Predloženi Zakon o vrednostima OVK je pogrešan način pokazivanja poštovanja prema OVK, poručio je danas u objavi na Tviteru američki ambasador u Prištini, Filip Kosnet.
Kaže da predlog Zakona „kriminalizuje slobodu govora“.
„Kriminalizuje se sloboda govora, zastrašuju se građani i ima skupu cenu. Njime se odvraća od praktičnih napora za razumevanje i podučavanje istorije Kosova“, poručio je Kosnet u objavi na Tviteru.
Ujedno je upitao političare u Prištini „kada će preusmeriti energiju na ekonomiju i Covid-19“.
The proposed KLA Values Law is the wrong way to show respect for KLA. It criminalizes free speech, intimidates citizens, and is costly. It distracts from practical efforts to understand and teach Kosovo’s history. When will parties refocus energies on the economy and COVID-19? pic.twitter.com/SgXKJvJQ9X
— Ambassador Philip S. Kosnett (@USAmbKosovo) July 29, 2020
Nacrtom ovog zakona, između ostalih, predviđena je i ova vrednost ‘rata OVK’ – „oružana borba naroda Kosova na čelu sa OVK, bila je u cilju oslobođenja Kosova“.
Među vrednostima koje se smatraju zaštićenim su i: „veteran OVK, pali za slobodu, zastava OVK, tekst zakletve vojnika OVK, grb OVK, generalni štab OVK, politička uprava OVK, štabovi Operativnih zona OVK, arhiva OVK, memorijalni kompleks ‘Adem Jašari’ u Prekazu i ostali kompleksi“.
Ujedno se navodi da je „OVK“ osnovana na dobrovoljnoj osnovi a sa „jasnom misijom zaštite naroda Kosova i oslobođenja zemlje od okupacionih vojno-policijskih snaga i uprave Srbije na Kosovu“.
Nacrtom ovog zakona uređuje se da je svaki javni službenik ili građanin Kosova dužan da u svako doba i u svim okolnostima na Kosovu i u inostranstvu „poštuje i štiti vrednosti borbe“, definisane ovim zakonom.
Definisano je i da će se „kršenje odredaba ovog zakona kažnjavati u skladu sa zakonima na snazi.
Postupak u vezi sa usvajanjem „Zakona o zaštiti vrednosti rata OVK“ pokrenut je još 2018. godine od strane tadašnjeg predsednika kosovske skupštine, Kradrija Veseljija. On je skupštini potom prosleđen u oktobru mesecu 2018. godine.
Međutim, skupština, odnosno parlamentarna grupa koja je ujedno i predlagač zakona, potom je zatražila mišljenje kosovske vlade o usklađenosti nacrta zakona sa normativama EU.
„Odredbe ‘Nacrta zakona o zaštiti ratnih vrednosti Oslobodilačke vojske Kosova’ nisu regulisane zakonodavstvom EU, kao takvo ovo polje aktivnosti ostaje pod internom nadležnošću država članica EU“, saopšteno je u odgovoru vlade, koja je potom 17. jula vratila skupštini nacrt zakona na razmatranje.
Nakon što zakon bude bio razmotren u skupštinskim odborima, ukoliko bude prihvaćen na odborima, uz eventualne izmene tada definisane, on će biti prosleđen skupštini na prvo čitanje.
Skupštinska procedura
Kosovska Skupština sastavljena je od stalnih i funkcionalnih odbora, a zakoni se usvajaju iz najmanje dva čitanja. Pre prvog čitanja, u skladu sa oblašću javnog života koji određeni zakon treba da uredi, Predsedništvo određuje jedan funkcionalni odbor koji će biti i vodeći odbor odgovoran za proceduru usvajanja tog zakona. Vodeći odbor glasa o nacrtu zakona u načelu i ukoliko ga usvoji, prosleđuje ga Skupštini na prvo čitanje.
Ukoliko Skupština usvoji predlog zakona u prvom čitanju, on se ponovo vraća skupštinskim odborima. Ovoga puta, pre drugog čitanja na plenarnoj sednici, nacrt zakona mora proći kroz sva četiri glavna odbora i jedan ili više funkcionalnih odbora kosovske Skupštine.
Nakon odobrenja zakona od strane svih Odbora on se ponovo prosleđuje Skupštini na drugo čitanje. Ukoliko Skupština i u drugom čitanju usvoji zakon, preostaje samo da Predsednik ceremonijalno proglasi Zakon važećim.
Ukoliko zakon ne bude usvojen u drugom čitanju, on se prosleđuje nazad odborima na prepravke nakon čega je moguće zakon usvojiti u još jednom, trećem čitanju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
