Kamena crkva od četiri veka na padinama Rogozne

Na padinama Rogozne, na desetak kilometara od Leposavića, u selu Drenova nalazi se jedna od najstarijih crkava u ovom kraju. Postojana je više od četiri veka, tvrda kao kamen od kojeg je sačinjena, uključujući jedinstvenu kamenu pokrivku, odoleva vremenu i okuplja vernike iz čitavog kraja. Malena crkva, neobičnog izgleda posvećena je Blagovestima, a kako ističu upućeni, nastala je u vreme velikih seoba Srba.

„Drenovski hram je jedan veliki kulturni spomenik našeg vremena, koji je jedan svetionik, pre svega, naše parohije i najstarija crkva obnovljena. Datira iz kraja 16. i početka 17. veka – dana kada su Srbi doživeli nekakvu golgotu i onda se sa ovih prostora polako selili ka Severu, a za sobom su ostavili naselja, a u tim naseljima bogomolje“, kaže za KoSSev jerej, Milan Jakić.

Ovaj hram na padinama Rogozne podiže veru, ali i moral za opstankom na ovim prostorima svakom ko ga poseti, tvrdi Jakić.

„Moj prvi utisak kada sam došao je bio fascinantan – sam ulaz u hram je tako specifičan da i onaj čovek koji je najneverniji mora da se pokloni svetinji na ovim malim vratima pri ulasku u isti“, dodao je.

A kao razlog zbog kog su se u nekadašnje vreme kada su na ovim prostorima vladali Turci gradila mala vrata navodi opreznost – da se ne bi konjima ili drugom stokom moglo ući u hram i na taj način „obečasti svetinja“.

Kaže da je izgled hrama bio ujedno putovodilja za ostale crkve koje su se potom kroz istoriju gradile u leposavićkom kraju.

Crkva u Drenovi obnovljena je pre 17 godina. Tada su meštani na crkvištu koje je tada postojalo, a uz pomoć nadležnih institucija, odlučili da podignu hram kakav je vekovima krasio ovaj kraj.

Jedan od meštana, Momčilo Vukadinović, priseća se kako je to izgledalo pre 17 godina.

„Svetinja je obnovljena na Petrovdan. Sve je bilo zaraslo u korov, a kao što vidite crkva je sada zadobila svoj prvobitni izgled“, poručuje.

Hram u Drenovi pripada Vračevskoj parohiji i u njemu liturgije na velike praznike služi sveštenik iz Leška. Iako su mnogi Drenovčani u rasejanju, okupljaju se redovno oko svog hrama – najpre za Badnji dan, a potom i za seoske litije i Vaskrs.

Meštani hrama posvećenog Blagovestima, osim za ovaj praznik kada dolazi sveštenik i služi liturgiju, okupljaju se i za Petrovdan – kada se organizuje „mini sabor“ i ujedno služi liturgija.

„Za Vaskrs smo tu, okupimo se u salu, ispoštujemo sve običaje – čije jaje je najjače, posle toga imamo seosku litiju, ona je za beli četvrtak po Trojici, zatim imamo veliki praznik Petrovdan“, kaže Vukadinović.

Vukadinović podseća na neka davna vremena kada je mnogo više vernika a ujedno i tadašnjih meštana posećivalo ovaj hram i okupljalo se za praznike.

„Ima jedna knjiga, koju je pronašao otac Miroslav, u kojoj piše da je 1951. u Drenovi zbog lošeg vremena pričešćen za Blagovest samo 81 vernik, što nam govori koliko je tu bilo naroda, nažalost danas je toga mnogo manje, odliv stanovništva. Otišli za boljim životom“ poručuje.

Kamena crkva je zahvaljujući pedantnoj restauraciji u potpunosti zadržala svoj oblik, a mnoge raritetne stvari su sačuvane od propadanja. Najverednija stvar je ikonostas koji datira iz perioda podizanja crkve, kao i mnoge rozete sačuvane u kamenim podovima.

Mnoge ikone na ikonostasu koje datiraju takođe iz perioda podizanja crkve, restaurirane  su zahvaljujući akademskom slikaru, Goranu Iliću, čime je omogućeno da odole zubu vremena“.

„Ovde sam radio konzervaciju ikona – čišćenje, plombiranje oštećenja i delimično doslikavanje, odnosno retuš. Jako je zahtevno za rad, pre svega zato što su ikone bile u izuzetno lošem stanju, od same podloge koja je bila u raspadanju, do obojenog sloja koji je na nekim ikonama bio neprepoznatljiv“, kaže za KoSSev Ilić.

Zahvaljujući hramu posvećenom Blagovestima, danas mnogi i posećuju Drenovu, do koje vodi novi asfaltni put. Za crkvu od kamena vezana su mnoga predanja, od kojih treba izdvojiti ona koja govore o mnogobrojnim izlečenjima bolesnih. Mnogi svedoče da su se mnogi koji nisu mogli imati dece, nakon mnogobrojnih molitvi, ostvarili kao roditelji.

Crkva u Drenovi nije jedina obnovljena u ovom regionu. Zahvaljujući tamošnjem sveštenstvu i monaštvu, ali i meštanima, mnogi hramovi koji spadaju u najstarije su ponovo iznikli iz pepela i danas krase sela na Rogozni i Kopaoniku.

„Mi smo obnovili na susednom bregu crkvu u selu Gulije, a potom u selu Potkomlje imamo u planu, ako da Bog, ovde u Donjem Krnjinu, da obnovimo jednu staru bogomolju, koja je takođe iz vremena ovog hrama (hrama u selu Drenova), skoro je obnovljen jedan hram u selu Ostraću, ali opet sve zaslugom ovog vernog naroda, ali i mog prethodnika protojereja Miroslava Popadića, koji se trudio pre svega da obnovi duhovni život ove parohije“, tvrdi jerej Milan Jakić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.