 847 hiljada evra, kao kapitalne rezerve.
Zlato kao imovina ima veću likvidnost i stabilnost cena, a zemlje koje ne žele da prihvate nikakav veliki rizik, orijentišu se da kao svoje finansijsko sredstvo drže zlato u svojim rezervama.
Ministarstvo finansija nije odgovorilo da li planira stvaranje takvih rezervi.
U međuvremenu, bivši ministar finansija Haki Šatri je za Radio Slobodna Evropa rekao da postoji nekoliko razloga zašto Kosovo nije uspelo da stvori takve rezerve.
Prema njegovim rečima, Kosovo je izašlo iz rata 1999. godine, a da nije nasledilo takve rezerve od bivše Jugoslavije. Prema njegovim rečima, Kosovo je u početku, u prvih pet godina posle rata, ulagalo u stvaranje institucionalne infrastrukture i stvaranje preduslova za formiranje države, sa veoma formalnim budžetom od oko 300 miliona evra. Nakon proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. godine, bila su potrebna ulaganja u izgradnju kapaciteta za sprovođenje zakona i uspostavljanje institucija za naplatu poreza i carine.
Razlog zašto nemamo (zlatne rezerve) u početku je slab kapacitet i mala mogućnost da imamo više (budžetski kapital). Da imamo više rezervi, onda bi ih država umesto da ih skladišti u stranoj valuti, pretvorila u zlatne rezerve, ako bi se procenilo da je učinak cene zlata, kada se kupuje, povoljan. Ali to takođe zavisi od kretanja cena na tržištu“, rekao je Šatri.
Osim nedostatka zlatnih rezervi, Kosovo nema ni svoju nacionalnu valutu, a evro je u upotrebi. U nedostatku nacionalne valute, i Crna Gora koristi evro, dok druge zemlje bivše Jugoslavije imaju svoje nacionalne valute. Mejdi Bektaši, profesor ekonomije na Univerzitetu u Prištini, izjavio je da je nedostatak nacionalne valute opravdan nedostatkom zlatnih rezervi.
Prema njegovim rečima, Republika Srbija je naslednica bivšeg jugoslovenskog sistema. Prema rečima Bektašija, države nastale na prostoru bivše Jugoslavije nasledile su delove bogatstva od preko 200 tona zlata koje su bile rezerve bivše zajedničke države. Ali Kosovo još uvek nije priznato od Srbije i samim tim, kako kaže, nije došlo do finansijske i ekonomske sukcesije između ove dve zemlje. Shodno tome, Kosovo nije nasledilo deo zlatnog bogatstva koje je imala bivša Jugoslavija i njen naslednik Srbija.
„Dok se ne okončaju politički problemi, ne možemo da počnemo da se bavimo ekonomskom i finansijskom sukcesijom sa Srbijom. Drugi razlog zašto smo jedina zemlja koja nema zlatne rezerve jesu određena ograničenja koja je Centralna banka imala u datom periodu. Iako, po jednoj formuli, sve razvijene zemlje drže svoje rezerve na jednoj trećini – da bi se rizik rasporedio – u dolarima, evrima i zlatu. Mi smo jedini koji imamo samo evre“, rekao je on.
Bivši ministar Šatri izražava mišljenje da s obzirom na velike zahteve koje je Kosovo imalo tokom izgradnje državnosti, pred budžetom, prema njegovim rečima, nevelikim, za nemogućnost stvaranja zlatnih rezervi ne treba kriviti.
„Ne mogu da krivim nijednu od vlada, pa ni sadašnju, jer ne zavisi od njih. Jednostavno nije bilo prilike i ovo je naš potencijal“, rekao je Šatri.
On je dodao da ostaje samo da se nadamo da se Kosovo neće suočiti sa krizom, gde bi zlatne rezerve bile neophodne.
Profesor Bektaši ističe da su zemlje regiona Zapadnog Balkana, u poslednjim godinama finansijske krize, značajno povećale svoje zlatne rezerve. Ali, on iznosi mišljenje da čak i kada bi Kosovo eventualno počelo da obezbeđuje zlatne rezerve, trenutno nije vreme za tako nešto.
„Sada je cena zlata dostigla jednu uncu (31.103 grama) preko 1.700 dolara, veoma je rizično sa ovom cenom, koja će verovatno u budućnosti – ako dođe do finansijske krize i energetske krize, koja je zahvatila ne samo region, već i takođe svet – može da se smanji“, naglašava Bektaši.
Zlatne rezerve Srbije trenutno su 37,2 tone. Severna Makedonija ima 6,9 tona zlatnih rezervi, Bosna i Hercegovina 2,9 tona, Albanija 2,8 tona. Crna Gora, u međuvremenu, ima 1,9 tona zlatnih rezervi, ali su deponovane na kredit. Srbija je nedavno vratila zemlji sve zlatne rezerve koje je uskladištila u inostranstvu. Trenutno 37,2 tone zlata, koliko Srbija ima rezerve, vredi 1,9 milijardi evra.
Kako navodi Narodna banka Srbije, razlog za vraćanje zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj je taj što je „u okruženju povećane globalne neizvesnosti želela da dodatno poveća bezbednost i dostupnost svog zlata”.
Svetske centralne banke trenutno drže više od 35.000 tona zlata.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, koji vodi evidenciju po zemljama, Sjedinjene Američke Države imaju najveće rezerve zlata – 8.133 tone, što je skoro 78 odsto ukupnih deviznih rezervi ove zemlje.
Slede Nemačka sa 3.359 tona i Italija i Francuska sa više od 2.000 tona zlata.
Značajne količine zlata u poslednjoj deceniji otkupile su Rusija i Kina, koje zauzimaju peto i šesto mesto na svetskoj listi.
Centralna banka Rusije trenutno drži 2.292 tone zlata, čime je količina rezervi povećana na više od 20 odsto. Rusija je dodatno povećala kupovinu 2018. godine, nakon što su ulaganja u američke obveznice svedena na minimum nakon što je Vašington uveo sankcije toj zemlji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, piše Rojters.
KoSSev: Evo kako je guvernerka Narodne banke Srbije nedavno govorila upravo o vraćanju zlatnih poluga u zemlju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
