Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, prekjučerašnje izdanje)
Nastavnim planom i programom je predviđeno da se za učenike 12. razreda tema rata na Kosovu obrađuje samo tokom drugog polugodišta, sažeta na manje od 5 stranica udžbenika istorije. Nastavnici istorije ocenili su da ključne činjenice, koje oslikavaju zločine srpskih snaga nad kosovskim Albancima, nisu dovoljno obrađene u ovoj literaturi, i tražili su da se promeni nastavni plan i program.
O iskustvima i stradanjima kosovskih Albanaca tokom rata 1998-1999, učenici preduniverzitetskog obrazovanja uče tek u devetom i dvanaestom razredu, u okviru udžbenika istorije.
Nastavnim planom i programom je predviđeno da se za učenike 12. razreda tema obrađuje samo u drugom polugodištu, sažeta na manje od 5 stranica udžbenika istorije. Nastavnici istorije ocenili su da ova literatura ne obrađuje na adekvatan način ključne činjenice koje oslikavaju zločine koje su srpske snage počinile nad kosovskim Albancima.
Nedžmie Paćarizaj (Nexhmie Paqarizaj), profesorica istorije u gimnaziji „Ahmet Gashi“ u Prištini, kazala je da zločini i masakri nad albanskim stanovništvom nisu uključeni u školsku literaturu.
„Nažalost, o Oslobodilačkom ratu imamo vrlo malo. Kraj je drugog polugodišta i učenici imaju jako malo toga da nauče o poslednjem ratu. To je period za koji učenici treba da znaju više o poslednjem ratu i verujem da u budućnosti, ako se nešto promeni, ove teme treba što više proširiti”, rekla je ona.
Bljeron Paćarizi (Bleron Paqariz), maturant srednje škole „Ahmet Gaši“, rekao je da od polaska u srednju školu nije ništa naučio o poslednjem ratu na Kosovu, uprkos činjenici da je predmet – Istorija uključen u svaku školsku godinu srednjoškolskog obrazovanja.
„Smatram veoma apsurdnom činjenicu da smo u poslednje dve-tri nedelje naučili dve-tri lekcije o Srbiji, a tri godine nismo naučili nijednu lekciju o poslednjem ratu na Kosovu. Apsurdno je da prvo učimo o neprijatelju, a ne o našoj zemlji“, rekao je on.
U poglavlju „Oslobodilački rat Kosova i glavne bitke 1997-1999“, knjige iz koje srednjoškolci uče istoriju, prikazan je događaj pojave Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), otpor porodice Jašari tokom rata, bombardovanja vojnih i policijskih ciljeva bivše Jugoslavije od strane Severnoatlantske alijanse NATO-a i neke druge okolnosti.
Na nižem nivou srednje škole, učenici počinju da uče o agresiji srpskih snaga na Albance u devetom razredu, kroz dve nastavne jedinice.
Egzona Bisljimi (Bislimi), nastavnica istorije u nižoj srednjoj osnovnoj školi „Emin Duraku“, rekla je da udžbenik istorije za 9. razred sadrži nastavne jedinice koje su od interesa za učenike i mogu da se zamene znanjem o ratu na Kosovu.
„Konkretno, za poslednji rat 1998-99, imamo dve nastavne jedinice u kojima učimo o ratu OVK i intervenciji NATO-a. A imamo zločine nad stanovništvom, masakre, iseljavanja… Možemo da istaknemo poslednji rat i ima prostora, posebno u devetom razredu, gde možemo da uključimo i druge nastavne jedinice“, rekla je Bisljimi.
Slučajevi oko 20 hiljada ljudi za koje se procenjuje da su bili žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu pominju se samo u jednoj rečenici u udžbeniku istorije devetog razreda.
„Seksualno nasilje je još jedno krivično delo Miloševićevog režima, jer je silovanje namerno korišćeno da se teroriše civilno stanovništvo“, rečenica je koja definiše pitanje seksualnog nasilja u ratu.
Organizacija “Medica Gjakova” je kroz projekat „Jačanje glasa preživelih od seksualnog nasilja tokom rata“ započela obuku sa nastavnicima predmeta istorija o diskursu pitanja seksualnog nasilja tokom rata.
Saljie Osmankać (Salie Osmankaq), istraživačica u projektu „Medica Gjakova“, istakla je nedostatak tretmana ove teme u školskim udžbenicima.
„Analizirali smo školske knjige i pokazalo se da u ovim knjigama nema ni jedne jedine reči o prekršajima koji su se desili tokom rata. Na najnižim nivoima, čak i ne očekujemo da će biti bilo kakvih dokaza, sve dok naša mala deca nemaju pojma o tome“, rekla je ona.
Bujar Dugoli (Dugolli), univerzitetski profesor i ujedno jedan od autora udžbenika istorije za deveti razred, rekao je da je problem u ograničenjima postavljenim u nastavnom planu i programu. On je naglasio da bi za uključivanje posebnih poglavlja o proteklom ratu trebalo izvršiti izmene u nastavnom planu i programu.
„Malo je jedinica u nastavnom planu i programu. Pokušali smo da ih proširimo. Povećali smo broj stranica u odnosu na ranije. Mislim da treba promeniti nastavni plan i program, tako da se sva dešavanja tokom rata uključe i o njima se posebno govori”, rekao je Dugoli.
Ministarstvo prosvete, nauke, tehnologije i inovacija (MESTI) nije odgovorilo na pitanja da li će tražene izmene u nastavnom planu i programu biti sprovedene.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
