Tekst je preuzet sa Kosova Press
Predstavnici udruženja nestalih nisu želeli da čuju govor srpske aktivistkinje, Nataše Kandić. Napustili su okrugli sto dok je ona govorila na diskusiji ‘Skoro dve i po decenije nakon rata, kakva je sudbina nestalih?’, u organizaciji Komisije za ljudska prava, javlja Kosova Press. Predstavnici i rođaci nestalih takođe su kritikovali lokalne institucije navodeći da one ne čine dovoljno da se rasvetli sudbina nestalih. Kandić je predložila formiranje komisije eksperata koja bi se bavila kosovskom i srpskom komisijom.
Aktivistkinja za ljudska prava Nataša Kandić izjavila je da bi komisije obe zemlje trebalo da učine više da identifikuju broj žrtava i evidentiraju ih. Prema njenim rečima, Fond za humanitarno pravo ima različite podatke o broju nestalih.
Kandić: Od 20. juna 1999. do kraja 2000. nestalo 327 Srba, Roma, Bošnjaka i Goranaca i 38 Albanaca
„Podaci govore da je i dalje najveći broj nestalih iz 1998. godine. Ova cifra pokazuje da, kada govorimo o 1998. godini do 20. juna 1999, još uvek imamo 1.080 nestalih Albanaca. To je bio rezultat, ne znamo njihovu sudbinu, onda imamo one koji su ubijeni, ali nemamo posmrtne ostatke i gubi im se svaki trag. Osim toga, ono što se dešavalo posle 20. juna 1999. do kraja 2000. – imamo to da je nestalo 327 Srba, Roma, Bošnjaka, Goranaca i 38 Albanaca. Svi ovi podaci govore koliko je zapravo 1998. godina bila strašna sa vrlo malim rezultatima. S druge strane, podaci sa ovih masovnih grobnica za preko 950 posmrtnih ostataka koji su pronađeni i vračeni na Kosovo, to pokazuje šta se dešavalo ’98. i ’99. godine“, rekla je ona.
Kandić: Sudovi se do sada nisu bavili nestalim licima
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo u Srbiji rekla je da je važno da postoji komisija stručnjaka kako bi se otkrili nestali. Ona je, između ostalog, naglasila da se sudovi do sada nisu bavili nestalim licima.
„Sudovi se do sada nisu bavili nestalim licima. I to je veoma veliki problem, jer prema mojim saznanjima, znam samo jedan slučaj i on nema veze sa Kosovom, kada je osoba kojoj je suđeno saopštila lokaciju masovne grobnice. Inače, tokom suđenja nije se znalo, niti se vodilo računa o važećim zakonima, niti se insistiralo od strane tužilaštva ili sudova da se saopšte podaci o njihovoj lokaciji ili onima koji su bili osuđivani da daju informacije o masovnim grobnicama“, dodala je Kandić.
Kandić: Većina suđenja u Hagu se odnosi na sudbinu nestalih Albanaca
Ona je govorila i o Specijalizovanim većima u Hagu, gde je istakla da će prvi put biti istraženi slučajevi nestalih.
„Ono što se prvi put desilo svima koji su u vezi sa Specijalizovanim većima Kosova, većina njih, većina suđenja se odnosi na sudbinu nestalih osoba. Verovatno se to većini neće svideti, ali ja kao istraživač i ko apsolutno nema nikakvu bliskost sa nečijom nacionalnošću, vidim da se pitanje nestalih osoba dovodi u pitanje važnost ili mu se daje težina koja mu pripada i da se postigne određeni stepen pravde za ove žrtve. Treba da znate da ovim procesima Specijalizovanih veća Kosova treba da se rasvetli sudbina 70-80 i više Albanaca i Roma, manji broj su i Srbi koji su nestali“, nastavila je Kandić.
Na kraju njenog izlaganja, predstavnici udruženja su se vratili za sto, ali uz oštre kritike.
Predsednica Komisije za ljudska prava, Duda Balje, reagovala je nakon što su salu napustili predstavnici udruženja.
Balje: Mislim da je to pogrešno
„Mislite li da je došlo vreme da se sve stavi na sto?“ Mislite li da treba da sednemo i razgovaramo sa svakim čovekom u Srbiji, jer ako to ne uradimo, ostaćemo na jednom mestu. Mislim da nije u redu, mislim da treba da sednemo. Mislim da treba da idemo u Beograd, a ne da bežimo od njih. Zato što smo mi žrtve“, izjavila je Balje.
Prenku: Ne može da dođe i drži predavanja
Kumrije Prenku iz Udruženja nestalih u Glogovcu izrazila je nezadovoljstvo zbog toga što Kandić učestvuje na ovom okruglom stolu.
„Ne može niko da dođe da mi drži predavanja, kada sam sama videla kako se čoveku seče glava pred očima moji ljudi. Moja beba je ubodena. Kako biste se osećali kada date nekome prednost ko je pred vama neprijatelj? Nikada u životu nisam uporedila srpskog člana sa članom svoje porodice. Zato što sam bila u svojoj kući, bila sam u svojoj zemlji. Nisam išla da ubijam, palim, masakrim i silujem u Srbiji“, rekla je ona.
Zbog svega ovoga, Kandić je izjavila da se ne oseća uvređenom.
Kandić: Uvredili ste danas parlament
„Niste me danas uvredili, uradila sam ono što mi je savest nalagala kao neko ko se bavi ljudskim pravima, ali danas ste uvredili parlament i hvala gospođi Haziri što je rekla nešto što je sasvim na mestu i ima nekih informacije ali da se na tome ne radi. Ponavljam svoj predlog, a važno je da imamo komisiju stručnjaka koja će raditi i sa kosovskom i sa srpskom komisijom, da se sve informacije navedu, i da imamo tačnu sliku o tome šta se dešava sa svakom žrtvom“, zaključila je ona.
Hoti: Tražili smo od Srbije da otvori svoje državne arhive
U raspravi koja je trajala više od dva sata, predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti, rekao je da su ovi zločini počinjeni po državnom nalogu.
On je rekao da je na Kosovu obavljeno preko 2.700 iskopavanja, dok su tokom prošle godine identifikovani posmrtni ostaci 24 nestale osobe.
„Tražili smo od međunarodnih institucija da pojačaju pritisak na Srbiju, a posebno da je primoraju da otvori svoje državne arhive u vezi sa nedavnim ratom na Kosovu. Sve one koje se smatraju tajnim i ne smatraju se tajnim, jer smatramo da u ovim arhivima možemo naići na pouzdane informacije koje nas mogu dovesti do rasvetljavanja sudbine nestalih“, rekao je on.
Bogujevci: Moramo ići dalje od Zakona o nestalim licima
Zamenica predsednika Skupštine Kosova, Saranda Bogujevci, rekla je da je Zakon o nestalim licima u proceduri.
„Kao Skupština, ali posebno kao komisija za nestale, moramo da igramo aktivniju ulogu po ovom pitanju. Ne samo da pratimo Vladu ili druge mehanizme o tome kako se rešava pitanje nestalih lica, već šta možemo konkretno kao Skupština da uradimo po tom pitanju. Znam da smo još uvek u procesu rešavanja Zakona o nestalim licima, ali mislim da treba ići dalje. Zato što imamo priliku i kao narodni poslanici i kao komisija da to tretiramo i dalje“, rekla je Bogujevci.
U međuvremenu, šef Resursnog centra za nestala lica, Bajram Čerkini, nije napustio prostoriju sa ostalim predstavnicima udruženja, već je zatražio od kosovskih institucija da ozbiljnije pristupe pitanju nestalih lica.
Čerkini: Zašto protiv nas nije podneta krivična prijava
„Teško je govoriti paušalno, teško je ovde govoriti bez dokumenata. Ovde je teško biti patriota. Nismo došli da tugujemo, došli smo sa svrhom. Gde da nađemo taj mehanizam, koji je Nataša dva-tri puta pominjala, za uklanjanje politike i ulazak u glavne probleme koje tražimo… Zaštitnik građana mnogo duguje nama članovima porodice, ne samo ovaj nego i oni drugi. Zato što nije podnosio krivične prijave zbog svakodnenog kršenja naših prava. Zašto nije podneo krivičnu prijavu. Podneli ste tužbu za plate, podneli ste tužbu ne znam za šta, a niste podneli tužbu za ove jadnike“, izjavio je on.
Predstavnici udruženja za nestale takođe su kritikovali odsustvo kosovskih lidera, jer se očekivalo da će predsednica, Vjosa Osmani, kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca biti deo sastanka. Saranda Bogujevci je rekla da šefovi država nisu na vreme obavešteni.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
