Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je danas u Savetu bezbednosti UN da je UNMIK „nezamenljiv“ za očuvanje mira i zaštitu Srba, upozorivši na, kako je naveo, „sistematski obrazac pritisaka“ na srpsku zajednicu i izostanak sprovođenja postignutih sporazuma.
„UNMIK nezamenljiv, ne sme se slabiti“
Obraćajući se na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, Đurić je naglasio ključnu poruku Srbije o ulozi UNMIK-a:
„U aktuelnim okolnostima, UNMIK nije samo relevantan, već i nezamenljiv“ .
Poručio je da se mandat misije, zasnovan na Rezoluciji 1244, mora očuvati i ojačati:
„Prisustvo i uloga ove Misije ne smeju biti oslabljeni, već moraju biti ojačani“ .
„Srbija nije deo problema – već rešenja“
Đurić je istakao da Srbija nastupa kao konstruktivan akter: „Srbija nije deo problema – mi smo deo rešenja“ .
„Srbija nije deo problema – mi smo deo rešenja. Takođe govorim kao glas onih koji se osećaju zastrašeno – za majke i ćerke onih koji su nepravedno pritvoreni, za one koji su etiketirani, marginalizovani i pod pritiskom jednostavno zbog toga ko su. Ono čemu svedočimo nije niz izolovanih događaja. To odražava širi i duboko zabrinjavajući obrazac. I ovo je pitanje principa. U mnogim aspektima, ovaj obrazac nosi uznemirujuće sličnosti sa dinamikom koja je prethodila ozbiljnim sukobima u prošlosti.
Upozorio je da se na Kosovu ne radi o izolovanim incidentima, već o obrascu: „Ono čemu svedočimo nije niz izolovanih događaja. To odražava širi i duboko zabrinjavajući obrazac“ .
„Pod politikom koju sprovodi Aljbin Kurti, Srbi na Kosovu i Metohiji se sve više obeležavaju kao ‘oni drugi’. Njihov identitet se koristi kao osnov za ograničavanje prava kosovskih Srba, ograničavanje njihovog kretanja i targetiranje njihovih domova, imovine i verskih objekata. Proizvoljna hapšenja, napadi i administrativni pritisci nisu izolovani incidenti. Oni formiraju sistematski obrazac marginalizacije koji ne možemo i ne smemo ignorisati“.
„Faze pritiska“ na Srbe
Đurić je izlaganje strukturisao kroz četiri faze – od, kako je naveo, bezbednosnih i identitetskih pritisaka, preko pravne marginalizacije, do napada na kulturno nasleđe i bezbednosne destabilizacije.
Ukazao je na ograničenja slobode kretanja, hapšenja, pritiske na institucije, kao i na podatak da je tokom 2025. zabeleženo više od 130 etnički motivisanih incidenata.
„U proteklih šest meseci, situacija se samo dodatno pogoršala. Umesto napretka ka normalizaciji, svedoci smo događaja koji produbljuju nepoverenje i intenziviraju nesigurnost. Ovim se nameće suštinsko pitanje: kakvu budućnost možemo očekivati u društvu u kojem su ljudi meta zbog toga ko su, i gde pravde nema? Bez odgovornosti nema biti poverenja. Bez poverenja nema stabilnosti. A bez stabilnosti nema biti trajnog mira. Posebno je zabrinjavajuće što izveštaj ne pominje tihi, ali uporni egzodus Srba. U veoma kratkom vremenskom periodu, približno 20 procenata srpskog stanovništva je napustilo Kosovo i Metohiju usled pritisaka. To nije statistika. To je egzodus. I naša je zajednička odgovornost da ga zaustavimo“.
ZSO i sporazumi: „Bez implementacije nema napretka“
Govoreći o dijalogu, Đurić je naglasio da ključni sporazumi nisu sprovedeni:
„Dijalog bez sprovođenja nije dijalog – to je stagnacija“ .
„Takođe smo svedoci obrasca koji se ponavlja: stvara se kriza. Svi ulažemo vreme, energiju i diplomatske napore da je obuzdamo. A onda, kada se ona samo delimično preokrene, očekuje se da to pozdravimo kao napredak. Ovo nije istinska deeskalacija. Ovo je ciklus koji troši resurse i narušava poverenje. Ovaj obrazac ima stvarne posledice. Troši diplomatske resurse, podriva poverenje i sprečava značajan napredak. Svaki novi jednostrani potez stvara neizvesnost, remeti svakodnevni život i primorava međunarodne aktere na ponovljeno upravljanje krizama, umesto na stratešku podršku normalizaciji. I baš juče smo videli još jedan primer. Aljbin Kurti je posetio sever Kosova, još jednom zaobilazeći i ignorišući demokratski izabrane srpske predstavnike i gradonačelnike. Ovo nije angažovanje. Ovo je isključivanje. U isto vreme, moramo iskreno govoriti o dijalogu između Beograda i Prištine pod okriljem EU“.
Podsetio je da ni posle više od decenije nije formirana Zajednica srpskih opština.
Bezbednost i KFOR
Upozorio je i na bezbednosne rizike, uključujući i, kako je naveo, „militarizaciju“ Kosova.
„Svedoci smo ubrzanog procesa militarizacije na Kosovu i Metohiji. Jačanje takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog naoružanja, ne može se posmatrati kao neutralan proces. To menja bezbednosnu ravnotežu, povećava neizvesnost i rizik od eskalacije. Takav razvoj događaja, posebno kada se sprovodi bez transparentnosti i bez punog poštovanja međunarodnih obaveza, podriva napore za održavanje stabilnosti i dovodi u pitanje kredibilitet postojećih bezbednosnih mehanizama. Dozvolite mi da stoga budem jasan: KFOR mora da ostane jedino legitimno i kredibilno bezbednosno prisustvo na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom. U vreme rastuće globalne neizvesnosti i transformacije međunarodnog poretka, krhka stabilnost na Kosovu i Metohiji ne sme biti dovedena u pitanje. U takvim okolnostima, samo KFOR može garantovati bezbednost na terenu“.
„KFOR mora da ostane jedino legitimno i kredibilno bezbednosno prisustvo na terenu“ .
Poziv na dijalog
U završnici je poručio:
„Ne verujemo da su naši narodi predodređeni za sukob… kroz dijalog i ekonomsku saradnju moguća je drugačija budućnost“ .
Konjufca – „Ne možemo verovati Srbiji“
Na istoj sednici, ministar spoljnih poslova Kosova GlJauk Konjufca izneo je suprotan stav, poručivši da „Kosovo ne može verovati Srbiji bez jasne odgovornosti i garancija za zaustavljanje agresije“.
Optužio je Beograd za destabilizaciju, mešanje u izbore i „instrumentalizaciju prava manjina“, uz tvrdnju da Srbija ostaje glavna prepreka normalizaciji.
Zatražio je i da Srbija „prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu“, dok je izveštaj UNMIK-a kritikovao kao nedovoljno uravnotežen, posebno kada je reč o slučaju Banjska.
Due – dijalog, ZSO i odgovornost
Šef UNMIK-a Peter Due u svom izveštaju ocenio je da postoji napredak, ali i „značajni izazovi“.
Naglasio je potrebu nastavka dijaloga i implementacije postojećih sporazuma, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština.
Istovremeno je pozvao na odgovornost za napade u Banjskoj 2023. i na kanal Ibar–Lepenac 2024, kao i na jačanje poverenja među zajednicama i institucijama.
Poručio je da su „dijalog, poverenje i odgovornost ključni za stabilnost i trajni mir“.
Konjufca na SB UN traži priznanje: Srbija prava manjina pretvara u oruđe protiv multietničkog Kosova
UNMIK pred SB UN: Napredak moguć, ali izazovi ostaju;
Due: „Dijalog i odgovornost ključni za stabilnost“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
