Koliko koštaju pluća i jetra jednog dečaka

Dobro veče, upravo ste se probudili iz kome. 

…Dobro veče, nikome nije bitno što ste vi običan dečak od 17 godina. Dečak koji treba slobodno da se kreće. Dečak koji može slobodno da ode kud god poželi. Dečak koji tek treba da postane čovek. Ubod koji ste dobili od nekog za koga ste samo jedan u nizu, nateraće vas da momentalno odrastete za još 15 godina. I hajde sad, ustani iz te anestezije i stani čvrsto na svoje noge! 

Dečače. Dete. Da li si ti dužan da snosiš račun za tuđe greške?  Da li si ti još jedna u nizu kolateralnih šteta? I gde je pravda? Gde je bezbednost? Gde je sloboda? 

Dišemo sa tobom noćas. Svi. Osećaš nas. 

Nikola. Imam mlađeg brata koji se isto zove i koji te poznaje i koji kaže da si miran dečak. Vaspitan i tih. Koji je samo dve godine mlađi od tebe. Koji je isto tako mogao da bude kolateralna šteta noćas. I strašno se plašim. Za vas decu sivog detinjstva. Za vas, decu bez osunčanih dana radosti. Decu bez slobode. Decu koja su preživela 17. Mart, decu koja su svedočila svakom tužnom napadu na grad, na jedno stanovništvo, na neke građane. Jeste li deca, ili ste rođeni da prerano odrastate? 

Šta je kome jedan dečak mogao da zgreši? Toliko da ga neko sa kapuljačom na glavi, iz čista mira pojuri i razreže nožem, od pluća do jetre, dok se šeta. Više njih. Koliko vrede pluća i jetra jednog dečaka?

Ne znam. Muči me ovo. Izašli smo iz mračnog doba, bar sam se nadala da jesmo. Imamo koncerte, imamo noć muzeja, bioskop…A večeras smo opet ušli u predvorje mraka. Čemu onda kultura?! 

Ti si Nikola, na žalost, dokaz da nemamo slobodu. I nemamo autonomiju volje. I nemamo osnovna ljudska prava. Noćas je na naše duše pao mrak – kakvo jutro najavljuje da sviće?

Dišemo sa tobom noćas. Svi. Osećaš nas. 

Nadam se da ćes uprkos svemu izaći netaknut iz ovog; da tvoju dečju dušu ovo neće da zaprlja; da ćeš oprostiti u ove dane velikog praznika – iako imaš puno pravo na suprotno. "Jer, ne znaju šta čine". Nadam se da ćeš ostati sjajan dečak o kojem slušam od svoje braće. I da će ovo biti samo jedan tužan dan u tvom životu koji je tek počeo. U kojem tek treba da uživaš. 

Želim ti sve najbolje. Nadam se da nikad više nećes biti tema ovakvih priča. Nadam se da ću jednog dana o tebi pisati kao o uspešnom mladiću iz Kosovske Mitrovice. Jer ti to već jesi. Izvojevao si najtežu bitku. I svi smo uz tebe.

Dišemo sa tobom noćas. Svi. Osećaš nas.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.