Kallxo: Odbor za spoljne poslove Kongresa SAD usvojio je nacrt zakona o istrazi diskriminacije nad Albancima u Preševskoj dolini

Izvor
Kallxo
-
FOTO: Fotografija iz arhive predstavnika Albanaca u Skupštini Srbije, Šaipa Kamberija, sa Fejsbuka
FOTO: Fotografija iz arhive predstavnika Albanaca u Skupštini Srbije, Šaipa Kamberija, sa Fejsbuka

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Odbor za spoljne poslove američkog Kongresa usvojio je većinom glasova novi nacrt zakona koji ima za cilj da se pozabavi sistematskom diskriminacijom albanske manjine u Srbiji, posebno u Preševskoj dolini.

Na sednici održanoj 21. januara 2026. godine, članovi ovog odbora glasali su sa 43 glasa „za“, tri „protiv“, bez uzdržanih, čime je otvoren put da se nacrt zakona uputi na razmatranje i glasanje na plenarnoj sednici Predstavničkog doma.

Nacrt zakona, čiji je sponzor republikanski kongresmen Kit Self, ukazuje na niz ozbiljnih zabrinutosti u vezi sa postupanjem vlasti u Srbiji prema Albancima. U središtu ove zakonodavne inicijative nalazi se pitanje tzv. „pasivizacije adresa“, koja se, prema navodima, koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, čime im se uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama.

Predlog zakona zahteva od Stejt departmenta SAD da sprovede istragu i podnese izveštaj o nizu sistematskih kršenja prava, počev od pasivizacije adresa kao oblika administrativnog ili birokratskog etničkog čišćenja, preko diskriminacije u oblasti obrazovanja usled nedostatka udžbenika i nepriznavanja diploma, pa sve do policijskog pritiska, neravnomerne raspodele budžetskih sredstava i zabrane upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola u institucijama. Cilj je da se obezbedi puna odgovornost za tretman albanske manjine u Srbiji.

Pored toga, nacrt zakona traži i da se razmotri proporcionalna integracija Albanaca u državne i javne institucije.

U tekstu nacrta navodi se da zakon može nositi naziv „Zakon o proceni diskriminacije u Preševskoj dolini“.

Nakon ove faze, nacrt će proći kroz potpunu proceduru razmatranja, zatim će biti upućen Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, a potom i na glasanje u Predstavničkom domu. Da bi stupio na snagu, zakon mora biti usvojen i u Senatu, a zatim potpisan od strane predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Usvajanjem ovog prvog koraka, Odbor za spoljne poslove Kongresa otvara mogućnost da se od američkog državnog sekretara zatraži izrada sveobuhvatnog izveštaja o stanju prava Albanaca u Preševskoj dolini.

Predsednica opštine Preševo Ardita Sinani ocenila je da ova odluka predstavlja jasan signal Beogradu.

„Danas Sjedinjene Američke Države traže pravnu i političku odgovornost za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini“, napisala je Sinani na Fejsbuku.

Ona je dodala da je ovo važan dan za Albance u Preševskoj dolini i poruka da nepravda nije večna.

I Šaip Kamberi, predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije, izrazio je posebnu zahvalnost kongresmenu Kitu Selfu, koji je i predsednik Pododbora za Evropu, kao i dvopartijskoj podršci predsednika Odbora Brajana Masta i potpredsednika Gregorija Miksa.

„Ovo je rezultat dugogodišnjih napora, strpljenja, istrajnosti i vere, još od 2001. godine, uz nepokolebljivu podršku Džoa i Širli DioGardi i Albansko-američke građanske lige, pa sve do podrške albanske zajednice u Teksasu, posebno kroz organizaciju ‘Albanians For America’“, napisao je Kamberi na Fejsbuku.

Kamberi je istakao da SAD od Beograda zahtevaju pravnu i političku odgovornost za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini.

Bivši predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Preševskoj dolini, Nedžad Ljutfiju, saopštio je u julu 2025. godine da je od januara do jula te godine pasivizovano oko 200 adresa u Preševu i Bujanovcu.

Albanci u Preševskoj dolini godinama optužuju vlasti Srbije za pasivizaciju njihovih adresa, dok srpske institucije te optužbe negiraju.

Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji čine četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

U međunarodnim izveštajima, Preševska dolina se opisuje kao područje koje je u velikoj meri izolovano i koje dobija pažnju uglavnom u vreme izbora.

Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje.

Pasivizacija adrese zakonski je regulisana u Srbiji od 2011. godine i podrazumeva da institucije sprovode provere kako bi utvrdile da li građanin zaista živi na prijavljenoj adresi. Ukoliko se utvrdi da ne živi na toj adresi, donosi se odluka o pasivizaciji, a građanin je u obavezi da prijavi novu adresu u roku od osam dana od prijema rešenja.

Iako zakon predviđa pravo na žalbu, građani navode da u pojedinim slučajevima nisu imali mogućnost da ulože žalbu jer o odluci nisu bili blagovremeno obavešteni.

U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije. U tom dokumentu se navodi da pasivizacija adresa „u suštini predstavlja oblik etničkog čišćenja putem administrativnih sredstava“.

Stanovnici Preševske doline i lokalni zvaničnici više puta su zahtevali prisustvo međunarodnih mehanizama kako bi se pratili uslovi života u tom regionu, optužujući predstavnike međunarodne zajednice u Beogradu za nereagovanje.

Smatra se da su nedostatak investicija i stalne administrativne barijere doprinele iseljavanju oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom ka Kosovu.

KoSSev: Ova vest je ključna i za pojedine urednike popularnih kosovskih medija, poput Mehmeta Hajrulahua, sa Teljegrafija.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.