Prošle nedelje rušeno groblje, a ove: „Kosovo je primer međuverske tolerancije i suživota“

Lipljan groblje
FOTO: RTG

Vest je ažurirana

“Kosovo je primer u regionu i šire u pogledu međuverske tolerancije i suživota”, barem tako poručuje kosovski ministar spoljnih poslova, Bedžet Pacoli, sa ministarske konferencije o verskim slobodama iz Vašingtona. Dok Pacoli tvrdi da različite religijske zajednice na Kosovu “žive zajedno u harmoniji”, Kosovska policija još uvek ne uspeva da otkrije ko je odgovoran za najnovije rušenje nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Lipljanu.

Šta kaže Pacoli o verskim slobodama na Kosovu?

Verske slobode su tema ministarske konferencije u Vašingtonu, kojoj je između ostalih, prisustvovao i Bedžet Pacoli. Kaže da je imao priliku da predstavi „multietnički i multireligijski mozaik Kosova“.

On tvrdi da je „verska sloboda princip koji je važan za Kosovo zbog istorije, nasleđe i budućnosti“.

Američki ambasador na Kosovu, Filip Kosnet, na Tviteru se oglasio povodom ove ministarske konferencije o verskim slobodama, na kojoj je prisustvovalo skoro hiljadu lidera.

Kosnet je upitao Kosovo ‘kako reaguje na sramno skrnavljenje spomenika u Lipljanu’, te ocenio da slobodno ispoljavanje veroispovesti zahteva poštovanje među zajednicama i brzo reagovanje pravosudnih organa.

„Na našem putu napred moramo se osvrnuti na našu dugu tradiciju mirnog suživota među različitim religijama, mi, muslimani, katolici, pravoslavci, protestanti, Jevreji i mnoge druge zajednice živimo zajedno u harmoniji“, naveo je Pacoli.

Prema Pacolijevim rečima, „Ustav Kosova promoviše neograničeno ispoljavanje veroispovesti i pruža jednak tretman svim religijama na Kosovu i njihovim sledbenicima“.

Pacoli je poručio da Kosovo uspostavlja institucionalne mehanizme koji će ojačati angažman Vlade sa svim verskim zajednicama na Kosovu.

„Kosovo je primer u regionu i šire u pogledu međuverske tolerancije i suživota“- poručuje Pacoli.

Šta kaže izveštaj Stejt Departmenta o verskim slobodama na Kosovu?

Nepoštovanja imovinskih prava Srpske pravoslavne crkve, diskriminacija muslimanskih vernika pri zapošljavanju i oslobađanje optužbi imama osumnjičenih za raspirivanje verske i etničke mržnje neke su od tema koje su se našle u izveštaju Stejt Departmenta o slobodi veroispovesti na Kosovu za 2018. godinu.

Kad je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u ovoj izveštaju njen položaj na Kosovu opisan je kroz konkretne primere kršenja zakona, ali i onemogućavanje sprovođenja verskih obreda.

U izveštaju se navodi nepoštovanje odluke kosovskog Ustavnog suda o potvrđivanju vlasništva manastira Dečani nad 24 ha zemljišta u istoimenoj opštini uz navode da vlada Kosova nije preispitala odgovornost gradonačelnika Dečani, Baškima Ramosaja, zbog nesprovođenja ove odluke.

Tri godine se ne sprovodi odluka o potvrđivanju vlasništva manastira Dečani nad 24ha manastirske zemlje

U izveštaju se našla i odluka opštine Dečani da uprkos striktnim zabranama o gradnji, ipak nastavi izgradnju puta u zaštićenoj zoni oko srednjovekovnog manastira pod zaštitom UNESCO-a, Visokih Dečana.

Kosnet ponovo o institucionalnom nasilju protiv Dečana: Put u Dečanskoj klisuri ilegalan

Pojašnjeno je da je pravno tumačenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama prema kom izgradnja ovog puta nije legalna dala i EU i OEBS, ali da se ovom tumačenju suprotstavlja Kancelarija kosovskog premijera.

O crkvi Svetog Nikole u Prizrenu u maju je pisala prištinska Gazeta Express. Naveli su da opština Prizren odbija da izda dozvolu za rekonstrukciju porušene crkva zato što, kako tvrde, po pravilima UNESCO-a „ruševine se ne obnavljaju jer postoji rizik od falsifikovanja istorije, kao što se događalo sa crkvama na Kosovu“.

Još jedan problem vlasništva SPC ogleda se i u odbijanju centralnih vlasti da SPC izda dozvolu za rekonstrukciju crkve Sv. Nikole u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu. Obrazloženje kosovskog Ministarstva kulture za ovakvu odluku je da SPC nije navedena kao pravni vlasnik ovog objekta u zvaničnim dokumentima Vlade Kosova. Crkva Sv. Nikole u Prizrenu, oštećena je tokom martovskog pogroma 2004.

Specijalne zaštićene zone, tiču se i teme bezbednosti, kako Stejt Department navodi, objekti u zakonom označenim SZZ su pod 24-časovnom zaštitom policije, dok verski objekti SPC van ovih zona koji ne uživaju policijsku zaštitu, neretko postaju mete pljački i vandalizma.

Izveštaj beleži i nekoliko konkretnih bezbednosnih incidenata i to napad kamenicama na pravoslavne vernike u selu Petrič u regionu Peći koji se desio 28. maja; zatim, napad na pravoslavnog sveštenika i njegovu porodicu u Istoku 30. maja prošle godine; napad kamenicama na pravoslavne hodočasnike u Istoku 21. oktobra; protest grupe Albanaca u Peći 6. januara, koji je održan uprkos činjenici da su Srbi iz Đakovice otkazali posetu lokalnoj crkvi, a tokom kog su četiri vremešne monahinje bile zarobljene u manastiru u kom zbog blokade nije služena Sveta Liturgija.

U većini ovih slučajeva, privedeni su osumnjičeni ali optužnice nisu podignute ni protiv jedne osobe i to usled nedostatka dokaza, stoji u izveštaju.

Novo Brdo: ERP KiM zabrinuta zbog najave gradnje na zaštićenom verskom lokalitetu; Pravoslavna crkva predstavljena kao katolički objekat

Kosovski mediji najavili su početkom juna radove na „katedrali u Artani“, to jest, „bivšem Novom Brdu“ koji izvodi Arheološki institut Kosova uz finansijsku podršku nemačke ambasade u Prištini. Tom prilikom je lokalitet na koji Srpska pravoslavna crkva polaže pravo, predstavljen kao rimokatolička crkva.

Eparhija Raško-prizrenska oglasila se nakon vesti o najavi početka radova na lokalitetu, kako je objasnila, „drevne srpske srednjovekovne katedralne crkve Sv. Nikole, sabornog hrama novobrdskih i gračaničkih episkopa, u neposrednoj blizini tvrđave Novo Brdo“. Po navodima eparhije, u pitanju je jedna od 40 specijalnih zaštićenih zona, koje po kosovskim zakonima podležu posebnoj proceduri, i koja ne zavisi samo od kosovskih institucija, već i od stava Srpske pravoslavne crkve.

Osim toga, ovaj stari verski objekat je na sajtu kosovskog Ministarstva kulture netačno predstavljen kao rimokatolička crkva, bez ikakvog pominjanja autentične istorije hrama i dosadašnjih rezultata arheoloških istraživanja, saopštila je eparhija.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.