Plan da se u Zagorju (Zogaj) kod Vučitrna jednog dana izgradi katolička crkva „Sveti Flor i Lavr“ izazvao je proteste, reakcije muslimanske verske zajednice i žestoku raspravu na društvenim mrežama. Kamen temeljac blagosloven je 17. avgusta, protest je usledio već narednog dana, a novo okupljanje održano je 23. avgusta uz prisustvo Kosovske policije i KFOR-a. Protivnici projekta tvrde da nisu protiv katolika, već da sumnjaju u njegovu političko-ideološku pozadinu. Prizrensko-prištinska biskupija to odbacuje: tvrdi da upravo ona vodi inicijativu, da zemljište pripada Biskupiji i da nikakav politički pokret nije uključen. U pozadini spora ostaje i pitanje procedura – Opština Vučitrn saopštila je da zahtev za građevinsku dozvolu nije podnet, dok Katolička crkva tvrdi da radovi još nisu ni počeli.
Priča o katoličkoj crkvi u Zagorju nije, međutim, počela protestom 23. avgusta. Javna polemika traje najmanje od kraja jula.
Tada se oglasio Savet Islamske zajednice u Vučitrnu, izražavajući zabrinutost zbog plana za izgradnju crkve. Tvrdili su da na prostoru na kojem je crkva planirana „ne živi nijedan katolički vernik“ i da su okolna sela muslimanska, uz poruku da projekte koji mogu biti doživljeni kao provokativni treba razmatrati odgovorno i oprezno. RSE navodi da im Savet potom nije odgovorio na zahtev za dodatna pojašnjenja.
Protivljenje se potom organizovalo i među stanovnicima okolnih sela. Kallxo je 17. avgusta izvestio da je lokalna NVO „Inicijativa za javno angažovanje“ (IAP), na zahtev građana, najavila proteste i blokadu puteva u Gornjoj i Donjoj Dubnici, Dubnici Ljug, Zagorju i Samodreži.
Lokalni portal Mitropol tvrdio je da je protiv izgradnje prikupljena i peticija sa 420 potpisa stanovnika nekoliko okolnih sela.
Ko je poklonio zemlju i ko stoji iza crkve?
Jedna od glavnih tačaka spora postalo je pitanje ko zapravo stoji iza projekta.
Biskupski vikar Prizrensko-prištinske biskupije Don Fran Kola rekao je za Radio Slobodna Evropa da parcela na kojoj je održana ceremonija sada pripada Biskupiji, da ima površinu od 11.266 kvadratnih metara i da ju je poklonila porodica Musa iz Novog sela Mađunskog.
Članovi porodice Musa takođe su se javno oglasili, odbacujući tvrdnje da predstavljaju „Pokret za povratak“ i insistirajući da je reč o njihovoj porodičnoj odluci i njihovoj imovini.
Upravo je veza sa „Pokretom za povratak“ postala jedna od glavnih tema protesta.
Predstavnici Islamske zajednice i pojedini demonstranti tvrdili su da projekat povezuju sa grupama koje pozivaju Albance da napuste islam i vrate se, kako to formulišu, „veri predaka“.
Biskupija tu vezu izričito negira. „Nijedan pokret, nijedna politička partija nije uključena. Apsolutno ne“, rekao je Kola za RSE, navodeći da inicijativu vodi Biskupija.
I sam „Pokret za povratak“ rekao je RSE da nije uključen u projekat izgradnje, već da je samo, na zahtev građana, proširio najavu ceremonije. Predstavnik pokreta Arbr Gaši (Arbër Gashi) rekao je da njihov cilj nije izgradnja crkava, već miran „povratak Albanaca veri predaka“.
17. avgust: Blagoslov kamena temeljca pre najavljene ceremonije
Za 18. avgust bila je najavljena verska ceremonija u Zagorju.
Prema Prizrensko-prištinskoj biskupiji, biskupski vikar Don Fran Kola prethodno je obavestio bezbednosne institucije. On je za RSE precizirao da je o događaju obavestio i gradonačelnika Vučitrna, dok je Kosovska policija bila obaveštena još tokom jula. Meštani su, štaviše, pozvali Kosovsku policiju da zabrani ovu versku ceremoniju.
Policija je 65donela odluku da se ceremonija zakazana za 18. avgust ne održi.
Biskupija je odluku opisala kao „neustavnu, nezakonitu, nepravednu i neopravdanu“, tvrdeći da je reč o mirnom verskom događaju na crkvenoj imovini o kojem su institucije bile blagovremeno obaveštene.
Kako bi, prema njihovom objašnjenju, izbegli tenzije, biskup Dod Đerđi (Dodë Gjergji) je sa sveštenicima i vernicima otišao u Zagorje dan ranije, 17. avgusta, gde je obavljen blagoslov zemljišta i postavljen kamen koji je označen kao kamen temeljac buduće crkve.
Mediji su tada objavili fotografije i snimke sa ceremonije. Teljegrafi je, pozivajući se na najavu „Pokreta za povratak“, izvestio da su prisustvovali katolički vernici iz Vučitrna.
Biskupija: Nije počela gradnja
Biskupija danas insistira da događaj 17. avgusta nije predstavljao početak građevinskih radova.
Kola je za RSE rekao da je obavljen blagoslov zemljišta i postavljen kamen na mestu na kojem bi crkva eventualno mogla biti izgrađena u budućnosti.
Prema Biskupiji, u opštini Vučitrn trenutno živi više od 100 katolika. Popis stanovništva iz 2024, međutim, registrovao je samo 37 stanovnika opštine koji su se izjasnili kao katolici.
Kola je naveo da bi za pokretanje projekta Biskupiji bilo potrebno između 300 i 500 vernika, te da će tek kada bude dostignut dovoljan broj podneti projekat nadležnim institucijama.
„Gradnja nije bila ni u našim mislima, ni u našem delovanju, niti će biti dok ne budemo imali dovoljan broj da gradimo objekat“, rekao je Kola za RSE.
To dodatno pojašnjava spor oko građevinske dozvole: Biskupija tvrdi da gradnja još nije počela, dok Opština govori o tome da za polaganje kamena i eventualne radove nije bila izdata dozvola.
Opština: Zahtev za dozvolu nije podnet
Opština Vučitrn oglasila se 18. avgusta. Saopštila je da je prethodnog dana dobila informaciju da je grupa građana katoličke veroispovesti pokušala da položi kamen temeljac za katoličku crkvu u Zagorju.
„Za ovu aktivnost nije podnet nijedan zahtev za dozvolu Opštini Vučitrn i, shodno tome, Opština nije izdala nikakvu dozvolu za polaganje kamena temeljca, početak radova niti za bilo kakvu građevinsku aktivnost na toj lokaciji“, navela je Opština.
Dodala je da je, „prema primljenim informacijama“, pokušaj izvršen bez prethodnog obaveštavanja nadležnih institucija i mimo zakonskih procedura, te da je o slučaju obaveštena Kosovska policija.
Opština je istovremeno naglasila da poštuje slobodu veroispovesti i prava svih zajednica, ali da gradnja mora biti sprovedena u skladu sa zakonom.
Vlasnik odnosno donator zemljišta Musë Musa još je 16. avgusta za KALLXO razlikovao verski obred od same gradnje: tvrdio je da za održavanje mise i ceremonije nije potrebna građevinska dozvola i da je Biskupija zbog bezbednosti obavestila policiju.
Protest već 18. avgusta
Protivljenje nije počelo tek 23. avgusta. Već 18. avgusta, dan posle blagoslova kamena temeljca, stanovnici su se okupili na protestu u Zagorju.
„Zëri“ je objavio i video sa lica mesta. Kosovska policija bila je raspoređena u blizini lokacije, a prema tom izveštaju nije bilo incidenata.
U međuvremenu su društvene mreže i lokalni portali postali preplavljeni snimcima, izjavama i uzajamnim optužbama obe strane.
Kamen nestao, 23. avgusta novi protest
Do 23. avgusta kamen koji je postavljen nekoliko dana ranije više nije bio na lokaciji.
KosovaPress je izvestio da je uklonjen, ali da nije poznato ko ga je uklonio. Tog jutra nekoliko desetina ljudi ponovo se okupilo na protestu.
KosovaPress je izvestio da su demonstranti protestovali protiv izgradnje crkve i „Pokreta za povratak“. Okupljeni su tvrdili da u samom Zagorju nema stanovnika, „a kamoli katolika“, i ponavljali da nisu protiv katoličke vere, već protiv onoga što smatraju razdornim političkim i verskim strujama. To je tvrdnja demonstranata, a ne nezavisno utvrđena činjenica o demografskoj strukturi sela.
Na protestu su bili Kosovska policija i KFOR, a okupljanje je završeno bez incidenata.
🇽🇰 Members of the Muslim community held another protest against the construction of an Albanian church in Vushtrri, saying they would not allow it to be built.
The protesters claim the church is being built by the „Movement for Abandoning the Islamic Faith“ in Kosovo. pic.twitter.com/rVstMAnN1a
— kos_data (@kos_data) August 23, 2026
„Da je za katoličke Albance, pomogli bismo da je sagrade“
Hakif Sinani poručio je okupljenima da demonstranti nisu došli da prete i da nisu protiv katolika.
„Nismo protiv ni katoličke ni muslimanske vere, braća smo“, kazao je.
Istovremeno je izneo tvrdnje da iza projekta stoje grupe koje pokušavaju da podele Albance, uključujući čak i optužbu o „srpsko-ruskom“ uticaju. Za takve tvrdnje nisu javno predstavljeni dokazi.
Ramiz Bunjaku bio je još eksplicitniji:
„Protiv smo ove crkve zato što je to crkva sa političkom pozadinom. Kada bi to bila crkva koja služi albanskoj katoličkoj zajednici, došli bismo da im pomognemo da je izgrade.“
On je grupe koje povezuje sa projektom nazvao „sumnjivim, ekstremističkim i razdornim“.
Međutim, upravo tu tvrdnju o ulozi „Pokreta za povratak“ osporavaju i Biskupija i sam Pokret, koji za RSE tvrde da organizacija nije nosilac projekta.
Javnost podeljena – od verske slobode do optužbi za radikalizam
Protest je potom izazvao talas reakcija na društvenim mrežama.
Pojedini kritičari protesta tvrdili su da čak i veoma malobrojna katolička zajednica ima pravo na verski objekat. Među njima su Ljuan Preljdakaj i Mhill Gecaj, koji su protest opisivali kao suprotan tradiciji verskog suživota Albanaca.
Univerzitetski profesor Bljerim Ljatifi takođe je oštro reagovao, kritikujući činjenicu da se protiv katoličke crkve protestovalo uz albansku nacionalnu simboliku i zastavu OVK.
Sa obe strane polemike, međutim, bilo je i izrazito uvredljivog govora, optužbi za verski ekstremizam, izdaju nacionalnog identiteta, pa i tvrdnji o stranim političkim uticajima.
Šta je za sada činjenica, a šta tvrdnja
I posle nedelju dana polemike nekoliko stvari sada je jasnije. Zemljište je, prema Prizrensko-prištinskoj biskupiji, vlasništvo Biskupije i poklon porodice Musa; Biskupija tvrdi da ona vodi inicijativu i da „Pokret za povratak“ nije uključen u projekat. Sam Pokret to potvrđuje.
Takođe je jasno da građevinska dozvola nije izdata, ali Biskupija tvrdi da 17. avgusta nije ni počela gradnju, već je održala verski obred i simbolično postavila kamen na mestu na kojem bi se crkva mogla graditi u budućnosti.
Istovremeno, protivljenje delu muslimanskog lokalnog stanovništva jeste stvarno – osim najmanje dva protestna okupljanja i peticiji nekoliko stotina stanovnika okolnih sela, anti-kampanja na mrežama ne jenjava.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
