Kosovski i turski ministri odbrane potpisali su Sporazum o vojno-finansijskoj saradnji između Kosova i Turske, u okviru kog će Vlada Turske Kosovu obezbediti 200 miliona turskih lira za jačanje kapaciteta KBS i njihovo institucionalno i profesionalno unapređenje.
Ovo je večeras saopštio vršilac dužnosti kosovski ministar odbrane, Ejup Maćedonci.
„Danas smo, zajedno sa ministrom nacionalne odbrane Republike Turske, gospodinom Jašarom Gulerom, potpisali Sporazum o vojno-finansijskoj saradnji između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Turske. U tom kontekstu, Vlada Republike Turske će podržati Vladu Republike Kosovo sa 200.000.000,00 TL (dvesta miliona turskih lira), sa ciljem jačanja kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga i njihovog daljeg institucionalnog i profesionalnog unapređenja“, naveo je ovaj ministar u tehničkom mandatu.
Kako je naveo, sporazum predstavlja jasan dokaz strateškog partnerstva Kosova i Turske.
„Predstavlja i naše obostrane spremnosti da dalje jačamo saradnju na konkretan i dugoročan način. Ova saradnja jasno odražava visok nivo naših odnosa i zajedničku volju da ih još više unapredimo u službi mira i stabilnosti“, dodao je Maćedonci.
U Turskoj je sa njim bio i v.d. ministra unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja, a obojica su prisustvovali sajmu SAHA Expo 2026.
„Naše učešće na ovom sajmu direktno doprinosi produbljivanju naših strateških odnosa i jačanju državnih kapaciteta, uključujući modernizaciju infrastrukture i operativne opreme u cilju povećanja bezbednosti naše Republike“, naveo je o ovom učešću Svečlja.
Kontinuirano jačanje KBS-a
Potpisani sporazum sa Turskom deo je šire strategije kosovskih vlasti da jačaju i modernizuju Kosovske bezbednosne snage (KBS), koja je posebno pojačana poslednjih godina. Fokus je na povećanju broja pripadnika, opremanju, međunarodnim vojnim vežbama i upravo strateškim partnerstvima sa saveznicima.
Uz povećanje broja ljudstva, traje intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz upravo međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, kao što su Defender Europe, Zlatna sablja, Mittelmark.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom, premda posebnu pažnju javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji zavređuje sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom.
Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga i dalje tumači kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Pretprošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu, iako kosovske vlasti redovno najavljuju njihov dolazak.
Takođe, prošle godine KBS i američki EUCOM potpisali sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti.
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su upravo Turska, ali i Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila.
Sa Turskom je prošle godine potpisan i sporazum o izgradnji fabrike municije na Kosovu, a Priština je najavila i laboratoriju za proizvodnju sopstvenih dronova, ali i nabavku helikoptera, nakon 2025. godine. Komandant KBS-a , potom je otišao u Tursku gde je u fokusu razgovora bilo upravo kako je to predstavljeno, „strateško vojno parterstvo Turske i Kosova“. Inače, u ovoj zemlji se školuju kadeti KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu. U prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je prošle godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a za ovu godinu – i dalje nije poznat.
Prema poslednjim informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem pretprošle godine ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
Osim toga, pripadnici ove formacije bili su deo tima za potragu tela mladića letos na Gazivodama, a tu su došli uz dozvolu KFOR-a, da bi u oktobru navodno jednom pogrešili smer i ušli u severni deo Mitrovice.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
