Ustavni amandmani odnose se samo na pravosuđe i rezultat su obaveze koju je Republika Srbija preuzela kako bi izmenila višedecenijsko ustrojstvo tužilačkog sistema i umanjila uticaj politike na pravosuđe, rekla je u emisiji „360 stepeni“ televizije N1 Lidija Komlen-Nikolić iz Udruženja tužilaca. Javnosti poručuje da se ustavni amandmani tiču samo reforme pravosuđa, te da nije istina da imaju veze sa kosovskim problemom.
Prema ustrojstvu koje je na snazi već poslednjih 50 godina, u Srbiji postoji samo jedan javni tužilac – republički javni tužilac, dok su svi ostali tužioci zamenici javnog tužioca.
„Na vrhu je republički tužilac koji preko apelacionih tužilaca može apsolutno svim predmetima da rukovodi“, navodi Komlen-Nikolić dodajući da to ne znači da će republički tužilac samostalno rukovoditi predmetom, ali može prekontrolisati proces.
„Ustavom je dato pravo republičkom tužiocu da ustroji strukturu i rukovodi i propisuje politiku krivičnog progona“, opisuje centralizovanost tužilačkog sistema.
Komlen-Nikolić je iznela i ono što vidi kao manjkavosti postojećeg sistema.
„Ono što nije dobro, a takođe je Ustavom propisano je to što ona ili on (prim.red. republički tužilac) za svoj rad ne odgovaraju javno-tužilačkoj organizaciji. Za svoj rad, republički javni tužilac odgovara Narodnoj skupštini. Republičkog tužioca vlada predlaže Narodnoj skupštini da bira“.
Zbog toga je, objašnjava bila bitna rasprava o predlozima ustavnih amandmana koja je trajala skoro tri godine i na koju se država Srbija obavezala kako bi smanjila politički uticaj na pravosuđe.
„Zbog toga struka insistira na ustavnim amandmanima i da javnost bude svesna da se ustavni amandmani jedino odnose na pravosuđe. Stvorena je zabluda u javnosti da je to u vezi sa pitanjem Kosova, to nije tačno“, naglašava Lidija Komlen Nikolić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
