Kosnet: 2019. mora da bude godina sveobuhvatnog sporazuma, ali SAD ne ispisuju blanko ček

Ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet (Philip Scott Kosnett)
Foto: KoSSev – Ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet (Philip Scott Kosnett)

Mislim da 2019. mora da bude godina sveobuhvatnog sporazuma. Ako se odnos između Srbije i Kosova ne poboljša, postaće još gori. Zaista ne postoji opcija da se zadrži status kvo, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev novi ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet (Philip Kosnett). Naglašava da njegova država želi da vidi „kreativan sveobuhvatni sporazum između dve zemlje“ koji mora da uzme u obzir brige i sigurnost Srba na KiM i da to ne može da se ignoriše. „Nisam rekao dvojice predsednika, jer su to demokratije i potrebno je više od dva čoveka,“ iznosi američki stav ali i ističe da SAD „ne ispisuju blanko ček“. A to znači da: „Ne kažemo da će Sjedinjene Države podržati sve o čemu se te vlade slože“. Istovremeno nemaju ni željeni ishod i „ne pokušavaju da napišu kako bi trebalo da izgleda sporazum između Kosova i Srbije“, te smatra da se američka pozicija ne razlikuje „toliko“ od evropske. 

Savetnik kosovskog predsednika Hašima Tačija, Bekim Čolaku, rekao je da su SAD i EU izrazile nezadovoljstvo zbog takse od 100 odsto i najavio predlog o spremnosti da se, kako je rekao, privremeno ukine ova mera, u duhu nastavka dijaloga, i to je prva promena u odnosu na ono što smo do sada imali sa kosovske strane a u vezi sa ovom carinskom dažbinom. Kako gledate na to?

Moja vlada smatra da bi pozitivan korak bio ukoliko bi kosovska vlada u ovom trenutku suspendovala carine, kao sredstvo za kreiranje zamaha, kako bi proces dijaloga napredovao. Iskreno, mislim da su i vlada u Prištini i vlada u Beogradu preduzele neke korake u prošlosti da pokažu koliko su opasne, te da imaju prednost koju mogu da iskoriste protiv druge strane. Ali ono što me sada više zanima jeste to da vidim kakve korake dve strane mogu da preduzmu kako bi pokazale koliko su posvećene procesu dijaloga i napretku.

Stigli ste usred celog talasa najnovijih tenzija. Dozvolite mi da Vas podsetim na nekoliko. Kosovo je u novembru i decembru napravilo nekoliko veoma odlučnih pokušaja, koje je srpska vlada shvatila kao veoma agresivan potez. Druga stvar koja traje prilično dugo jeste ideja dvojice predsednika, protumačena kao „ideja o korekciji granica“, kako je izneo gospodin Tači, a gospodin Vučić predstavio kao „razgraničenje“. Ali je obe retorike veliki deo javnosti, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, i prilično značajan deo međunarodne zajednice, doživeo kao čin etničke podele, uz upozorenje na veoma gorko iskustvo koje smo imali tokom 90-ih. Dakle, taj prilično značajan deo javnosti ne podržava ideju dvojice predsednika. Onda smo imali i treću tačku, a to je da odnos između dve vlade – u Prištini i Beogradu, kao i dijalog između dve delegacije, od početka Briselskog dijaloga nikada nije bio na nižem nivou nego što je trenutno. Sve ovo, takođe, sa serijom incidenata i na terenu. Ali, s druge strane, ono što smo videli iz američke pozicije jeste jak podsticaj za dijalog i optimizam. Videli smo nedavno neke od Vaših izjava, uključujući i izjave drugih zvaničnika Stejt departmenta. Gde nalazite ovakav optimizam? Koji su pokazatelji da se dijalog može uskoro nastaviti? I ukoliko dođemo do ove vrste konačnog pravno obavezujućeg sporazuma, da li će taj sporazum biti sinonim za trajni mir u regionu? 

Hajde da otpakujemo ovo i razdvojimo na delove. Vlada Sjedinjenih Američkih Država, Trampova administracija, je pre svega duboko posvećena tome da pomogne našim prijateljima na Kosovu i u Srbiji u pronalaženju trajnog, održivog, uzajamno korisnog sporazuma koji će biti u korist obe zemlje i koji će ojačati njihove veze sa zapadom i SAD. To je jedan od razloga za optimizam. Nisam video da su SAD pokazale ovakvu posvećenost, ovaj nivo energije i prestiž po ovom pitanju. Moram da kažem da Trampova administracija posmatra ono što nazivamo zamrznutim konfliktima širom sveta i kaže: „Moramo da uzdrmamo stvari. Sada moramo da napravimo napredak.“ Tako da mislim da je predanost predsednika Trampa dobro prihvaćena i u Srbiji i na Kosovu.

„Nećemo videti napredak bez aktivnog učešća Evropske unije i drugih evropskih partnera. Istina je da mnogi ljudi na Kosovu imaju duboku vezu sa Sjedinjenim Državama. Sjedinjene Države imaju poseban odnos sa Kosovom. Svi znamo našu istoriju. Ali Kosovo je evropska zemlja. Ono je u Evropi. Njegovi susedi ne idu nikud. Kosovo mora da gradi te odnose sa Srbijom, sa drugim susednim državama.“

Dakle, kada me pitate koji razlog vidim za optimizam, mislim da sada postoji snažna podrška za napredak u međunarodnoj zajednici. Mislim da 2019. mora da bude godina sveobuhvatnog sporazuma. Ako se odnos između Srbije i Kosova ne poboljša, postaće još gori. Zaista ne postoji opcija da se zadrži status kvo. Jasno mi je da sve veći broj glasova s kosovske strane učestvuje u ovom procesu. Stvaranjem državne delegacije videli smo mnogo širu zastupljenost u procesu, uključujući i deo političke opozicije. A moja vlada čvrsto veruje da je ovo trenutak za nacionalno jedinstvo. Ovo je trenutak kada sve političke partije treba da učestvuju u procesu. Da se ​​glas svih zajednica, uključujući i glasove srpskih građana Kosova, mora čuti. Ovo nije vreme da se sedi po strani i kritikuje. Ovo je vreme da se oni uključe. To je spor, komplikovan proces, ali mislim da je važno da kako se pregovori budu nastavili sa Beogradom, svi – ljudi na Kosovu i u Srbiji – razumeju da pregovarači govore jednim glasom. I mislim da je 2019. godina kada ćemo videti sveobuhvatni sporazum.

Što se tiče pitanja granica – korekcije, zamene teritorija i svega toga, politika Sjedinjenih Država je dosledno bila da mi nemamo neki željeni ishod. Ne pokušavamo da napišemo to kako bi trebalo da izgleda sporazum između Kosova i Srbije. To ponavljamo, ne prihvataju svi takvo objašnjenje, ali je to istina. Ako vlade, građani dve zemlje, mogu da postignu dogovor o ekonomskim, političkim, bezbednosnim, obrazovnim, kulturnim, pravnim pitanjima koja su ih podelila, to je odlično, a mi ćemo videti kako će to na kraju da izgleda. U interesu Sjedinjenih Država je da vide mir, prosperitet i pravdu na Kosovu, u Srbiji i svim zemljama regiona.

Kosnet Ambasador SAD
Foto: KoSSev

Koliko je ovo što govorite realno, znajući da postoji ogromna podela između kosovskih političkih aktera? Uloga kosovskih Srba je duboko marginalizovana, u velikoj meri od strane oba politička centra. Treće, postoji ogromno nezadovoljstvo koje se snažno oseća u regionu, u Beogradu, u Prištini, u zajednicama kosovskih Srba, protiv onoga što se vidi kao etnička podela, a o čemu su dva predsednika snažno govorila. I konačno, veoma je snažna percepcija u lokalnoj i regionalnoj javnosti da dvojica predsednika nemaju istinski veliku podršku. Pojednostavljeno, vidimo dva stava – jedan nemački da bi dijalog mogao da se nastavi od jeseni naredne godine i to nije zato što to žele, već zato što su izbori u EU, zato što su prilično nezadovoljni timom u Briselu, posebno sa gospođom Mogerini; drugo gledište je američko da se što je pre moguće postigne dogovor, što znači početkom sledeće godine.

Mislim da ne postoji tolika razlika između evropskog i američkog pristupa. Želimo da ovaj proces ide napred što je brže moguće, ali priznajemo da je za to potrebno vreme. Kao što sam ranije rekao, ako će kosovska strana imati pregovaračke pozicije koje odražavaju pluralizam političkog mišljenja, koje će u potpunosti uzeti u obzir potrebe i brige manjinskih zajednica, biće potrebno vreme za to. Ali vreme za početak je danas. U stvari, vreme za početak je juče. I već je počelo. Činjenica da sada postoji državna delegacija velika je promena u odnosu na ono gde smo mi nedavno bili. Sastao sam se sa predsednikom Tačijem, premijerom Haradinajem, predsednikom Veseljijem, predstavnicima drugih stranaka i nastaviću da to radim. Čini se da svi oni shvataju da je za uspeh ovog procesa potrebna široka podrška. Takođe, mora da postoji dobra komunikacija sa javnošću, kako bi javnost razumela proces i kako bi vlada mogla da reši zabrinutosti i brige koje mogu da se pojave. Ništa od ovoga nije lako. Da je bilo lako, ovaj proces bi još pre mnogo godina doveo do sporazuma. Kosovo se sada ipak nalazi u svojoj drugoj deceniji nezavisnosti i mislim da smo videli da je sposobno da deluje kao nezavisna, suverena država. Njegove institucije sazrevaju, njegov politički sistem je dinamičan. Mediji su svakako raznoliki i dinamičniji. Demokratija je ponekad neuredan proces. Potrebno joj je vreme. Ali to zaista govori i o snazi Kosova da postoji toliko neslaganja, a ponekad i veoma energično neslaganje o putu za napred. Ja verujem da i vlada Kosova kao celina, i vlada Srbije, ozbiljno gledaju na ovaj proces i da žele sada da napreduju.

Da Vas podsetim da je gospodin Tači održao govor u polupraznom parlamentu, pa čak i kod same delegacije postoji problem… Šta bi za Vas lično bilo veće iznenađenje: Da se razgovori nastave u prvim mesecima 2019. godine, ili da se razgovori nastave početkom jeseni 2019.?

Ja sam optimista da će se taj proces nastaviti pre, nego kasnije u 2019. Videćemo šta će se dogoditi. Ponavljam, aktuelan je proces koordinacije, diskusije i debate između političkih stranaka na Kosovu. Ponavljam i da glas civilnog društva, glas javnosti treba da se čuje i mislim da se to dešava. Moja vlada, kao i druge strane vlade, posvećene su da učine sve što mogu da podrže ovaj proces, ali građani Kosova i njihovi lideri moraju da budu odgovorni, baš kao što sa druge strane, građani Srbije i vlada Srbije moraju takođe da budu odgovorni.

Kosnet
Foto: KoSSev

Zamislite da gospodin Tači i gospodin Vučić postignu dogovor čak i u prvim mesecima 2019. godine, a što bi SAD snažno pozdravile, verovatno i EU i da to bude konačni obavezujući sporazum. Mnogi se boje da ukoliko to bude bila ideja bilo kakvog etničkog razgraničenja ili razmene teritorija, što će biti ime za etničku podelu, to neće biti trajni mir, već da će izazvati produbljivanje krize u celom regionu. Da li SAD imaju plan B za postizanje trajnog mira? Jeste li razmišljali izvan okvira da će, i onda kada se postigne dogovor, kriza još uvek postojati? Ili mislite da će se kriza završiti čim dva predsednika potpišu dokument?

To je hipotetičko pitanje i trebalo bih da naglasim da želimo da vidimo kreativan sveobuhvatni sporazum između dve zemlje. Nisam rekao dvojice predsednika, jer su to demokratije, i potrebno je više od dva čoveka, iako imam veliko poštovanje za posao koji su do sada radili – da bi se stvorio održiv, obostrano koristan sporazum. Zato smo na kosovskoj strani videli proširenje učešća, osnivanje državne delegacije. Mislim da ako dve vlade pronađu rešenje koje je prihvatljivo za građane obe zemlje, koje dovodi do poboljšanja naših ciljeva – mira, prosperiteta, pravde za obe zemlje za ovaj region, Sjedinjene Države će to pozdraviti. Mi ne „ispisujemo blanko ček“, što znači da ne kažemo da će Sjedinjene Države podržati sve o čemu se te vlade slože i to je važna stvar. Ponavljam optimista sam da će nakon ovog teškog posla dve vlade doneti obostrano koristan sporazum koji ćemo želeti da podržimo, ali ne možemo govoriti hipotetički dok ga ne vidimo.

Nema alternative dijalogu

Pitali ste “postoji li plan B”. Plan A je dijalog. Mi zaista ne vidimo alternativu dijalogu. Smatramo da je bilo onoliko teških trenutaka u prošlosti koliko je bilo i rasprava koje su dovele do stvarnog napretka. Mislim na činjenicu da su nakon Briselskog sporazuma uspostavljene nove institucije, da su uspostavljene nove veze koje mogu da izgrade poverenje, što je pozitivno. Posao nije završen, ali nećemo stići nikud bez pojačane komunikacije i dijaloga na svim nivoima: vlast sa vlastima, ljudi sa ljudima. Hteli bismo da vidimo pojačane veze na univerzitetskom nivou, poboljšanu kulturnu razmenu. Mislimo da što više ljudi na Kosovu i u Srbiji budu razgovarali jedni sa drugima i razumeli perspektivu jedni drugih, to će biti bolje. I to uključuje, usput rečeno, gledanje nazad u istoriju, jer svako ima svoja tumačenja i perspektive o istoriji. Nisam potpuno neupućen u istoriju ove zemlje i ovog regiona. Bilo je nekih užasnih vremena i mislim da što više ljudi prihvati potrebu da shvati tuđu perspektivu, to su bolje pripremljeni da zajedno gledaju prema budućnosti.

Iako bi se većina složila sa ovim što govorite, upravo je to ono čega se ljudi i plaše – da nisu aktivni igrači u ovom dijalogu, a to je od početka Briselskog dijaloga sve do sada, te da su ga dvojica predsednika zapravo snažno vodila iza kulisa. Prilično značajan deo javnosti i stručnjaka to je shvatio kao da je dijalog do sada bio vrlo netransparentan?

Hajde da razgovaramo o tome gde se danas nalazimo, jer su predsednik Tači, premijer Haradinaj i drugi rekli da proces koji će kosovska delegacija da vodi nije namenjen da bude suparnik i alternativa poslu koji je već urađen, već da će se nadograditi na već obavljeni posao. Verujem im. Sreo sam se sa ovim ljudima. Mislim da postoji široko shvatanje da je transparentnost prema ljudima i među političkim strankama od vitalnog značaja za pokretanje ovog napretka. I predsednik Tači se slaže sa tim. Zaista sam optimističan što ćemo videti više, šire učešće. I ponavljam da one političke partije koje stoje sa strane zato što su skeptične prema ovome, ne mislim da to ide u njihovu korist ili u korist ljudi koje oni predstavljaju. Mislim da je ovo prilika da svi uđu u igru.

Da li ste svesni činjenice da se o kosovskom pitanju nijednom nije raspravljalo u srpskom parlamentu, za razliku od Prištine i političke scene na Kosovu? Da li ste svesni onih glasova o tome da je gospodin Haradinaj sastavio konačni sporazum protiv gospodina Tačija? Mnogi kažu da je to samo prikrivanje kako bi stao na putu gospodinu Tačiju, u njegovoj žurbi da postigne ovakvu vrstu dogovora?

Ne verujem da premijer pokušava da ometa proces dijaloga. Verujem da…

…Ne samo dijalog, već način na koji Tači pokušava da ubrza ideju o podeli.

Verujem da svi politički lideri na Kosovu žele da vide poboljšane odnose sa Srbijom. Oni znaju da je to u korist Kosova. Kao što sam već spomenuo, nećemo videti pojačane strane investicije, ekonomski razvoj sve dok se ne poboljša regionalna stabilnost i osećaj samopouzdanja da je mir dugoročno došao u region. Zbog toga je u interesu obe zemlje da pronađu i stvore održiv – obostrano koristan sporazum. Verujem da se politički lideri Kosova slažu sa tim. Oni se možda ne slažu oko ove ili one politike, nema sumnje u to i to je sasvim jasno. Gospodin Tači i gospodin Haradinaj su javno izrazili razlike u mišljenju o tome koje korake treba sada preduzeti. A činjenice da politički lideri Kosova ne samo da razgovaraju jedni o drugima, nego i da razgovaraju jedni s drugima, mislim da je važan korak napred.

Kakva je Vaša poruka kosovskim Srbima? Smatraju da su najugroženija zajednica, koja će da bude stisnuta u ovakvu vrstu političkog sendviča, naročito da će biti žrtva obe strane ukoliko se postigne nagli, konačni, obavezujući dogovor. Među kosovskim Srbima rasprostranjeno je shvatanje da bi kosovski Albanci voleli da na Kosovu ostane manje Srba. Takođe postoji i šire shvatanje da su veoma često bili izloženi političkim ciljevima iz Beograda, odakle postoji tendencija viktimizacije Srba, te bi u ovakvoj vrsti političkog dogovora oni bili najveći gubitnici.

Kosnet Ambasador SAD
Foto: KoSSev

Mislim da bilo koji efektivni sveobuhvatni sporazum između dve zemlje mora da uzme u obzir zabrinutost i sigurnost Srba na Kosovu. Iskreno mislim da je to prilično očigledno. To ne možete da ignorišete. Svakako razumem zašto su neki kosovski Srbi nervozni što bi mogao da se pojavi sporazum koji neće u potpunosti da odražava njihove brige i rešava njihove potrebe. Razumem to. Reći ću da Sjedinjene Države čvrsto veruju da prava i bezbednost kosovskih Srba i drugih manjinskih zajednica moraju da budu zaštićeni. To nam je veoma važno. Sjedinjene Države su multikulturalno, multietničko, religiozno raznoliko društvo, poput Kosova. Smatramo to prirodnim i nečim sa čime Amerikanci odrastaju gledajući na to kao na pozitivnost.

To je nešto što do sada nismo videli ovde.

Mi smo nacija od 300 miliona ljudi, Amerika je evoluirala. Još uvek imamo dosta nerešenih socijalnih i ekonomskih pitanja. Ne želim da sugerišem da imamo sve odgovore ili da živimo u savršenom društvu. Ali ono što sam video jeste da generacija moje dece ne razmišlja samo o tolerancija prema ljudima različite religije, drugačije boje, različite etničke pripadnosti. Oni zapravo uživaju živeći u blizini, deleći kulturu, učeći o njihovim religijama. Da Amerika nije postala multikulturalno, multietničko, religiozno raznoliko društvo, bilo bi to prilično jalovo mesto. Ali ja nemam sve odgovore i Amerika nema sve odgovore. Mislim da su Amerikanci postali bolji u postavljanju pitanja, a to počinje iskrenim razgovorom o istoriji, različitim perspektivama istorije.

Važno da se bavimo istorijom i prošlošću

Godinama sam kao diplomata viđao da se Amerikanci ili drugi stranci pojave ponekad u nekoj zemlji koja se bavi teškim pitanjima svoje istorije, i kažu: „Ne treba toliko da govorite o prošlosti. Trebalo bi da se usredsredite na budućnost“. Mislim da to nije realno i mislim da to nije moguće. Mislim da moramo da razumemo svoju prošlost, da prihvatimo negativne aspekte naše istorije, a Sjedinjene Države su postale bolje u prihvatanju i proučavanju negativnih aspekata sopstvene istorije, ne samo drevne. Postajemo bolji da razumemo kako, na primer, ropstvo i tretman Indijanaca, nije tamo neka drevna istorija o kojoj čitamo u knjigama, već da to i danas ima uticaj. Ukoliko ovo postavimo u kontekst Kosova, važno je da svi građani Kosova pokušaju da razumeju perspektive druge zajednice o istoriji kako bi rešili neke od problema i tenzije i krenuli ka budućnosti. Imam veliko poštovanje prema ljudima, bilo da su u vladi, civilnom društvu, novinarstvu, obrazovanju, koji se trude da pređu granicu kako bi razgovarali sa ljudima u drugim zajednicama. I nikada ne bi trebalo da na iskren razgovor sa drugim posmatramo kao na neku vrstu nelojalnosti prema vlastitoj zajednici.

Isključujete li nasilje u 2019 – nebitno koja zajednica da je u pitanju? Da li je ono malo verovatno, ili je realno da se dogodi? Mnogi se iz obe zajednice plaše takozvanih insceniranih incidenata.

Nikada ne možete da isključite mogućnost nasilja kada su političke tenzije i emocije visoke. Bilo bi naivno da to isključimo. Moja vlada, kao i naši NATO partneri, posvećeni su sigurnosti svih ljudi na Kosovu, a verujem da je važno da vlada u Prištini nastavi da ponavlja svoju posvećenost bezbednosti i sigurnosti svih u zemlji. Razumem istorijske razloge za zabrinutost ljudi, njihov osećaj nesigurnosti i zabrinutosti. Ne kažem: „Oh, ne treba da brinete, ne brinite.“ Kažem im da moja vlada, naši saveznici, naši partneri i vlada u Prištini imaju odgovornost da obezbede bezbednost manjinskih zajednica. Pored toga dodaću i da mislim da ljudi koji su predložili da Srbi izbegavaju policiju i snage bezbednosti, prave veliku grešku. Ono što sam video u svojoj, kao i u mnogim drugim zemljama u svetu, jeste to da je to važno za pripadnike manjinskih zajednica. Kada vide muškarce i žene u uniformama, sa oružjem, da osećaju, “ti ljudi su tu da služe i štite moju zajednicu, oni nisu samo deo neke spoljašnje sile”. Dakle, što su pripadnici manjinskih zajednica zastupljeniji u policiji, bezbednosnim snagama, bez obzira koje ime nose, mislim da će manjinske zajednice biti sigurnije. I nadam se da će se ovakav pogled proširiti.

O specijalno sudu za zločine na Kosovu

Sjedinjene Države su u potpunosti posvećene Specijalnom sudu. Verujemo da je njegovo delovanje važno za pravdu za građane Kosova, i verujemo da on funkcioniše na profesionalan način. Naše je mišljenje da ljudi koji su pozvani u Specijalni sud da im pomognu u njihovim istragama, treba da sarađuju. I znate, ima ljudi, postoje političke ličnosti na Kosovu koje su otišle u Hag, koje su predstavile svoju odbranu, koje su očistile svoje ime i koje su se vratile na Kosovo. To je ono što volimo da vidimo. Mislimo da sistem funkcioniše. I mislim da ljudi sugerišu da ako Sud nastavi da radi da će to uticati na stabilnost zemlje, mislim da je to samo neodgovorno i mi to u potpunosti odbacujemo. Znamo da Vlada Kosova ima odgovornost da se pobrine za rad Specijalnog suda. Sećate se da je pre godinu dana u Skupštinu dospeo potez da se ukine Sud i tada je moj prethodnik i dobar prijatelj Greg Delavi, ambasador Delavi, rekao da bi ukidanje Suda bilo izdaja Sjedinjenih Država. Slažem se sa tim, ali još važnije, mislim da bi to bila izdaja naroda Kosova, a narod Kosova – svi građani Kosova – zaslužuju pravdu.

Hvala vam što ste govorili za KoSSev.

Bilo mi je veliko zadovoljstvo.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.