Koha: Protiv opstrukcija iz Srbije, potrebno insistiranje na konačnom sporazumu


Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Praksa blokiranja sporazuma iz Briselskog dijaloga, kada je u pitanju njihova primena na terenu, mora se okončati promenom pristupa dijalogu. Poznavaoci dešavanja kažu da do opstrukcija Srbije dolazi zbog insistiranja da Kosovo osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom, jer rešenje problema vide u postizanju konačnog dogovora.

Promena pristupa dijalogu smatra se neophodnom, kako bi proces bio produktivan i kako bi se prekinula dosadašnja praksa nesprovođenja sporazuma.

Destruktivni pristup je potvrđen i nakon Mape puta za implementaciju energetike.

Pored dobijanja licence, operator koji će vršiti obračun energije na severu nije ispunio nijednu od tačaka dogovorenih u junu ove godine.

Demuš Šaša, ekspert za evropske integracije, istakao je da su opstrukcije Srbije vezane za insistiranje na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

„U poslednje vreme vidimo Srbiju koja je destruktivna u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa. To može da proističe iz oštrog diskursa gospodina Vučića protiv premijera Kurtija. Ali to može da bude i usled nedostatka volje Srbije da primeni najnoviji vodič za energetiku“, rekao je Saša.

„Razlog zašto se to dešava je taj što Srbija ne želi da se napreduje ni sa jednim dogovorom, bilo kojim aspektom dijaloga, bez napretka u uspostavljanju Asocijacije. S druge strane, jasno za Kosovo i premijera Kurtija, osnivanje Asocijacije nije prioritet. U tom kontekstu, dijalog je ušao u blokadu i smatram da Kosovo treba da insistira na postizanju konačnog sporazuma, koji bi uključivao bilo kakav kompromis koji napravimo protiv Srbije, jer će konačni sporazum definitivno imati kompromis sa naše strane”.

Šaša je ocenio da bi pristup Kosova trebalo da bude postizanje konačnog sporazuma, u kome ćemo „progutati svaki kompromis i ovo pitanje je zatvoreno, posebno sada kada se otvorio prozor mogućnosti u kontekstu dešavanja u Ukrajini i pažnje Sjedinjenih Država i Evrope protiv našeg regiona“.

„Kriva srpska strana“

Vlada Kosova je za nesprovođenje Energetske mape okrivila srpsku stranu.

„Što se tiče primene Mape puta, mogu da kažem da su na Kosovu sve naše institucije, kao što su Vlada, Regulatorna kancelarija za energetiku, ali i KOST uložile sve napore da sprovedu sporazum, dok su kašnjenja uglavnom zbog druge strane, kompanija ‘Elektrosever’,“ rekla je u sredu ministarka privrede Artane Rizvanoli, govoreći o mogućnosti da prepreke dolaze iz Srbije.

„Što se tiče mogućeg uticaja države Srbije, smatramo da postoji mnogo mogućnosti da se to dešava. To smo jasno istakli na sastancima koje smo imali sa međunarodnim partnerima u vezi sa ovim pitanjem. Ono što je bitno reći jeste da smo uložili sve napore, da se ugovor realizuje što pre i pre roka, i da građani na severu zemlje u četiri severne opštine počnu da plaćaju račune za struju što pre“, naglasila je Rizvanoli.

KOHA je pokušala da dobije stav od srpske kompanije, koja je sada upisana u kosovski privredni registar, ali nije dobila odgovore na postavljena pitanja.

Portparol Evropske unije Peter Stano skinuo je odgovornost sa posrednika u dijalogu Kosovo-Srbija Miroslava Lajčaka, ističući da odgovornost za sprovođenje sporazuma pripada stranama uključenim u dijalog.

„U svojstvu fasilitatora, ali i garanta dijaloga, Evropska unija pomno prati aktivnosti obe strane na sprovođenju Energetske mape puta. EU olakšava dijalog između strana. Nije sudija. Konačnu odgovornost za uspešnu primenu sporazuma o energetici i smernicama imaju same strane“, rekao je Stano za javnu televiziju.

Operator sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) je potvrdio nedostatak napretka u primeni ostalih tačaka iz Mape puta za energiju.

„Kompanija ‘Elektrosever’ još nije dostavila KOSTT-u podatke o potrošačima električne energije na severu zemlje, kao što je predviđeno Mapom puta za sprovođenje energetskih sporazuma između Kosova i Srbije“, rekao je službenik za komunikacije u KOSTT-u, Zana Bajrami-Rama za Kohu.

Tačkom 2 Mape puta predviđeno je da će u roku od sedam dana od izdavanja dozvole za snabdevanje „Elektroseveri” dostaviti KEDS-u i KOSTT-u najnovije podatke dostupne potrošačima preko EU. Dok je u sledećoj tački (3) precizirano da u roku od 10 dana od izdavanja dozvole za r snabdevanja, „Elektroseveri“ će potpisati neophodne tehničke detalje sporazuma sa KOSTT-om i KEDS-om za rad na energetskom tržištu Kosova. To se odnosi na Okvirni sporazum za prihvatanje pravila tržišta električne energije sa KOSTT-om, Ugovor o balansnoj obavezi sa KOSTT-om, Ugovor o priključenju sa KEDS-om i komercijalni ugovor sa KEDS-om za pružanje usluga distribucije (fakturisanje, naplata, održavanje i fizičko povezivanje novih kupaca) u četiri severne opštine sa srpskom većinom prema stavu 1. člana 5. Sporazuma iz 2013. godine.

„Implementacija tačke 2 Mape puta ne zavisi od tačke 3. Što se tiče tačke 3, potpisani su tehnički sporazumi (Sporazum o poštovanju tržišnih pravila, kao i Ugovor za odgovorno lice za balans), od strane KOSTT-a i šalju se na potpis ‘Elektroseveru’ u roku prema Mapi puta, ali ugovore koje je potpisao KOSTT, u skladu sa standardnim obrascima koje je odobrio RUE, još nismo dobili potpisane od ‘Elektrosevera'“. naglasila je Bajrami-Rama.

Blokiranje drugih sporazuma

Pored energetskih, postoji i niz drugih sporazuma koji se ne primenjuju od 2013. godine kada je potpisan „Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”.

Neki od njih su potpuno blokirani, a neki su zaglavljeni u različitim fazama. Simbol podele grada Mitrovice i dalje ostaje blokiran za saobraćaj vozila. To je usled toga što je Srbija sprečila otvaranje mosta preko Ibra, iako su radovi završeni godinama.

O neotvaranju mosta preko Ibra govorilo se i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o Kosovu, u kom slučaju su zatražene radnje na njegovoj deblokadi. Dok je Srbija okrivljena za prepreke u primeni Sporazuma o slobodi kretanja, Kosovo je kritikovano od strane EU zbog nepostupanja po pitanju formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Vlada je isključila mogućnost uspostavljanja ovog mehanizma, na čemu insistira i Srbija.

Najkontroverznija tačka u vezi sa Asocijacijom u Sporazumu od 19. aprila 2013. smatra se peta, u kojoj se precizira da će ovaj mehanizam ostvarivati i druge dodatne odgovornosti, u zavisnosti od toga kako ih delegiraju centralne vlasti. U međuvremenu, u Sporazumu iz 2015. godine, koji je proglašen neustavnim, precizira se da će se o ovoj tački ponovo raspravljati godinu dana nakon izrade statuta udruženja.

Kao još jedno usko grlo identifikovano je sprovođenje Sporazuma o katastru i uzajamnom priznavanju diploma.

Srbija se, takođe, još nije pozabavila pitanjem srpskih administrativnih carinskih struktura uspostavljenih sa kosovskim denominacijama i da prestane sa izdavanjem dokumentacije ili stavljanjem pečata, što je u suprotnosti sa relevantnim sporazumom.

Takođe nije postignut napredak u uspostavljanju šest zajedničkih graničnih prelaza između Srbije i Kosova, kako je definisano u Sporazumu o integrisanom upravljanju granicom (IBM).

Srbija je pristala da u oktobru 2020. pređe na nove objekte koje finansira EU na prelazu Merdare, ali se nije konstruktivno obavezala da započne izgradnju prelaza na srpskoj strani – na Jarinju, Mučibabi i Končulju. To je dovelo do obustave finansiranja ovog projekta od strane EU.

Dijalog između tenzija

Primena reciprociteta za registarske tablice vratila je blokade na sever Kosova. U oktobru prošle godine, dve nedelje su blokirani putevi koji vode do graničnih prelaza Jarinje i Bernjak. Nakon privremenog rešenja, stranke nisu uspele da nađu trajno rešenje u Briselu iako je održano nekoliko sastanaka. U njegovom odsustvu, Vlada je donela odluku o primeni reciprocitet u ličnim kartama, kao i to da je obavezala Srbe da nelegalne registarske tablice vrate na RKS. Ali nekoliko sati pre nego što je započela njegova primena, Srbi su krajem jula ponovo blokirali puteve. Na zahtev Sjedinjenih Američkih Država, Vlada je odložila primenu ovih odluka do 1. septembra, čineći izuzetak samo za granične prelaze na severu.

Premijer Aljbin Kurti je nakon preuzimanja rukovodstva Vladom pozitivno odgovorio da EU sedne za pregovarački sto, ali tome nije prethodilo preispitivanje sporazuma iz ranijeg dijaloga, iako se požalio da oni preuzimaju većinu iz tog vremena. Između ostalih, spomenuo je Sporazum o Asocijaciji, Sporazum u fusnoti, sporazume za sudove, paralelnog univerziteta na severu Mitrovice.

Čak se ni u program vlade ne spominje poništavanje sporazuma, već se samo navodi da će utvrditi stepen ispunjenja i njihov uticaj.

Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada su se sastali dva puta, dok je još jedan sastanak najavljen za 18. avgust. Kurti je insistirao na dogovoru za završni predmet, u čijem središtu je međusobno prznavanje. S druge strane, Srbija je isključila mogućnost priznavanja Kosova, jer je insistirala na primeni Sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.