Pripadnici KBS-a učestvuju u međunarodnoj vežbi „Mittelmark 2026“, koja se održava u Nemačkoj, saopšteno je iz KBS.
Oni su u ovoj vežbi, kako kažu, integrisane u strukture nemačke vojske i sa transportnim timom iz Logističke komande izvode operacije.
„Ova vežba se fokusira na razvoj kapaciteta u oblasti transporta i logističke podrške u klasama I, III i V. KBS deluju sa svojim logističkim vozilima, dok su potpuno integrisane u strukture nemačke vojske“, navode iz KBS.
Kroz ovu vežbu, dodaju, pripadnici Logističke komande uspešno obavljaju zadatke transportne podrške, „demonstrirajući profesionalizam i interoperabilnost u međunarodnom okruženju“.
Međunarodne vežbe i uloga KBS-a
Inače, ova vežba samo je jedna u nizu na kojim ulestvuje KBS.
U maju prošle godine bili su deo vojne vežbe „Defender Europe“, u kojoj učestvuje 25.000 vojnika, dok je pripadnika KBS-a bilo oko 1.000.
Učešće KBS-a u ovoj vežbi došlo je nakon što im je 2024. godine ono bilo uskraćeno, usled sankcija koje je EU uvela Kosovu 2023. godine zbog akcija na Severu Kosova.
Pojačavanje sastava KBS-a i ulaganje u ovu formaciju i dalje je u fokusu kosovskih vlasti, a posebno se na tome insistira poslednjih pet godina.
Uz povećanje broja ljudstva, traje i intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, među kojima su i spomenuti Defender Europe i Zlatna sablja.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom. Međutim, posebnu pažnju javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji i dalje zavređuje sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom.
Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga i dalje tumači kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Pretprošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu, iako kosovske vlasti redovno najavljuju njihov dolazak.
Takođe, prošle godine KBS i američki EUCOM potpisali sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti.
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su Turska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila.
Sa Turskom je skorije potpisan i sporazum o izgradnji fabrike municije na Kosovu, a Priština je najavila i laboratoriju za proizvodnju sopstvenih dronova, ali i nabavku helikoptera, nakon 2025. godine. Komandant KBS-a , potom je otišao u Tursku gde je u fokusu razgovora bilo upravo kako je to predstavljeno, „strateško vojno parterstvo Turske i Kosova“. Inače, u ovoj zemlji se školuju kadeti KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu. U prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je prošle godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a za ovu godinu – i dalje nije poznat.
Prema poslednjim informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem pretprošle godine ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
Osim toga, pripadnici ove formacije bili su deo tima za potragu tela mladića letos na Gazivodama, a tu su došli uz dozvolu KFOR-a, da bi u oktobru navodno jednom pogrešili smer i ušli u severni deo Mitrovice.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
