Vest je ažurirana
„Zabrinjavajuće je što Srbija, zajedno sa drugim zlonamernim akterima, nastavlja da pretvara prava manjina u oruđe i da eksploatiše multietnički karakter Kosova kako bi promovisala podele i podrivala institucije i miran suživot“, poručio je danas Gljauk Konjufca na svojoj prvoj sednici Saveta za bezbednost Ujedinjenih Nacija.
Na sednici Saveta bezbednosti UN, koja je danas počela u 16 časova, ministar spoljnih poslova Kosova Gljauk Konjufca poručio je da „Kosovo ne može verovati Srbiji bez jasne odgovornosti i garancija za zaustavljanje agresije“, istovremeno optužujući Beograd za destabilizaciju regiona i tražeći priznanje Kosova.
Konjufca: „Ne možemo verovati Srbiji“
U centralnoj poruci svog obraćanja, Konjufca, koji se danas po prvi put pojavio na sednici SB UN, i to u kapacitetu ministra spoljnih poslova, insistirao je na pitanju odgovornosti za Banjsku:
„Ne možemo verovati Srbiji, ne možemo normalizovati odnose bez jasne odgovornosti i garancija za zaustavljanje agresije“ .
On je optužio Beograd da „trenira i štiti“ odgovorne za napad u Banjskoj, uključujući Milana Radoičića, uz tvrdnju da se bez procesuiranja ne može govoriti o normalizaciji.
Istovremeno je ocenio da izveštaj UNMIK-a „ne tretira dovoljno“ ovaj slučaj, uprkos, kako je naveo, kontinuiranim pozivima i iz Prištine i iz EU na utvrđivanje odgovornosti.
Kritike na račun Srbije: „Destruktivna uloga i mešanje“
Konjufca je više puta optužio Srbiju za destabilizaciju:
„Beograd je nastavio da igra destruktivnu ulogu pokušavajući da se meša u izbore i podržava Srpsku listu“ .
Dodao je da je Kosovo „sprečilo takve strane intervencije“ i očuvalo integritet svojih institucija.
U širem političkom okviru, poručio je da Srbija predstavlja glavnu prepreku normalizaciji:
„Kosovo ostaje spremno za normalizaciju odnosa, ali prepreka ostaje Srbija, koja nije zainteresovana ni za normalizaciju ni za članstvo u EU“ .
Poziv na priznanje Kosova
Konjufca je direktno pozvao Beograd da prizna Kosovo:
„Pozivamo Srbiju da se suoči sa realnošću i prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, a ne da drži ceo region kao taoca hegemonije“ .
Istovremeno je istakao da je Kosovo „posvećeno miru, dijalogu i integraciji svih zajednica“.
Sever i bezbednost: „Integracija i stabilnost“
Govoreći o severu Kosova, naveo je da mere kosovske vlasti imaju za cilj, kako tvrdi, stabilnost za sve građane:
„Napori Kosova da obezbedi sigurnost na severu i adresira pretnje imaju za cilj stabilnost za sve građane“ .
Istakao je i da je u toku integracija obrazovnih i zdravstvenih institucija u sistem Kosova.
„U tom duhu, preduzeli smo mere za integraciju obrazovnih i zdravstvenih institucija u sredinama sa srpskom većinom u usluge Vlade Kosova“.
Takođe je tvrdio da Kosovo ima „jedan od najmodernijih okvira za zaštitu manjina u Evropi“, ali je optužio Srbiju da „instrumentalizuje prava manjina“ kako bi podsticala podele.
„Zabrinjavajuće je što Srbija, zajedno sa drugim zlonamernim akterima, nastavlja da pretvara prava manjina u oruđe i da eksploatiše multietnički karakter Kosova kako bi promovisala podele i podrivala institucije i miran suživot“, poručio je Konjufca.
Kritike izveštaja UNMIK-a
Konjufca je posebno zamerio izveštaju UNMIK-a: nedovoljno bavljenje Banjskom, nedovoljno vrednovanje akcija Kosovske policije, izostavljanje, kako tvrdi, „hibridnih pretnji iz Beograda“.
„Izveštaj pominje zaplenu ilegalnog oružja, ali ne ocenjuje adekvatno napore institucija Kosova da očuvaju stabilnost“, naveo je Konjufca.
Dodao je i da bi „uravnoteženiji izveštaj“ morao da obuhvati širi regionalni kontekst i, kako je naveo, „autoritarni i destruktivni pristup Beograda“.
Đurić: UNMIK „neophodan“, ne smanjivati mandat
Sa druge strane, Srbiju na sednici predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je poručio da UNMIK mora ostati snažno prisutan: „UNMIK nije samo važan, on je neophodan“.
Zatražio je da se mandat i uloga misije ne smanjuju, uz ocenu da je ona ključna za zaštitu prava Srba i stabilnost.
Šef UNMIK-a Piter Due, predstavljajući izveštaj, ocenio je da postoji napredak, ali i „značajni izazovi“.
Naglasio je potrebu odgovornosti za napade u Banjskoj i na kanalu Ibar–Lepenac, važnost dijaloga i implementacije postojećih sporazuma, uključujući ZSO, kao i probleme na severu Kosova – od administrativnih praznina do jezičkih barijera.
Poručio je da su „dijalog, poverenje i odgovornost ključni za stabilnost“, uz poziv Beogradu i Prištini da nastave angažman.
U nastavku objavljujemo govor u celosti:
Hvala, gospodine predsedniče.
Uvažene ekselencije,
Uzimajući u obzir izveštaj Specijalnog predstavnika generalnog sekretara, koji pruža detaljan pregled političkih dešavanja na Kosovu, uprkos nekim kontradiktornim i jednostranim elementima koji ne odražavaju tačno događaje na terenu.
Zadržaću svoje primedbe kratkim, jer razumem da ovaj Savet ima i druga, hitnija pitanja i krize kojima treba da se bavi.
Republika Kosovo nastavlja da napreduje kao stabilna demokratija, sa funkcionalnim institucijama, održivim ekonomskim rastom, profesionalnom policijom i bezbednosnim snagama, usklađenim sa najvišim standardima ljudskih i manjinskih prava, garantovanih Ustavom, dok istovremeno pokazuje otpornost na spoljne izazove i globalne krize koje su u porastu.
Od našeg poslednjeg sastanka, održali smo slobodne i demokratske izbore kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, pokazujući još jednom da je Kosovo izgradilo demokratske i nezavisne institucije sposobne da očuvaju stabilnost i podrže liberalne standarde.
Novoformirana vlada nastaviće svoj ambiciozni program reformi kako bi Kosovo učinila prosperitetnijim, bezbednijim i integrisanijim u širi svet.
Međutim, Beograd je nastavio da igra destabilizujuću ulogu, pokušavajući da utiče na izbore i da nametne lokalnoj srpskoj zajednici na Kosovu Srpsku listu koju podržava Beograd, sa ciljem da preslika autoritarni i jednopartijski model vlasti iz Srbije. Zahvaljujući našoj odlučnosti i podršci partnera, uspeli smo da sprečimo takve spoljne uticaje i očuvamo integritet naših demokratskih institucija.
Gospodine predsedniče,
Mi smo miroljubiva zemlja i nikada se nismo mešali u unutrašnje poslove drugih država. Uprkos agresiji Srbije i kontinuiranim hibridnim pretnjama protiv naših institucija i društva, Kosovo ostaje spremno da normalizuje međudržavne i susedske odnose.
Međutim, prepreka miru i normalizaciji odnosa ostaje Srbija, koja nije zainteresovana ni za normalizaciju odnosa sa Kosovom niti za članstvo u Evropskoj uniji. Ona pokušava da uskrati regionu stabilnost, prosperitet i punu integraciju u evroatlantske strukture, koje su od suštinskog značaja.
Pozivamo Srbiju da se suoči sa realnošću i prizna Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu, kao i da prestane da drži kao taoca društvo i ceo region zbog svojih težnji ka regionalnoj hegemoniji.
Iako izveštaj UNMIK-a tačno prepoznaje napore Kosova za normalizaciju odnosa sa Srbijom, on zanemaruje stabilizujući efekat naših konstruktivnih napora za integraciju manjina na severu.
Efikasno funkcionisanje jednog društva zasniva se na društvenoj koheziji i integraciji u zajednički pravni i politički okvir. To je okvir u kojem mnogi od vas u Savetu bezbednosti UN deluju kada je reč o zaštiti manjina.
Naši napori na severu Kosova da obezbedimo sigurnost i odgovorimo na pretnje imaju za cilj da osiguraju bezbedno i stabilno okruženje za sve građane Kosova, bez obzira na etničku pripadnost, kako bi naši građani mogli da žive u miru i bez pritisaka ilegalnih srpskih struktura.
U tom pravcu preduzeli smo mere za integraciju i usklađivanje komunalnih, zdravstvenih, obrazovnih i drugih javnih usluga u sredinama sa srpskom većinom sa sistemom Vlade Kosova.
Gospodine predsedniče,
Kosovo ima jedan od najnaprednijih okvira za zaštitu manjina u Evropi. Ipak, ostaje zabrinutost da Srbija i drugi zlonamerni akteri nastavljaju da koriste prava manjina kao sredstvo i zloupotrebljavaju multietnički karakter Kosova kako bi podsticali podele, nestabilnost i podrivali naše demokratske institucije i miran suživot.
Izveštaj samo kratko pominje zaplene ilegalnog oružja na severu, ali ne ocenjuje adekvatno napore Kosovske policije i institucija koje su preduzete radi očuvanja mira i normalnosti. Tokom poslednje tri godine zaplenjeno je 247 komada ilegalnog oružja i 17.421 komad municije u srpskim sredinama na severu.
Slično, izveštaj UNMIK-a ističe pojedinačne incidente koji su u toku istrage, ali ne pominje hibridne pretnje iz Beograda koje imaju za cilj da ugroze mir i spreče integraciju srpske zajednice.
Posebno, izveštaj ne pokriva dovoljno slučaj oružanog i terorističkog napada u Banjskoj u septembru 2023. godine, što za nas ostaje ozbiljna zabrinutost. Kosovo, kao i EU i NATO, kontinuirano poziva na odgovornost. Beograd je, kako navodi, organizovao, obučio i štiti glavne izvršioce, uključujući Milana Radoičića, koji je u vreme napada bio potpredsednik Srpske liste. Bez odgovornosti i garancija o neponavljanju agresije, normalizacija nije moguća.
Takođe, da je izveštaj UNMIK-a bio uravnoteženiji, obuhvatio bi i širi regionalni kontekst, uključujući, kako se navodi, „autoritarnu i destabilizujuću politiku Srbije“, rast naoružanja, vojnu retoriku, kampanje dezinformacija i „administrativno etničko čišćenje Albanaca“ u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Gospodine predsedniče,
Uprkos izazovima, Kosovo je tokom 2025. godine priznato od četiri države članice UN – Kenije, Sudana, Sirije i Bahama – i očekuje dalje jačanje diplomatskih odnosa.
Izražavamo zahvalnost za 121 priznanje i pozivamo preostale države članice UN da priznaju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.
Ključ stabilnosti na Balkanu ostaje u priznanju Kosova od strane svih članica EU i NATO.
Gospodine predsedniče,
U delu koji se odnosi na vladavinu prava, izveštaj UNMIK-a ne obuhvata dovoljno napore u borbi protiv korupcije niti u oblasti tranzicione pravde i procesuiranja ratnih zločina.
Posebno se kritikuje uključivanje opširnog aneksa o Specijalizovanim većima, uz ocenu da to predstavlja pogrešno pravno tumačenje i prekoračenje mandata UNMIK-a. Kako se navodi, ova tela nisu uspostavljena Rezolucijom 1244, već ustavnim amandmanom i bilateralnim sporazumom sa EU, te su deo pravnog sistema Kosova.
Gospodine predsedniče,
Dozvolite mi da zaključim: smatramo da je mandat UNMIK-a prevaziđen i da bi resursi UN trebalo da budu usmereni na druge krizne regione.
Kosovo je, kako se navodi, funkcionalna, suverena i demokratska država, te bi fokus trebalo da bude na njegovom članstvu u UN, a ne na održavanju misije.
UNMIK bi, prema ovom stavu, trebalo transformisati u mehanizam koji bi podržao članstvo Kosova u UN i njenim agencijama.
Hvala vam.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
