Ko se bavi održavanjem liftova u Kosovskoj Mitrovici?

FOTO: Radio Kontakt Plus

Oni su više od prevoznog sredstva i bez njih jednostavno ne možemo. Koristimo ih svakodnevno, većina misli da su suviše spori, a tek neki je brz. Pojedini ih zaobilaze, dajući prednost stepenicama. Verovatno ste shvatili da govorimo o liftovima.

O liftovima

Prvi lift pušten je u rad 1857. godine u Njujorku.

Liftovi služe za vertikalni prevoz ljudi i materijala, pa se dele na putničke i teretne.

Koriste se u stambenim i poslovnim zgradama, rudnicima, industrijskim postrojenjima, brodovima, na gradilištima itd.

Rade uglavnom na struju.

Ko se bavi održavanjem liftova u Kosovskoj Mitrovici?

Zakon Republike Srbije navodi da je upravnik zgrade lice koje je zaduženo da se odgovorno stara o bezbednosti, ispravnosti i higijeni lifta, ali i da brzo reaguje u slučaju njegovog kvara.

Cilj održavanja liftova u stambenim i poslovnim objektima jeste omogućavanje normalnog funkcionisanja ljudi koji žive ili rade u tom prostoru.

Liftovi su uglavnom bezbedni za one koji se voze, a mogu biti opasni za ljude koji se bave njihovim održavanjem.

Radio Kontakt Plus istraživao je ko održava liftove u Kosovskoj Mitrovici, da li su bezbedni i kolika je briga građana o javnoj svojini.

U većini stambenih objekata koji su izgrađeni u severnom delu Mitrovice – ne postoji Skupština stanara.

Takođe, u sklopu Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica i Opštine Severna Mitrovica, ne postoje odeljenja ili preduzeća koja se bave održavanjem liftova.

Na osnovu svega nabrojanog, zaključuje se da su građani prepušteni sami sebi kada dođe do eventualnog kvara lifta.

Međutim, da li je zaista tako?

Direktor JP Direkcija za stambeni i poslovni prostor, Dušan Dimitrijević, kazao je za ovaj medij da je problem u tome što stambeni objekti u Kosovskoj Mitrovici nemaju registrovane skupštine stanara, pa samim tim nije moguće potpisati ugovor sa preduzećem na čijem je čelu, a koje bi u tom slučaju vodilo računa o održavanju liftova.

„U Mitrovici nijedna zgrada nema registrovanu skupštinu stanara, niti imaju neki ugovor sa nama… U slučaju da postoji neki ugovor između skupštine stanara i Direkcije, odnosno preduzeća koje bi se bavilo stambenim pitanjima i problemima, to bi moglo da funkcioniše… U ovoj situaciji, mi zaista ne radimo to“, objasnio je Dimitrijević.

Dodao je da su nažalost stanari dužni da se snalaze i samostalno finansiraju kada je održavanje liftova u pitanju.

„Stanari su nam se često obraćali, to su uglavnom bili veći iznosi, jer nisu bile popravke već ’generalke’, a mi to nismo mogli da pokrijemo iako smo imali volju i želju to da rešimo. Učestvovali smo u popravci lifta u jednom od ’Tri solitera’, manji je bio iznos, a i opština ima tu nekoliko svojih stanova pa smo zbog toga pomogli“, rekao je Dimitrijević.

Zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice, Adrijana Hodžić, kazala je da se lokalna samouprava ne bavi pitanjem održavanja liftova, ali da je izlazila u susret i pomagala građanima u prethodnom periodu kada je trebalo da se otklone manji kvarovi.

Serviser liftova – deficitarno zanimanje

Počela je nova školska godina, a u Srbiji ne postoji mogućnost da se mladi ljudi školuju kako bi postali majstori za liftove.

Novi majstori i dalje će zanat učiti od starijih kolega, istih onih koji su iz školskih klupa izašli pre više od dve decenije.

Montera i servisera liftova nema dovoljno na tržištu rada, pa su brojne firme prinuđene da angažuju radnike koji nisu dovoljno obučeni za obavljanje tog posla.

U Srbiji ovlašćena preduzeća interno obučavaju radnike, kako bi se oni suočavali sa izazovima koji predstavljaju liftovi.

Da bi podučili jednog takvog majstora – potrebno je oko dve godine.

Reč je o nimalo atraktivnom, teškom i po život opasnom poslu.

Podaci pokazuju da život izgubi mnogo više majstora nego ljudi koji koriste liftove.

Majstor Lalić o poslu kojim se bavi skoro pet decenija

Zadatak majstora ili servisera jeste da se lift koristi sa lakoćom i da se ljudi u svakom trenutku u njemu osećaju bezbedno.

On vrši proveru rada nosećih užadi ili lanaca, tegova, kabine, kao i svih sigurnosnih uređaja – naročito kočnice i graničnika brzine, kazao je za Radio Kontakt Plus majstor Radoslav Rade Lalić.

Lalić je do pre par godina bio deo nadaleko poznate firme koja se bavi proizvodnjom, montažom i servisiranjem liftova.

„Do pre dve godine sam bio deo kompanije ’David Pajić’, 43 godine sam bio radnik tamo. Sada sam u penziji, ali radim malo privatno… Nema mesta u Jugoslaviji gde nisam radio na servisiranju liftova i pokretnih stepenica. Bio sam i po Iraku“, rekao je majstor Lalić.

U severnom delu Mitrovice ima tridesetak liftova.

„Izuzimajući nove zgrade u kojima su, logično, novi liftovi, prosečna starost liftova u Mitrovici je 30 godina“, otkrio nam je majstor Lalić.

Stariji liftovi u našem gradu uglavnom su delo firmi „David Pajić“ i „Končar“.

„To su liftovi koji traju sto godina, a toga više nema… Sad ovi novi liftovi traju maksimalno deset godina. Liftovi koji se montiraju u novim zgradama u Mitrovici uglavnom su turske proizvodnje“, istakao je Lalić.

Liftovi jednom godišnje podležu tehničkim pregledima, jer predstavljaju javno prevozno sredstvo kada je u pitanju vertikalni saobraćaj.

„Toga ovde nema, te kontrole… U Srbiji svake godine komisija dolazi, vrši pregled i ukazuje na propuste, jer drugačije ne može da se izda upotrebna dozvola. Postoji servisna knjiga koja treba da se uredno popunjava svakog meseca od strane servisera. On mora jednom mesečno da obiđe sigurnosne uređaje, da ih očisti, podmaže…“, pojasnio je majstor Lalić.

Ovaj poznati mitrovički majstor školovao se za ono što radi skoro pola veka.

On kaže da održavanjem liftova u Mitrovici poslednjih nekoliko godina „pokušavaju da se bave razni“.

„Servisiranjem liftovima u Mitrovici bave se svi. Svi čačkaju, ali nije to to… Takođe, kućni saveti nemaju para da plate održavanje liftova. Mojoj bivšoj firmi su ostali dužni više od 100.000 dinara.“

Upitan šta su najčešći kvarovi, gde nabavlja delove i zbog čega se ljudi zaglavljuju u liftovima, kaže:

„Kod novih liftova uglavnom se kvare vrata. Takođe, zbog slabog napona strada elektronika. Ljudi se najčešće zaglavljuju u liftovima zbog promene napona struje. Delova ima koliko hoćeš i skupi su. Delove za turske liftove nabavljam u Prištini, a za starije liftove u gradovima centralne Srbije“.

Liftovi u Kosovskoj Mitrovici su, prema njegovim rečima – bezbedni.

Mnogi misle da ogledalo u liftovima služi kako bi se popravila šminka ili da bi se napravio „selfie“.

Međutim, njegova uloga je veoma važna, naglasio je na kraju razgovora majstor Radoslav Rade Lalić.

„Ogledalo je u liftu postavljeno radi sigurnosti ljudi. Kada se otvore vrata lifta i vidiš sebe u ogledalu, tek tada ulaziš“, upozorio je.

Koliko košta nov lift zavisi od spratnosti objekta, kakvu kabinu i vrata želite, itd. Vrednost novog lifta iznosi oko 25.000 evra.

Radio Kontakt Plus



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.