Piše: Nenad Radosavljević
U Vladi Srbije u toku je konferencija za medije povodom pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u kojoj je stradalo osam učenika. Sedam devojčica i jedan dečak, svi godište 2009, uz radnika obezbeđenja, ubijeni su jutros u OŠ Vladislav Ribnikar na Vračaru, a osumnjičeni je đak te škole. Još sedam osoba je povređeno, među njima i nastavnica, a stanje više njih je u kritičnom stanju. Konferencija je započela minutom ćutanja. Beogradske škole sutra neće raditi.
Baš sam jutros hteo da vidim kako će se ponašati režimski novinari i režimski analitičari na programu TV Pink posle ovog strašnog događaja i velike tragedije.
Moja procena kako će to izgledati bila je tačna. Svi do jednog su govorili zbunjeno i bilo je očigledno da bi voleli da izbegnu da govore. Voleli bi Sarapa i ona njegova koleginica da je jutros bio red na nekog drugog da vodi emisiju “Novo jutro”.
Imam utisak da ne bi voleli da se jutros ni na ulici pojave jer mogu čuti sve što su zaslužili i da osećaju kako im narod srpski pred ekranima jasno, glasno i i u besu govori zasluženo “Mrš”.
Ljudi bez empatije a puni mržnje prema svemu što im može ugroziti lagodnost života i bogaćenje bez granica, tako što podržavaju nakaradni sistem naopakih vrednosti, koji im to omogućava, konačno su prepoznali da je naopaki sistem koji podržavaju grobnica za mnoge ali da uskoro može postati zbog toga i ugrozitelj njihovih pozicija.
Sve što su govorili bilo je u grču i neiskreno jer su sve vreme razmišljali o tome šta će sa njima biti ako sistem diktatora pukne pod pritiskom narodnog nezadovoljstva stanjem u koje su ga svojim propagandnim delovanjem upravo oni, ti i takvi, gurnuli.
Probali su da skreću sa teme, bezuspešno, probali su da nam prikažu da se ovakve tragedije mnogo češće dešavaju svuda u svetu, bezuspešno, probali su da potenciraju da je to sve, pa i ova tragedija, pod uticajem spoljnjih neprijatelja sa zapada, interneta, video igrica i društvenih mreža, isto bezuspešno.
Sve su to probali po nalogu i diktatora i onog ministarčića koji ima dubok glas, plitku pamet i enormnu pokvarenost.
Probali su da nam objasne da svi problemi potiču iz porodice a ne iz sistema negativnih vrednosti koje oni uz ovu nakaradnu vlast propagiraju i za koju se zalažu jer je njima, samo u takvim uslovima, mnogo dobro.
Probali su da svog “manjeg” diktatora od glavnog izreklamiraju kao nekog ko se brine za stradalnike uz sve ono što su od njega svakog dana pokušali da naprave, praveći najave novih programskih šema “žalosti” koju taj i takav nikada nije osećao i koga se sudbine običnih ljudi iz naroda ne tiču.
Taj njihov kompozitor, koji to nije, naučnik koji je kao takav smešan, izumitelj koji je na nivou znanja trećeg stepena ili niže, “ozonitelj” bez rezultata, bitanga koja pravi oko 30 pesama za kratak rok, ali koje ničemu ne vrede i koje nikada niko više nije čuo… Taj je jedan od glavnih uzroka propasti… Mislim drugi po redu… Propasti, ne države, jer ona je pre deset godina propala, nego naroda…
Nažalost ovog našeg srpskog.
Taj njihov koji je sada počeo i da peva iako to ne zna, taj njihov koji je počeo da sklepava rock opere iako je od toga daleko kao nebo od zemlje, taj njihov kojeg u svakim vestima promovišu kao sveznalicu i humanitarca koji poklanja pare koje je od naroda ukrao…
Taj njihov je sve društvene nepravilnosti i izopačenosti proizveo i doveo upravo do stanja u kome smo i do tragedije koja nam se desila.
Pored vrhovnog vođe, pred kojim na sajmovima šeni kao kučence a koji je vrhovni zlotvor narodni, ne smemo uz njega zaboraviti ni Oliveru Zekić, Dragana J Vučićevića i patrijarha Porfirija koji su saučesnici u njegovom zločinačkom delovanju koje je tragediju proizvelo…
Jednom… Pa kad tad.
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
