Koliko još konkursa je potrebno da prođe, da bi se dobio posao bez „rodbinske veze“

Piše: Živadinka Savić iz sela Koretište kod Gnjilana

Sanja Savić iz Koretišta, po zanimanju strukovna medicinska sestra – babica, već godinama ne uspeva da dobije posao u Zdravstvenom centru u Pasjanu, uprkos tome što se prijavljivala za mnogobrojne konkurse i ispunjava sve uslove i kriterijume. Zapošljavanje se ne vrši na osnovu znanja i potrebne školske spreme, već na osnovu rodbinske veze, pa se pitam, koliko još konkursa je potrebno da prođu da bi moja ćerka dobila posao?

Ja sam Živadinka Savić, živim u selu Koretište kod Gnjilana. Moja ćerka, Sanja Savić završila je srednju, pa potom i visoku medicinsku školu za babicu. Više od 11 godina je prošlo od tada, ali je ona i dalje bez posla.

Tokom svih ovih godina od kada je bolnica u Pasjanu otvorena 2015. godine, Sanja se prijavljivala na svaki konkurs – više od deset, ali nikada nije dobila posao, uprkos tome što je ispunjavala uslove.

U nadi da će do posla doći, ona je u bolnici u Pasjanu na ginekologiji duže od godinu dana bila volonter – tj. od 12. decembra 2016. godine, do 31. marta 2018, a nakon što joj je direktor zdravstvenog centra, Zoran Perić, ponudio volonterski staž.

Nakon završenog volontiranja, nadala se i smatrala je da će da dobije posao, tada je i konkurisala kao medicinska sesta – tehničar, ali uprkos trudu i neplaćenom radu, ugovor je nije sačekao sa druge strane stola.

Potom je nastavila da radi i dobila je ugovor o stručnom osposobljavanju, ali samo na šest meseci – od 18. juna 2018. godine do 17. decembra 2018.

Sanja se u međuvremenu prijavljivala kada god bi novi konkurs bio raspisan – oktobra 2019. godine, krajem 2020, marta i oktobra 2021, međutim, ništa od posla.

I ja sam se kao majka, obraćala upravi Zdravstvenog centra, ali za nju posla nije bilo. Zašto? Zato što se zapošljavanje vrši na osnovu rodbinske veze, ne znam šta bi drugo moglo da bude razlog.

Sva ova nepravda samo primorava moju ćerku da svoju budućnost planira van Kosova, a kako i da ostane da živi na Kosovu kada niko neće da joj izađe u susret.

Sanja je zato i konkurisala za mesto na  Institutu za ortopediju oktobra 2020. i u Kliničkom centru Niš, ali ni tamo nije primljena.

Sanja se u međuvermenu obratila predsedniku Privremenog organa opštine Gnjilane, u Gornjem Kuscu, Saši Miloševiću, koji joj je obećao da će da se potrudi kako bi joj pomogao.

Kazao joj je da će u budućnosti biti još konkursa za posao, međutim, uprkos obećanjima, moja ćerka je još uvek bez zaposlenja u struci.

Ponovo se pitam – koliko još konkursa je potrebno da prođe da bi moja ćerka dobila posao ili bi možda jednostavno trebalo da prodamo kuću i odselimo se sa Kosova?



Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike „Građani pišu“, potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu ili potvrdite da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.



 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.