Više od dve trećine ispitanih Srba na Kosovu smatra da se položaj njihove zajednice u poslednjih godinu dana pogoršao, dok bi gotovo polovina razmatrala odlazak sa Kosova ukoliko bi Priština jednostrano sprovela integraciju obrazovanja i zdravstva, bez prethodnog dogovora sa predstavnicima srpske zajednice. Istovremeno, oko 85 odsto ispitanika podržava povratak Srba u kosovske institucije na severu. To su neki od ključnih nalaza novog istraživanja NVO CASA, koje ukazuje da se zabrinutost građana sve više pomera sa ekonomije ka institucionalnoj i egzistencijalnoj neizvesnosti.
Centar za afirmativne društvene akcije – CASA objavio je danas istraživanje „Uvid u izazove, potrebe i stavove srpske zajednice na Kosovu“, koje obuhvata političke, institucionalne, bezbednosne i socio-ekonomske prilike od kraja 2024. do kraja 2025. godine.
Anketa je sprovedena od 8. do 22. decembra 2025. među 600 pripadnika srpske zajednice iz 17 opština, a istraživanje je dopunjeno sa 12 dubinskih intervjua sa zaposlenima u zdravstvu i obrazovanju, stručnjacima, novinarom i predstavnikom civilnog društva. Uzorak je gotovo ravnomerno raspoređen – 48,12 odsto ispitanika je severno, a 51,88 odsto južno od Ibra. Autori, međutim, napominju da preciznu reprezentativnost nije moguće utvrditi zbog nepostojanja pouzdanih demografskih podataka o ukupnom broju Srba na Kosovu.
Najavljena integracija zdravstva i obrazovanja potisnula je čak i posao, ekonomiju i bezbednost sa vrha liste problema koji najviše brinu Srbe na Kosovu. Čak 78,60 odsto ispitanika označava je kao „veoma veliki problem“, dok 47,09 odsto kaže da bi napustilo Kosovo ukoliko bi bila sprovedena jednostrano i bez dogovora sa predstavnicima srpske zajednice. Istovremeno, oko 85 odsto podržava povratak Srba u kosovske institucije na severu – nalaz koji, prema autorima novog istraživanja CASA, pokazuje da problem nije institucionalno učešće samo po sebi, već način na koji se ono sprovodi.
Dve trećine: Položaj je gori
Gotovo 68 odsto ispitanika smatra da se položaj srpske zajednice pogoršao tokom prethodne godine.
Da se „veoma pogoršao“ smatra 33,90 odsto ispitanika, a još 33,96 odsto da se pogoršao. Nasuprot tome, 2,57 odsto vidi poboljšanje, a 2,74 odsto ocenjuje da je položaj „puno bolji“.
CASA ove rezultate opisuje kao pokazatelj „duboko ukorenjenog osećaja nesigurnosti, nezadovoljstva i neizvesnosti“.
Istovremeno primećuje određenu promenu u odnosu na prethodno istraživanje – manje ispitanika bira najnegativniju ocenu, što autori povezuju i sa drugačijim vremenskim okvirom pitanja, ali potencijalno i sa povratkom srpskih predstavnika u lokalne institucije posle izbora 2025. godine.
Integracija ispred posla, ekonomije i bezbednosti
Puno istraživanje pokazuje mnogo jasnije nego saopštenje šta se dogodilo sa rangiranjem problema.
Na prvom mestu je zabrinutost zbog najavljene integracije školstva i zdravstva – 78,60 odsto svih ispitanika smatra da je to „veoma veliki problem“.
Na severu je takav odgovor dalo čak 85,77 odsto ispitanika, a južno od Ibra 71,95 odsto.
Odmah zatim dolazi zatvaranje institucija koje funkcionišu u srpskom sistemu, koje 73,97 odsto ispitanika smatra veoma velikim problemom.
Neizvesnost u vezi sa statusom obrazovnih institucija i važenjem budućih diploma kao veoma veliki problem vidi 71,06 odsto, dok je migraciju tako ocenilo 66,27 odsto ispitanika.
Tek iza njih dolaze nedostatak mogućnosti za zapošljavanje, koji kao veoma veliki problem vidi 57,88 odsto ispitanika, političke tenzije sa 56,85 odsto i bezbednosni rizici sa 49,49 odsto.
CASA posebno naglašava da činjenica da su posao i bezbednost pali na listi ne znači da su se ekonomske ili bezbednosne prilike nužno popravile, već da su se pojavila pitanja koja građani sada doživljavaju kao još neposredniju pretnju.
Problem nije kvalitet škola i bolnica, već šta će sa njima biti
Upravo tu se vidi jedna od zanimljivijih razlika.
Samo 17,47 odsto ispitanika kvalitet zdravstvenih usluga smatra veoma velikim problemom, dok svega 15,92 odsto na isti način ocenjuje kvalitet obrazovanja i zdravstva.
Autori zato zaključuju da problem građani ne vide prvenstveno u uslugama koje sada dobijaju, već u neizvesnosti šta će se sa tim sistemima dogoditi.
CASA u istraživanju pojam integracije vrlo precizno definiše: za potrebe ankete pod njim se podrazumevao proces u kojem obrazovne i zdravstvene ustanove prekidaju institucionalne veze sa sistemom Srbije i postaju deo sistema Kosova.
Istraživanje zato upozorava da rezultate treba čitati upravo u okviru takve definicije, a ne kao stav prema svakom mogućem modelu institucionalnog uređenja.
U tom okviru, oko 70 odsto ispitanika i severno i južno od Ibra izražava negativan ili pretežno negativan stav prema jednostranoj integraciji.
Potpunu podršku takvom procesu dalo je svega 1,42 odsto ispitanika na severu i 0,99 odsto na jugu.
47 odsto: Ako bude jednostrano – odlazimo
Još ozbiljniji rezultat odnosi se na potencijalne posledice.
47,09 odsto ispitanika kaže da bi napustilo Kosovo ukoliko bi obrazovanje i zdravstvo bili integrisani bez prethodnog dogovora sa predstavnicima srpske zajednice i kroz jednostranu odluku Prištine.
Samo 17,47 odsto navodi da to ne bi uticalo na njihovu odluku o ostanku, dok 35,45 odsto ne zna kako bi reagovalo.
Jedan od sagovornika u dubinskim intervjuima sažeo je strah ovako:
„Najveći rizik je definitivno iseljavanje.“
Drugi sagovornici naglašavali su da „masa našeg stanovništva radi u zdravstvu i prosveti“, povezujući budućnost tih institucija direktno sa opstankom porodica i lokalnih sredina.
Šta Srbe konkretno plaši u zdravstvu
Kada su ispitanici pitani šta ih konkretno zabrinjava u slučaju integracije zdravstva, na prvom mestu je mogućnost da zdravstvena zaštita postane manje dostupna Srbima – 60,79 odsto.
Gubitka prava i zdravstvenog osiguranja iz sistema Srbije plaši se 58,73 odsto, pogoršanja kvaliteta zdravstvenih usluga 55,82 odsto, a dodatnih administrativnih prepreka 52,40 odsto.
U obrazovanju su glavne bojazni drugačije: ubrzano iseljavanje, ugrožavanje nastave na srpskom jeziku i bezbednost učenika i zaposlenih.
Kada su pitani šta bi moralo da bude sačuvano ukoliko ipak dođe do institucionalnih promena, 79,36 odsto navodi nastavu na maternjem srpskom jeziku, oko 74 odsto program Srbije, oko 72 odsto stabilne plate i redovne isplate, a više od dve trećine priznavanje diploma i kvalifikacija.
Građani kažu da ih niko dovoljno ne pita
Još jedan od nalaza jeste percepcija da srpska zajednica nije uključena u odlučivanje o budućnosti zdravstva i obrazovanja.
Čak 77,92 odsto ispitanika severno od Ibra i 67,31 odsto južno smatra da je zajednica „nedovoljno“ ili „uopšte nije“ uključena u proces.
Svega 7,37 odsto svih ispitanika smatra da postoji delimična ili potpuna uključenost.
Sagovornici u dubinskim intervjuima posebno su ukazivali da zaposleni u prosveti i zdravstvu, koji bi neposredno bili pogođeni promenama, retko učestvuju u javnim konsultacijama, dok istovremeno nema dovoljno informacija o tome kako bi integracija izgledala u praksi.
Ali oko 85 odsto hoće Srbe nazad u kosovskim institucijama
Nasuprot izrazitom protivljenju modelu integracije zdravstva i obrazovanja, istraživanje beleži veoma visoku podršku povratku Srba u kosovske institucije na severu.
Podržava ga oko 85 odsto ispitanika, a podrška je porasla za približno 10 do 15 procentnih poena u odnosu na prethodno istraživanje.
CASA upravo taj kontrast izdvaja kao jedan od najvažnijih nalaza.
Građani, zaključuju autori, „ne odbacuju integraciju kao takvu“, već pre svega model koji vide kao jednostran, nedovoljno transparentan i bez garancija za prava zajednice.
Odnosno, postoji spremnost za institucionalno uključivanje, ali pod uslovima pravne sigurnosti, dijaloga, zaštite kolektivnih prava i dogovorenih rešenja.
Za pravedniji proces prvo ZSO
Na pitanje šta bi najviše doprinelo tome da eventualna integracija bude uspešna i pravedna, 40,66 odsto ispitanika na prvo mesto stavlja formiranje Zajednice srpskih opština.
Jasne garancije prava srpske zajednice bira 33,72 odsto, a aktivno učešće lokalnih Srba u pregovorima 14,78 odsto.
Bolju informisanost i veću ulogu međunarodne zajednice građani rangiraju niže.
79 odsto kaže: Sve više ljudi odlazi
Istraživanje daje i širu sliku iseljavanja.
Čak 79,11 odsto ispitanika kaže da se broj ljudi iz njihovog neposrednog okruženja koji trajno napuštaju Kosovo povećao u odnosu na prethodnu godinu.
Na severu to primećuje 83,63 odsto, a južno od Ibra 74,92 odsto ispitanika.
Razlozi za odlazak nisu isti u svim sredinama.
Na jugu je mnogo izraženiji problem radnih mesta, dok su na severu bezbednosni razlozi znatno prisutniji. Istraživanje tako pokazuje da je nedostatak radnih mesta prvi razlog za 75,17 odsto ispitanika sa juga, naspram 36,30 odsto sa severa, dok su bezbednosni razlozi prvi izbor za 34,16 odsto ispitanika sa severa i svega 8,61 odsto sa juga.
Svaki peti planira odlazak – među studentima gotovo svaki drugi
Kada pitanje više nije o ljudima iz okruženja, već o ličnoj nameri, 21,75 odsto svih ispitanika kaže da planira da trajno napusti Kosovo u naredne tri godine.
Odlazak ne planira 44,86 odsto, dok je čak trećina – 33,39 odsto – neodlučna.
Posebno su upečatljivi odgovori mladih.
Među ispitanicima od 18 do 29 godina 41,20 odsto planira odlazak, dok je među studentima taj udeo čak 48,50 odsto.
Šta ih ipak zadržava? Porodica i koreni – politika gotovo nimalo
Najvažniji motiv za ostanak nisu političke poruke, već neposredne životne veze.
Porodica i prijatelji prvi su razlog za ostanak kod 40,20 odsto ispitanika sa severa i 33,77 odsto sa juga. Slede posao, koreni i imovina.
Posebno zanimljiv podatak odnosi se na političko poverenje.
Među ispitanicima koji ne planiraju odlazak ili nisu sigurni, svega 0,85 odsto kao glavni motiv za ostanak navodi „verujem predsedniku Vučiću“, dok 0,43 odsto bira odgovor „verujem da kosovske vlasti žele da Srbi ostanu“.
Autori ocenjuju da političko poverenje ima „veoma ograničen uticaj“ na odluku o ostanku i primećuju nesklad između tradicionalno visoke izborne podrške SNS-u među Srbima sa Kosova i gotovo zanemarljive uloge poverenja u predsednika Srbije kada se odlučuje o sopstvenoj životnoj budućnosti.
CASA predlaže i moratorijum na jednostranu integraciju
U završnim preporukama CASA traži veću transparentnost institucija, komunikaciju na srpskom jeziku, uključivanje lokalne zajednice, zaposlenih i stručnjaka, pravnu sigurnost i zaštitu radnih i socijalnih prava.
Za obrazovanje i zdravstvo preporučuju postepen proces sa jasno definisanim prelaznim mehanizmima i institucionalnim garancijama.
Među preporukama je i razmatranje privremenog moratorijuma na jednostrane procese integracije do postizanja šireg političkog i institucionalnog konsenzusa.
Autori upozoravaju da bi ubrzan i jednostran proces mogao dodatno da produbi postojeće tenzije i osećaj nesigurnosti.
Konačan zaključak istraživanja jeste da se srpska zajednica nalazi u „izraženoj institucionalnoj, društvenoj i egzistencijalnoj neizvesnosti“.
Bez jasnih garancija i uključivanja same zajednice, upozorava CASA, postoji rizik daljeg pada poverenja, ubrzavanja iseljavanja i dugoročnog slabljenja prisustva Srba na Kosovu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
